Nasledno pravo i Zakon o nasleđivanju određuju i osnove nasleđivanja: naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta).
Zakonom o nasleđivanju za zaveštanje (testament) se kaže da je to jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica, kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku. Sposobnost zaveštanja mogu imati samo određena lica i to ona koja su navršila petnaest godina života i sposobna su za rasuđivanje. Zaveštanje (testament) može sačiniti samo lice pravno sposobno za to ili advokat za ostavinski postupak. Pri tom je važno naglasiti da zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja (testamenta) mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna, a namera određena i bezuslovna.
Nakon ročišta za raspravljanje zaostavštine i nakon što je sud utvrdio sve činjenice koje su od značaj raspravljanje zaostavštine, donosi rešenje o nasleđivanju kojim utvrđuje ko su naslednici umrlog, koliki su njihovi nasledni delovi, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, a koja legatarima kao i drugim licima (npr. plodouživanje).
.
Kako ostavinski postupak može da vodi i javni beležnik, postavlja se pitanje kome on ima obavezu da dostavlja rešenje o nasleđivanju (Službi za katastar, Poreskoj upravi i opštini, Centralnom registru HoV ili bankama u kojima je ostavilac imao račune).
U skladu sa zakonom javni beležnik je dužan da dostavi pravnosnažno rešenje o nasleđivanju sledećim institucijama:
1. Upravi javnih prihoda – lokalna samouprava;
2. Ministarstvu finansija ‒ Poreskoj upravi – Odeljenju za naplatu poreza na nasleđe;
3. Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti.
Ovakvo postupanje javnog beležnika definisano je brojnim zakonima i zakonskim aktima.
U skladu sa članom 123. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95 – dr. zakon, 18/2005 – dr. zakon, 85/2012, 45/2013 – dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015 – dr. zakon), javni beležnik je dužan da pravnosnažno rešenje o nasleđivanju dostavi nadležnom organu uprave. Iz navedenog razloga pravnosnažno rešenje se dostavlja državnim organima uprave nadležnim za naplatu poreza.
Pošto Centralni registar hartija od vrednosti nije državni organ uprave, ne postoji obaveza da mu se dostavlja pravnosnažno rešenje. Analogija se može primeniti i na poslovne banke u kojima je ostavilac imao otvorene račune, kao i na druge organizacije, udruženja i pravna lica koji nisu državni organi.
Članom 1. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS“, br. 79/2005, 101/2007, 95/2010 i 99/2014) predviđeno je da državnu upravu čine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstva i posebne organizacije. U skladu s navedenim zakonom predviđeno je da se organi državne uprave obrazuju zakonom.
Zakonom o ministarstvima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2014, 14/2015, 54/2015, 96/2015 – dr. zakon i 62/2017) detaljno je predviđeno koja ministarstva i organi uprave u sastavu ministarstava postoje.
Republički geodetski zavod predstavlja organ uprave koji nije u sastavu ministarstava.
