Patent predstavlja oblik prava intelektualne odnosno industrijske svojine. Patent je pravno regulisan Zakonom o patentima, kojim se uređuje pravna zaštita pronalazaka. Pravo na zaštitu pronalaska ima pronalazač ili njegov pravni sledbenik ili njegov naslednik ili u slučajevima predviđenim zakonom, poslodavac ili njegov pravni sledbenik. Pronalazak se štiti patentom ili malim patentom.
Patent je skup ekskluzivnih prava, koja pronalazaču garantuje država ili neki drugi nadležni organ, pri tome štiteći njegov pronalazak od upotrebe,
iskorišćavanja i prodaje od strane drugih fizičkih i pravnih lica.
Patent je isključivo pravo priznato za pronalazak koji je proizvod ili postupak koji obezbeđuje novo tehničko rešenje, nove mašine, značajno poboljšanje već postojećih mašina, industrijske proizvode, procese industrijske proizvodnje ili značajno poboljšanje već postojećih. Patent je isključivo pravo priznato i za nove hemijske smese, hranu, medicinske i farmaceutske proizvode, kao i procese za njihovu proizvodnju.
Prema Zakonu o patentima, patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv. Patent se takođe priznaje i za pronalazak koji se odnosi na proizvod koji se sastoji od biološkog materijala ili koji sadrži biološki materijal ili na postupak kojim je biološki materijal proizveden, obrađen ili korišćen.
Zakonom o patentu su propisani posebni uslovi za zaštitu pronalaska:
1. pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike,
2. smatra se novim i pronalazak koji je bio sadržan u stanju tehnike u periodu do šest meseci pre dana podnošenja prijave, zbog ili kao posledica,
3. pronalazak mora da ima inventivni nivo, koji je prisutan ako za stručnjaka iz odgovarajuće oblasti ne proizlazi, na očigledan način, iz stanja tehnike,
4. da je industrijski primenljiv ako se predmet pronalaska može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije, uključujući i poljoprivredu.
Zakonom o patentu su zagarantovana prava nosioca patenta. U tom smislu, nosilac patenta ili malog patenta ima isključivo pravo da:
1) koristi u proizvodnji zaštićeni pronalazak,
2) stavlja u promet predmete izrađene prema zaštićenom pronalasku,
3) raspolaže patentom ili malim patentom.
Svoje isključivo pravo na ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska, nosilac patenta ili malog patenta ostvaruje tako što ima zakonsko pravo da spreči svako treće lice koje nema njegovu saglasnost da:
a) proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod koji je izrađen prema zaštićenom pronalasku ili da uvozi ili skladišti taj proizvod u navedene svrhe,
b) primenjuje postupak koji je zaštićen patentom,
c) nudi postupak koji je zaštićen patentom,
d) proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladišti za te svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zaštićen patentom,
e) nudi i isporučuje proizvode koji čine bitne elemente pronalaska licima koja nisu ovlašćena za korišćenje tog pronalaska, ako je ponuđaču ili isporučiocu poznato ili mu je iz okolnosti slučaja moralo biti poznato da je taj proizvod namenjen za primenu tuđeg pronalaska.
Prema zakonu postoje i određene okolnosti u slučaju da nosilac prava odbije da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje, kada je predviđeno da organ državne uprave, u čijoj je to nadležnosti, može na zahtev zainteresovanog lica, izdati prinudnu licencu. Prinudna licenca se izdaje ako nosilac prava ne iskorišćava patent ili ga ne iskorišćava u dovoljnoj meri ili ako bez korišćenja tog pronalaska (bilo u celini ili delimično) nije moguće ekonomsko iskorišćavanje drugog pronalaska koji je kasnije zaštićen na ime drugog lica odnosno ukoliko je neophodno ispravljanje postupaka za koje je u sudskom ili upravnom postupku utvrđeno da su protivni načelu slobodne konkurencije. Prinudna licenca je zakonska licenca (nije zasnovana na dobrovoljnoj bazi) i reguliše se zaključivanjem ugovora o prinudnoj licenci.
Patent je teritorijalno pravo koje je ograničeno geografskim granicama zemlje u kojoj je patent priznat. Patent može biti priznat u domaćim okvirima ili na međunarodnom nivou.
Registracija patenta se vrši podnošenjem prijave nosioca pronalaska Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije, koji pronalazak priznaje kao patent. Prijava treba da sadrži potpun, jasan i detaljan opis pronalaska, patentne zahteve koji određuju obim zaštite patentom, apstrakt i nacrt. U zamenu za isključiva prava stečena patentom, od podnosioca prijave se traži da otkrije pronalazak javnosti dostavljanjem detaljnog, tačnog i potpunog pisanog opisa pronalaska u prijavi patenta. Nakon priznavanja patenta, nosilac dobija rešenje o priznanju patenta. Svi priznati patenti, zajedno sa prijavama patenta su dostupni javnosti odnosno upisuju se u registar. Zaštita patenta se priznaje na periodu od 20 godina od dana podnošenja patentne prijave.
Shodno zakonu, nosilac prava na patent ga može preneti trećem licu. Prenos se može vršiti prava na podnošenje prijave, prava iz prijave, kao i prava na patent ili mali patent bilo u celini ili delimično. Prenos prava se vrši sklapanjem ugovora o prenosu prava, statusnom promenom nosioca prava ili podnosioca prijave, kao i nasleđivanjem, sudskom ili administrativnom odlukom.
Nosilac prava na patent ima zakonsku pravnu zaštitu na svoj pronalazak. Povredom prava iz objavljene prijave patenta, patenta ili malog patenta smatra se svako neovlašćeno preduzimanje radnji kojima se vrši povreda isključivog prava nosilaca patenta ili malog patenta. U slučaju povrede prava na patent, podnosi se tužba. Tužbu zbog povrede prava ili postojanja ozbiljne opasnosti da će pravo biti povređeno nadležnom sudu može da podnese: podnosilac prijave patenta, nosilac prava ili sticalac licence. Pravnu zaštitu pronalaska nosilac ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi nadležni organ.
