Krivično pravo je regulisano i uređeno u domaćem zakonodavstvu Krivičnim zakonikom, što znači da je krivično pravo zasnovano na zakonu tj. zakonsko je pravo.
Pored krivičnih sankcija za počinioce krivičnih dela, zakon predviđa i represivne i preventivne mere. Represivna sredstva su definisana krivičnim pravom.
Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika je stupio na snagu 2019. godine.
Među brojnim izmenama je i ona koja se odnosi na Krivična dela protiv zdravlja ljudi i to Neovlašćeno držanje opojnih droga.
Prema Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama opojna droga je svaka supstanca biološkog, odnosno sintetičkog porekla koja se nalazi na Spisku, u skladu sa Jedinstvenom konvencijom o opojnim drogama (“Službeni list SFRJ”, broj 2/64), odnosno supstanca koja deluje primarno na centralni nervni sistem smanjujući osećaj bola, izazivajući pospanost ili budnost, halucinacije, smetnje u motornim funkcijama, kao i druge patološke ili funkcionalne promene centralnog nervnog sistema.
Članom 245 stav 3 Krivičnog zakona, krivično dela je bilo samo neovlašćeno držanje supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge. Krivičnim zakonikom koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine uveden je privilegovan oblik držanja opojne droge u članu 246. Izmenama iz 2006. godine se uvodi radnja neovlašćeno držanje supstanci ili preparata, koji su proglašeni za opojnu drogu. Ukoliko se opojna droga drži za sopstvene upotrebe, učinilac se može osloboditi od kazne. Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine uveden je poseban član koji nosi naziv: ”neovlašćeno držanje opojnih droga”.
Član 246a Krivičnog zakonika je izmenjen tako da glasi:
„(1) Ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne.
(2) Ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do deset godina.
(3) Učinilac dela iz st. 1. i 2. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može se osloboditi od kazne.
(4) Ako je učiniocu krivičnog dela iz stava 2. ovog člana izrečena kazna zatvora, ta kazna ne može da se izvrši na način predviđen u članu 45. stav 3. ovog zakonika.
(5) Opojne droge oduzeće se.”
Zdravlje ljudi je jedna od centralnih tema kod krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga. Tumačenje količine opojnih droga zahteva jasniji i precizniji stav posebno kada je reč o tumačenju količinskih izraza opojnih droga – manja i veća količina opojnih droga. Činjenjem krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga u manjoj ili većoj količini se narušavaju ne samo zdravlje ljudi (posebno mlađe populacije), već i društvene vrednosti. Iz tih razloga je neophodno jasno definisanje termina „manja količina opojnih droga“ i „veća količina opojnih droga“ od čega u krajnjem i zavisi krivična sankcija za počinioca ovog krivičnog dela. Učinilac ovog krivičnog dela jeste lice koje neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.
Zakonski nisu jasno definisani kriterijumi prema kojima se određuje veća odnosna manja količina opojnih droga: vrsta i kvalitet opojnih droga, količina „paketića“, težina pojedinačnog i ukupnih „paketića“ opojnih droga, način i mesto gde je okrivljeni držao opojnu drogu (zavisnik koji opojnu drogu koristi za ličnu upotrebu ili počinilac krivičnog dela kod sebe ima i vaga za precizno merenje, kesice za opojnu drogu, supstance sa kojima se opojna droga meša, novac, više mobilnih telefona što upućuje na dalju prodaju opojnih supstanci), osuđivanost lica kod kog je pronađena opojna droga (povratnik i da li je ranije vršio isto ili istovrsno krivično delo, da li je osuđivan za držanje manje količine opojne droge ili za prodaju).
Za krivično delo neovlašćenog držanja opojnih droga:
– propisana je novčana kazna ili zatvora do tri godine, a optuženi se može osloboditi od kazne,
– postoji direktan umišljaj učinioca (svest i volja) učinioca da drži supstancu za koju zna da je opojna droga i da je kao takva podobna da ugrozi zdravlje ljudi i ako zna da za nabavljanje i držanje takve supstance nije ovlašćen,
– učiniocu krivičnog dela se izriče mera bezbednosti oduzimanje predmeta iz člana 87 i 246a Krivičnog zakonika, koji propisuju da će se opojne droge oduzeti.
Advokat za kazneno pravo pruža sve pravne usluge koje su vezane za kazneno delo, krivicu, kaznene sankcije i prekršaje.
Za sva dodatna pitanja iz oblasti krivičnog prava možete kontaktirati Advokatsku kancelariju Slavica Janjić Beograd.
