Zaostavština je sve ono što je predmet nasleđivanja, bilo po osnovu zakona ili na osnovu testamenta. Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava, koja su pripadala ostaviocu u trenutku njegove smrti.
Kada se pokrene postupak za raspravljanje zaostavštine, pokreće se ostavinski postupak. .
Ostavinski postupak je postupak raspravljanja zaostavštine,
gde sud odnosno javni beležnik utvrđuje ko su naslednici umrlog,
koja imovina sačinjava zaostavštinu umrlog, kao i to koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima.
Ostavinski postupak je vanparnični postupak. Svi elementi ostavinskog postupka su definisani Zakonom o vanparničnom postupku. Sve radnje, vezane za ostavinski postupak, su usmerene na to da se utvrdi: da je ostavilac umro, da li ima imovinu i ako je ima šta je čini i koliko ona vredi, da li je sačinjen testament i ima li naslednika.
Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglašeno za umrlo. Po zakonu se predviđa da ostavinski postupak bude efikasan i brz, kako bi naslednici što pre bili u mogućnosti da upravljaju nasleđenim dobrima. Ukoliko ostavinski postupak nije u skladu sa ovim načelom, Zakon o vanparničnom postupku predviđa mere za obezbeđenje zaostavštine i privremene mere kojima se obezbeđuju prava naslednika i legatara. Privremene mere za obezbeđenje zaostavštine su definisane odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ukoliko testamentom nije drukčije određeno. Ako su sudskim rešenjem određene mere za obezbeđenje zaostavštine, a usled odlaganja izazvanih žalbom postoji opasnost da se izvršenje ovih mera osujeti, sud će odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje.
Ostavinski postupak, prema Zakonu o vanparničnom postupku, podrazumeva uređenje imovinskih odnosa među naslednicima odnosno raspravljanje zaostavštine.
Ostavinski postupak, kao vanparnični postupak, podrazumeva da:
– se postupak pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo,
– otvara testament, ukoliko ga je umrlo lice sastavilo,
– sud utvrđuje ko su naslednici umrlog,
– se utvrđuje koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu,
– se utvrđuje koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima,
– raspravljanje zaostavštine na ročištima koje sud zakazuje,
– se donese rešenja o nasleđivanju.
Za raspravljanje zaostavštine (ostavinski postupak) mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište (ostavinski sud), a ukoliko ostavilac nije iz republike Srbije, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine.
Prema zakonu, ostavinski postupak obuhvata i prethodne radnje, koje obuhvataju:
– obavezu matičara da izvrši upis umrlog lica u matičnu knjigu umrlih, te u roku od 30 dana ostavinskom sudu dostavi izvod iz matične knjige umrlih,
– ostavinski sud donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu,
– obavezu javnog beležnika da smrtovnicu dostavlja ostavinskom sudu u roku od 30 dana od dana kada je primio rešenja kojim mu je povereno da sastavlja smrtovnicu.
Smrtovnica se sastavlja na osnovu podataka dobijenih od srodnika umrlog, od lica sa kojima je umrli živeo, kao i od drugih lica koja mogu pružiti podatke koji se unose u smrtovnicu. Smrtovnica se sastavlja i u slučaju kad umrli nije ostavio nikakve imovine. Smrtovnica sadrži sve podatke o umrlom i imovini koju je ostavio.
Ostavinski postupak obuhvata i postupak popisa i procene imovine umrlog, koju vrši javni beležnik na osnovu odluke suda. Prilikom sastavljanja smrtovnice javni beležnik vrši popis i procenu zaostavštine i bez odluke suda ako to traži naslednik ili legatar. Popis imovine umrlog obuhvata: celokupnu imovinu koja je bila u posedu umrlog u vreme smrti, imovinu (pokretnu i nepokretnu) koja je pripadala umrlom, a koja se nalazi kod drugog lica sa naznačenjem kod koga se nalazi ta imovina i po kom osnovu, kao i imovinu koju je držao umrli, a za koju se tvrdi da nije njegova svojina, kao i dugovi i potraživanja umrlog lica. Prilikom popisivanja imovine istovremeno se vrši i naznaka vrednosti pojedinih pokretnih i nepokretnih stvari koje ulaze u zaostavštinu. Ako popis imovine nije izvršen, sud može na osnovu podataka zainteresovanih lica sam utvrditi imovinu koja ulazi u zaostavštinu.
