Krivično pravo je grana pozitivnog prava i kao takvo se smatra krivičnim pravom u objektivnom smislu. Krivično pravo je sistem zakonskih pravnih propisa, kojima se određuju ponašanja ljudi u društvenom sistemu, a koja se smatraju krivičnim delima i za koja se propisuju krivične sankcije za njihove učinioce u cilju zaštite društvenog i ekonomskog uređenja društva i njegovih vrednosti od svih ponašanja koja ih povređuju ili ugrožavaju. Krivično pravo definisano na ovaj način se smatra krivičnim pravom u subjektivnom smislu – postojanje prava na kažnjavanje (ius puniendi ) koje pripada samo državi.
Krivično pravo je pravo koje je zasnovano na zakonu, a u domaćem zakonodavstvu osnovni elementi krivičnog prava (krivično delo, krivična odgovornost i krivična sankcija) su uređeni i regulisani Krivičnim zakonikom.
Za počinioca krivičnog dela odluka o kazni je od velikog značaja jer je rezultat krivičnog postupka. Odluka o kazni je takođe važna i za društvo u celini zbog same funkcije koju ima.
Odluka o kazni podrazumeva prethodno odmeravanje kazne,
kao dela krivičnog postupka u kom se vrši određivanje vrste i visine kazne za učinioca krivičnog dela.
Odmeravanje kazne u domaćem zakonodavstvu je definisano Krivičnim zakonikom i to tako da:
1. sud, učiniocu krivičnog dela, odmerava kaznu u granicama koje su zakonom propisane za počinjeno krivično delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti kao okolnosti koje su van bića krivičnog dela i jedan su od osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne),
2. pri odmeravanju novčane kazne sud posebno uzima u obzir i imovno stanje učinioca,
3. okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može se uzeti u obzir i kao otežavajuća ili olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.
Kod odmeravanje kazne sud naročito razmatra sledeće: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.
Olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti su od ključnog značaja za odmeravanje kazne i izricanje vrste i visine kazne. Olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti se dele na objektivne (odnose se na krivično delo) i subjektivne (odnose se na počinioca). Olakšavajuće okolnosti su one okolnosti koje utiču da se učiniocu krivičnog dela izrekne blaža kazna u okviru minimuma i maksimuma predviđenih zakonom. Otežavajuće okolnosti su one okolnosti koje su takve da će uticati na izricanje strožije kazne. U domaćem krivičnom pravu nisu detaljno navedene otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, već je akcenat samo na pojedinim na koje zakon posebno ukazuje. Takođe, prema domaćem zakonodavstvu, nijedna okolnost se unapred ne označava kao otežavajuća ili kao olakšavajuća, jer svaka od njih (zavisno od svoje sadržine i prirode u konkretnom slučaju – individualizacija) može da bude otežavajuća ili olakšavajuća okolnost kod odmeravanja kazne. Kod odmeravanja kazne se sve okolnosti (i otežavajuće i olakšavajuće) razmatraju i uzimaju u celini, a prema na konkretnom krivično delo i konkretnom učiniocu krivičnog dela. Samo izuzetno i to kada postoje uslovi izričito propisani zakonom, kazna se može ublažiti odnosno pooštriti.
Zakonom je predviđeno i ublažavanje kazne i to članom 56 Krivičnog zakonika Prema navedenim odredbama:
„Sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, kad:
1) zakon predviđa da se kazna može ublažiti;
2) zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne;
3) utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti koje ukazuju na to da se sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.“
Advokat za krivično pravo pruža sve pravne usluge koje su vezane za krivično delo, krivicu, krivične sankcije i krivičnu odgovornost, kao i zastupanje i odbranu klijenata u krivičnim postupcima pred nadležnim organima. Advokat za krivično pravo pribavlja dokaze u cilju adekvatnog odmeravanja kazne, a u skladu sa Krivičnim zakonikom.
