Izvršno procesno pravo reguliše izvršni sudski postupak i postupak obezbeđenja. Izvršno procesno pravo reguliše postupak prinudnog ostvarenja poveriočevog potraživanja.
Postupak izvršenja je postupak u kom se primenom prinude ostvaruje potraživanje poverioca utvrđeno izvršnom, odnosno verodostojnom ispravom, domaćom ili stranom,
dok se postupak obezbeđenja definiše kao postupak za obezbeđivanje budućeg ostvarivanja potraživanja.
Načela izvršnog postupka:
• dispozicije (pokretanje i sprovođenje postupka) i načelo oficijelnosti (založni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz založene stvari jedino sudskim putem).
• pismenosti (sud i javni izvršitelj postupaju, po pravilu, na osnovu podnesaka i drugih pismena, ali mogu i da saslušaju stranku ili učesnika u postupku izvan ročišta radi razjašnjenja pojedinih pitanja ili izjašnjenja o predlogu stranke),
• javnosti,
• saslušanja,
• sudskog pokretanja postupka,
• formalnog, strogog legaliteta (zakonitosti, gde poverilac naplaćuje državnom prinudom tačno utvrđeno potraživanje koristeći strogo zakonom dozvoljena sredstva, načine i predviđene institute),
• hitnosti (nije dozvoljen zastoj u postupku),
• vremenskog redosleda,
• socijalnog postupanja.
Predmet izvršnog postupka je postupak izvršenja odnosno prinudnog ostvarivanja potraživanja na osnovu domaće ili strane izvršne ili verodostojne isprave ili postupak obezbeđenja potraživanja, zasnivanjem založnog prava na osnovu sporazuma stranaka i ustanovljenjem prethodnih ili privremenih mera na osnovu odluke suda, kao i delatnost izvršitelja kao lica sa javnim ovlašćenjima.
U domaćem zakonodavstvu je izvršni postupak regulisan Zakonom o izvršnom postupku i obezbeđenju. Na postupak o izvršenju se dodatno primenjuju i odredbe Zakona o parničnom postupku, opšta pravila o izvršenju, posebni postupci izvršenja, postupak obezbeđenja i odredbe o izvršiteljima.
Zakonom o izvršenju i obezbeđenju uređuje se postupak u kome sudovi i javni izvršitelji prinudno namiruju potraživanja izvršnih poverilaca zasnovana na izvršnim i verodostojnim ispravama (izvršni postupak), postupak obezbeđenja potraživanja i položaj javnih izvršitelja.
Shodno zakonu se definišu subjekti, osnov i način izvršenja, pa je tako:
1. „izvršni poverilac“ – lice čije se potraživanje namiruje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u postupku obezbeđenja;
2. „izvršni dužnik“ – lice prema kome se potraživanje namiruje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u postupku obezbeđenja;
3. „potraživanje“ – pravo izvršnog poverioca da zahteva od izvršnog dužnika određeno davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje;
4. „učesnik u postupku“ – lice koje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja ostvaruje neko svoje pravo ili pravni interes, a nije stranka u postupku;
5. „treće lice“ – učesnik u postupku koji tvrdi da na predmetu izvršenja ima pravo koje sprečava sprovođenje izvršenja;
6. „rešenje o izvršenju“ – rešenje suda ili javnog izvršitelja kojim se usvaja predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave ili verodostojne isprave,
7. „organizacija za prinudnu naplatu“ – poseban organizacioni deo Narodne banke Srbije koji, postupa po nalogu suda ili javnog izvršitelja.