Krivično pravo je grana javnog prava odnosno pozitivnog prava koje ima za cilj suzbijanje kriminaliteta sistemom zakonskih propisa, koji regulišu ljudsko ponašanje a koje se smatra krivičnim delom. Za krivična dela su propisane krivične sankcije za učinioce. Krivično pravo je regulisano i uređeno, u domaćem zakonodavstvu, Krivičnim zakonikom, što znači da je krivično pravo zasnovano na zakonu tj. zakonsko je pravo.
Pored krivičnih sankcija za počinioce krivičnih dela, zakon predviđa i represivne i preventivne mere. Represivna sredstva su definisana krivičnim pravom.
Krivično pravo odnosno Zakon o krivičnom postupku definiše sve u vezi krivične prijave.
Krivična prijava je akt kojim se otkriva da je određeno krivično delo izvršeno odnosno da postoje činjenice koje ukazuju da je ono izvršeno,
čime se omogućava dalje odvijanje procesnih radnji.
Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužilaštvu, javnom tužiocu ili sudu, koji krivično delo gone po službenoj dužnosti. Krivična prijava se može i direktno uputiti javnom tužiocu, koji mora biti nadležan javni tužilac, što je po pravilu tužilac sa područja na kojem je krivično delo izvršeno ili pokušano.
Podnosioci krivične prijave mogu biti: građani, državni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, javna preduzeća i ustanove, organi unutrašnjih poslova.
Krivična prijava je obavezna za službena lica za dela koja se gone po službenoj dužnosti, dok je svaki građanin u obavezi da prijavi i pripremanje krivičnog dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet ili više godina, koje bi prijavljivanjem moglo biti sprečeno. Za neprijavljivanje krivičnog dela se snose zakonske posledice samo u slučajevima neprijavljivanja najtežih povreda Krivičnog zakonika, za koje je predviđena kazna zatvora u trajanju od trideset do četrdeset godina. Bilo da službena lica ili građani ne podnesu krivičnu prijavu čine krivično delo – neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca, odnosno neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela.
Vrste krivičnih prijava:
– prema načinu podnošenja: pismena ili usmena,
– prema potpunosti podataka o delu, učiniocu i dokazima: potpune i nepotpune krivične prijave,
– prema istinitosti sadržaja: lažne i istinite krivične prijave.
Krivična prijava može biti podneta pisano. Pisana krivična prijava treba da sadrži:
– činjenice koje ukazuju da je prekršen zakon kojim su propisana krivična dela,
– popisani dokazi koji potkrepljuju kršenje zakona tj. odnose se na samo krivično delo (prilog krivične prijave),
Podnosilac pismene krivične prijave ne mora kvalifikovati krivično delo, niti je potpis podnosioca krivične prijave obavezan.
Krivična prijava može da se podnese i usmeno. U tom slučaju se sastavlja zapisnik ili službena beleška (prijavljivanje telefonskim putem), a podnosilac se upozorava na moguće posledice lažnog prijavljivanja krivičnog dela.
Nepotpuna krivična prijava, budući da ne sadrži sve podatke o delu, počiniocu i dokazima zahteva dalje istražne radnje organa unutrašnjih poslova, javnog tužioca ili istražnog sudije. Za razliku od nepotpune krivične prijave, potpuna krivična prijava omogućava da se odmah pokrene krivični postupak.
Lažna krivična prijava podrazumeva pozivanje na krivičnu odgovornost podnosioca krivične prijave sa neistinitim podacima, te se njom ne ostvaruju krivičnoprocesna dejstva. Istinita krivična prijava omogućava odvijanje pretkrivičnog i krivičnog postupka.
Lažno prijavljivanje krivičnog dela je samo po sebi krivično delo za koje se može izreći novčana kazna ili kazna zatvora (od 3 meseca do 3 godine). Lažnom prijavom krivičnog dela se smatra:
– podnošenje krivične prijave za delo za koje njen podnosilac zna da nije izvršeno,
– podnošenje krivične prijave protiv osobe za koju zna da ga nije izvršila,
– podnošenje krivične prijave protiv samog sebe tj. lažno no prijavljivanje samog sebe.
Po redovnom toku stvari, o krivičnoj prijavi odlučuje javni tužilac. Zavisno od saznanja koje ima i dokaza koji su dostavljeni u krivičnoj prijavi, javni tužilac može postupiti na više načina:
– sam ili uz pomoć policije prikupiti potrebne podatke, pozvati građane ili zahtevati od državnih i drugih organa i pravnih lica da mu pruže potrebna obaveštenja;
– pokrenuti istragu protiv određene osobe ili nepoznatog učinioca radi prikupljanja dokaza i korisnih podataka;
– odmah podići optužnicu ili optužni predlog ako prikupljeni podaci o krivičnom delu i učiniocu pružaju dovoljno osnova;
– izuzetno, odložiti ili odustati od gonjenja iz razloga pravičnosti (načelo oportuniteta);
– odbaciti krivičnu prijavu ako se prijavljeno delo ne goni po službenoj dužnosti, ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje, i ako ne postoje činjenice da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.
Ukoliko javni tužilac ne reaguje na podnetu prijavu u roku od mesec dana, oštećeni ima pravo da preduzme krivično gonjenje kao tužilac podnošenjem optužnog predloga sudu.
Krivična prijava se može smatrati blagovremenom privatnom tužbom ako se u daljem toku postupka otkrije da je u pitanju krivično delo koje se goni po privatnoj tužbi.
Advokat za krivično pravo vam može pružiti pomoć u sastavljanju krivične prijave ili privatne krivične tužbe za krivična dela koja se gone po privatnoj tužbi.
