Definicija

Upravno pravo je grana prava koja uređuje upravnu delatnost tj. ukupnost svih (autoritativnih i neautoritativnih) aktivnosti uprave kojima uprava neposredno izvršava svakodnevne zadatke i poslove ostvarujući svoju socijalnu funkciju, a čini je sistem pravnih normi koje uređuju organizaciju uprave i javnih službi, upravni postupak, obim i sadržinu upravne delatnosti – obavljanje upravnih poslova, donošenje pravnih odluka uprave, vršenje materijalnih radnji i kontrolu uprave.

Poslove državne uprave obavljaju ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava (uprave, inspektorati, direkcije), ali se mogu obrazovati i posebne organizacije (sekretarijati, zavodi, agencije, centri) i javne službe (javne ustanove, javna preduzeća) i drugi oblici organizovanja kojima se ostvaruju prava i potrebe građana i pravnih lica. U obavljanju svoje delatnosti uprava donosi upravne propise kojima propisuje opšte pravilo za neodređen broj slučajeva i lica, zatim upravne akte kojima uprava propisuje posebno pravilo za konkretan slučaj i određeno lice, sklapa upravne ugovore i čini upravne radnje kojima uprava pruža građanima javne usluge (npr. vođenje evidencije, izdavanje uverenja itd.).

Kontrola uprave može biti:
1. politička – od strane Narodne skupštine, Vlade, političkih stranaka i javnog mnjenja,
2.pravna – upravna kontrola uprave, sudska kontrola uprave i posebna kontrola uprave od strane javnog tužilaštva i ombudsmana (zaštitnika prava građana).