Ustavno pravo je naziv za granu prava koja uređuje osnove društveno-političkog uređenja, odnosno organizaciju vlasti neke države, tj. temeljna prava i dužnosti njenih državljana. Ustavno pravo je grana pozitivnog prava koja uređuje korpus ljudskih sloboda i prava, te sistem vrednosti i osnovna pitanja organizacije društva i države.
Ustavno pravo je najčešće kodificirano u obliku pisanog ustava, koji predstavlja temeljni pravni akt neke zemlje, ali njegov izvor takođe mogu biti posebni tzv. organski zakoni, običaji, ustavne konvencije i sudska praksa. Ponekad se, pogotovo u starijoj pravnoj literaturi, kao sinonim koristi i izraz državno pravo.
Osnovni izvor ustavnog prava je Ustav.
Ustav predstavlja najvažniji pravno-politički dokument neke države. Ustav obično sadrži načelne propise o društvenom, ekonomskom i političkom uređenju države, zatim propisuje prava i dužnosti građana, određuje najviše organe vlasti, kao i njihove međusobne odnose, te odnose prema nižim organima vlasti i građanima. Ustav je danas najčešće u pisanom obliku, iako u nekim slučajevima postoji u obliku običajnog prava. Najčešće ih donose parlamenti ili za to posebno sazvane ustavotvorne skupštine (konstituante) ili ustavne konvencije, a postupak donošenja i menjanja je u pravilu složeniji od donošenja običnih zakona.
Ustav reguliše ekonomsko uređenje države, te na taj način određuje i politiku države prema ekonomiji i privredi u celini, posmatrano iz ugla javnih finansija, budžetskih i poreskih regulativa, kao i izvora finansiranja pravnih lica. Iz Ustava proizilazi i određivanje finansijskog prava, kao skupa svih pravnih normi kojima se regulišu finansijsko-pravni odnosi između pravnih i državnih subjekata, a do kojih dolazi prilikom prikupljanja, upravljanja, raspodele i trošenja sredstava namenjenih zadovoljavanju javnih rashoda.
Finansijsko pravo se određuje kao deo javnog prava, koje ima svoje korene u Ustavu.
Kada govorimo o finansijama u širem smislu, razlikujemo: javne, monetarne, međunarodne i poslovne finansije. Poslovne finansije podrazumevaju skup znanja, koja su vezana za sistem finansijskog upravljanja u preduzeću, finansijsku politiku i pravila finansiranja, finansijsko planiranje, kontrolu i finansijsku analizu preduzeća, finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima u preduzeću, restrukturiranje i sanaciju preduzeća, te se ona smatraju temeljem za bavljenje finansijskim i ekonomskim problemima u rešavanju konkretnih zadataka u finansijskom poslovanju privrednih društava.
Finansijskim alatima, koji su praćeni pravnim regulativama iz oblasti finansija, a celovito datih kroz finansijsko pravo i poslovne finansije, moguće je definisati:
– adekvatne nacionalne mere za utvrđivanje najisplativijih kratkoročnih i dugoročnih izvora finansiranja privrednih subjekata,
– određivanje najboljeg načina korišćenja finansijskih sredstava kroz finansijske i investicione projekte,
– praćenje rezultata i isplativosti finansijskih i investicionih projekata.
