Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Iz definicije štete, po Zakonu o obligacionim odnosima, razlikuju se:
• materijalna šteta,
• nematerijalna šteta.
Kod štete se razlikuju sledeće strane:
1. štetnik ili dužnik naknade štete (lice koje je prouzrokovalo štetu),
2. oštećeni ili žrtva štete (lice kojem je prouzrokovana šteta i koje ima pravo na naknadu štete).
Shodno zakonu, svako ima pravo na naknadu štete, osim ukoliko štetnik dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom. Za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu.
Prema vrsti počinjenih šteta, postoje materijalna naknada štete i nematerijalna naknada štete,
koje se mogu javiti u vidu postojeće ili buduće naknade štete.
Materijalna (imovinska) naknada štete podrazumeva naknade štete nastale usled:
– umanjenja nečije imovine oštećenjem ili uništenjem stvari (stvarna, postojeća, pozitivna šteta),
– izmakle dobiti (buduća, negativna šteta gde se kao izmakla dobit smatra samo ona koja se osnovano mogla očekivati prema redovnom toku stvari ili posebnim okolnostima, a koje je sprečeno štetnikovom radnjom, što prouzrokuje izmakle prirodne plodove, izmakle civilne plodove i izgubljenu zaradu),
– u slučaju smrti (članovima uže porodice se nadoknađuju materijalni troškovi sahrane oštećenog odnosno žrtve),
– telesne povrede (materijalna nadoknada troškova lečenja od zadobijenih povreda),
– oštećenja zdravlja (naknada materijalne štete u vidu izgubljene zarade zbog nesposobnosti oštećenog za rad),
– rentna šteta (naknada štete čiji iznos se plaća u novcu, mesečno unapred gde poverilac rente ima pravo da traži obezbeđenje za isplatu rente).
Jedno od osnovnih načela odštetnog prava je načelo integralne ili potpune naknade pretrpljene štete, što je u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima. Prema načelu integralne ili potpune naknade pretrpljene štete i zakonu oštećenik ima pravo na naknadu imovinske štete u iznosu koji je potreban da bi se njegova materijalna situacija dovela u ono stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Načelo integralne naknade materijalne štete garantuje oštećeniku pravo na naknadu i stvarne štete i izmakle dobiti, bez obzira na stepen štetnikove krivice.
Prema Zakonu o obligacionom odnosu, lice koje je odgovorno za materijalnu štetu je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, a ako to uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu u celosti, odgovorno lice je dužno da za ostatak štete izvrši naknadu u novcu. U slučaju da uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, sud određuje da lice odgovorno za materijalnu štetu (štetnik) isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.
Advokat za građansko pravo (kojem pripada i obligaciono pravo) pruža sve pravne usluge vezane za zakonsko tumačenje materijalne štete i naknade materijalne štete, kao i zastupanje fizičkih i pravnih lica. Advokat, sa užom specijalizacijom za imovinskopravne odnose, može pomoći u rešavanju problema koji se odnose na pravnu problematiku naknade imovinske (materijalne) štete.