Ukoliko je kod ostavinskog postupka prisutan testament, organ koji sastavlja smrtovnicu proveriće da li je posle umrlog ostao pismeni testament ili isprava o usmenom testamentu i testament koji je zaveštalac ostavio dostaviće sudu zajedno sa smrtovnicom. Testament otvara sud bez povrede pečata i čita ga (u prisustvu dva punoletna građanina, koji mogu biti i naslednici) o čemu se sastavlja zapisnik. Zapisnik o proglašenju testamenta sadrži: koliko je testamenata nađeno, koji datum nose i gde su nađeni, ko ih je predao sudu ili sastavljaču smrtovnice, koji su svedoci prisustvovali otvaranju i proglašenju testamenta, da li je testament predat otvoren ili zatvoren i kakvim je pečatom bio zapečaćen i sadržinu testamenta. Ako je umrli napravio usmeni testament i o tome postoji isprava koju su svedoci svojeručno potpisali, sud će sadržinu ove isprave proglasiti po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta. U slučaju da isprave o usmenom testamentu nema, svedoci pred kojima je usmeni testament izjavljen, saslušaće se ponaosob o sadržini testamenta, a naročito o okolnostima od kojih zavisi njegova punovažnost, pa će se zapisnik o saslušanju ovih svedoka proglasiti po odredbama koje važe za proglašenje pismenog testamenta.
Tokom raspravljanja zaostavštine (ostavinski postupka) sud će u pozivu upozoriti zainteresovana lica da mogu do okončanja postupka dati sudu izjavu da li se primaju nasleđa ili se nasleđa odriču, a ako na ročište ne dođu ili ne daju izjavu – da se pretpostavlja da se prihvataju nasleđa, i da će sud o njihovim pravima odlučiti prema podacima kojima raspolaže. Posebno će ih upozoriti da izjava o delimičnom odricanju od nasleđa i izjava o odricanju od nasleđa pod uslovom ne proizvodi pravno dejstvo. U postupku za raspravljanje zaostavštine, sud će raspraviti sva pitanja koja se odnose na zaostavštinu, a naročito o pravu na nasleđe, o veličini nasleđenog dela i o pravu na legat. Ukoliko je naslednik primio nasleđa ili se odrekao nasleđa, mora izjavu o tome potpisati on sam ili njegov zastupnik. Uz izjavu se navodi da li se naslednik prima, odnosno odriče dela koji mu pripada po zakonu ili na osnovu testamenta, ili se izjava odnosi na nužni deo. Ako među strankama postoje sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo, sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine (ostavinski postupak) i uputiti stranke da pokrenu parnicu ili postupak pred organom uprave.
Kad sud utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe, proglašava ih naslednicima rešenjem o nasleđivanju. Ako u postupku za raspravljanje zaostavštine svi naslednici sporazumno predlože deobu i način deobe, sud će ovaj sporazum uneti u rešenje o nasleđivanju. Rešenje o nasleđivanju se dostavlja svim naslednicima i legatarima, kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavštine, kao i nadležnom organu uprave. Ukoliko se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju.
Ostavinski postupak može da vodi javni beležnik koji je sačinio smrtovnicu, ukoliko ostavinski sud donese rešenje kojim mu sprovođenje ostavinskog postupka poverava.
Kada se utvrdi da, prema podacima iz smrtovnice, umrlo lice nema imovine, ostavinski sud obustavlja raspravljanje zaostavštine (ostavinski postupak).
