Prekršaj je protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija.
Prema Zakonu o prekršaju definisano je i odgovornost za prekršaje. Subjekti prekršaja mogu biti:
– fizičko lice,
– preduzetnik,
– pravno lice,
– odgovorno lice u pravnom licu.
Odgovornost fizičkog lica, prema zakonu, za prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu zato što je bilo uračunljivo i učinilo prekršaj sa umišljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da je takav postupak zabranjen.
Preduzetnik odgovara za prekršaj koji učini pri vršenju svoje delatnosti.
Pravno lice je odgovorno za prekršaj učinjen radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.
Pravno lice je odgovorno za prekršaj i kada:
1) organ upravljanja donese protivpravnu odluku ili nalog kojim je omogućeno izvršenje prekršaja ili odgovorno lice naredi licu da izvrši prekršaj;
2) fizičko lice izvrši prekršaj usled propuštanja odgovornog lica da nad njim vrši nadzor ili kontrolu.
Odgovornim licem smatra se lice kome su u pravnom licu povereni određeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vrši određene dužnosti. Odgovorno za prekršaj nije ono odgovorno lice koje je postupalo na osnovu naređenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje prekršaja. Odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato što mu je prestao radni odnos u pravnom licu, državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave, niti u slučaju nastanka nemogućnosti da se pravno lice oglasi odgovornim usled njegovog prestanka.
Da bi postojala odgovornost za prekršaj dovoljan je nehat učinioca ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem. Da je prekršaj je učinjen iz nehata kaže se kada je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da je može sprečiti ili da ona neće nastupiti, ili kad nije bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
Shodno zakonu, prekršaj je učinjen sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica i pristao je na njeno nastupanje.
Odgovornost za prekršaj ne može da snosi neuračunljiv učinilac. Neuračunljiv je učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog postupka ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti. Ne smatra se neuračunljivim učinilac prekršaja koji upotrebom alkohola ili na drugi način dovede sebe u stanje u kome nije mogao shvatiti značaj svog postupka ili nije mogao upravljati svojim postupcima ako je u vreme kad se dovodio u takvo stanje bio svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da u takvom stanju može učiniti prekršaj.
Kod odgovornosti za prekršaj se još razlikuju i:
– stvarna zabluda (nije odgovoran za prekršaj učinilac koji je u vreme izvršenog prekršaja bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi),
– pravna zabluda (nije odgovoran za prekršaj učinilac koji je u vreme izvršenog prekršaja bio u neotklonjivoj pravnoj zabludi),
– saizvršilaštvo (ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja prekršaja zajednički učine prekršaj ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom bitno doprinesu izvršenju prekršaja, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za taj prekršaj),
– podstrekavanje (ko drugog sa umišljajem podstrekne da učini prekršaj kazniće se kao da ga je sam učin),
– pomaganje (ko drugom sa umišljajem pomogne da izvrši prekršaj kazniće se kao da ga je sam učinio).
Lice protiv koga je izdat prekršajni nalog, u slučaju pasivnog ponašanja, ako ne plati kaznu, niti podnese zahtev za sudsko odlučivanje u propisanom roku, prihvata odgovornost prećutno, tada ovlašćeni organ prekršajni nalog sa konstatacijom konačnosti i zabeleškom da novčana kazna nije plaćena, dostavlja nadležnom prekršajnom sudu da sprovede postupak izvršenja. To lice će biti u obavezi da plati celokupan iznos novčane kazne izrečene prekršajnim nalogom i troškove koji nastanu u postupku izvršenja.
