Skip to main content

U skladu sa Zakonom o autorskom i srodnim pravima autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. U autorsko delo, se između ostalog, ubraja i računarski program sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu (softver, licenca, implementacija softvera i prateća dokumentacija).

Zakon o deviznom poslovanju kaže da je rezident (posmatrano kao pravno lice) svaki privredni subjekat koji je registrovan i ima sedište u Republici Srbiji, preduzetnik – fizičko lice koje je registrovano u Republici Srbiji i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost, kao i ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici Srbiji (APR).

U cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja kod poslovanja između rezidentnog pravnog lica i nerezidentnog pravnog lica,

Republika Srbija je potpisala Međunarodni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa tačno specificiranim zemljama,

pri čemu je neophodno da nerezidentno pravno lice (za potrebe poreskog poslovanja rezidentnog pravnog lica)

dostavi dokaz o svom statusu rezidenta u matičnoj zemlji, kod koje je registrovano i ostvaruje prihode (član 40 a stav 1. Zakona).

“Saglasno odredbi člana 40. stav 1. tač. 2) i 5) Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01 … 95/18, u daljem tekstu: Zakon), ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu:
1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i dividendu iz člana 35. ovog zakona,
2) naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada),
3) kamata,
4) naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike,
5) naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene.“

Između Republike Srbije i Republike Austrije zaključen je Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 8/10) koji se primenjuje od prvog januara 2011. godine.

Način oporezivanja naknade za softver, licencu za softver i prateće usluge, kada se radi o rezidentu pravnom licu Republike Srbije i nerezidentu pravnom licu iz Republike Austrije se može posmatrati na primeru poslovanja, gde je rezidentno pravno lice zaključilo ugovor o pružanju usluga iz oblasti informacionih tehnologija sa svojim povezanim licem iz Republike Austrije, a koje se odnose na pravo korišćenja licence za softver (autorsko delo), usluge implementacije softvera, kao i usluge upravljanja odnosima sa kupcima naknada za licencu i prateće računarske usluge (koje pravno lice iz Republike Austrije pruža rezidentnom pravnom licu). Naknada se formira se na bazi troškova na koje se zaračunava marža od 5%, osim na tzv. „eksterne“ troškove nastale u odnosu sa trećim licima gde se za takve troškove ne predviđa marža, nego se isti uključuju u naknadu bez dodatne marže. Ako pomenuti ugovor podrazumeva i to da će rezidentno pravno lice iz Republike Austrije, preko svog ogranka u Sloveniji, rezidentnom pravnom licu pružati i usluge upravljanja poslovanjem (menadžment usluge), a da se naknada koju, u vezi sa tim, treba da isplati rezidentno pravno lice, naknada se formira na bazi nastalih troškova koji, najvećim delom, uključuju sopstvene troškove i, manjim delom, troškove trećih lica, uvećane za ugovorenu maržu od 5%. Istovremeno se ukazuje da će izdavanje računa i naplatu naknade za izvršene usluge vršiti drugo rezidentno pravno lice iz Republike Austrije (koje nije uključeno u pružanje usluga).

Shodno zaključenom ugovoru između Republike Srbije i Republike Austrije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (član 12. stav 2.) predviđa se da se „autorske naknade mogu oporezivati i u državi ugovornici u kojoj nastaju (u konkretnom slučaju, u Republici Srbiji – ovo iz razloga jer je isplatilac autorskih naknada rezident Republike Srbije) u skladu sa zakonima te države (u konkretnom slučaju, Republike Srbije), ali ako je stvarni vlasnik autorskih naknada rezident druge države ugovornice (u konkretnom slučaju, Republike Austrije) a da razrezan porez ne može biti veći od:
• 1, 5 odsto bruto iznosa autorskih naknada navedenih u podstavu 1. stava (3) ovog člana;
• 2, 10 odsto bruto iznosa autorskih naknada navedenih u podstavu 2. stava (3) ovog člana.“

Pomenuti ugovor između dve zemlje definiše članom 12. stav 3. izraz „autorske naknade“ kao plaćanja bilo koje vrste koja su primljena kao naknada:
1) za korišćenje ili za pravo korišćenja autorskog prava na književno, umetničko ili naučno delo, uključujući bioskopske filmove i filmove ili trake za televiziju ili radio; i
2) za korišćenje ili za pravo korišćenja patenta, zaštitnog znaka, nacrta ili modela, plana, tajne formule ili postupka ili za korišćenje ili za pravo korišćenja industrijske, komercijalne ili naučne opreme ili za obaveštenja koja se odnose na industrijska, komercijalna ili naučna iskustva.“

Kako ugovorom između dve zemlje nije precizirano u koju od dve definicije autorskih naknada spada autorska naknada koja se plaća po osnovu licence za softver, u tom slučaju se autorske naknade po osnovu licence za softver posmatraju shodno zakonu zemlje izvora – Republike Srbije (autorsko pravo ili pravo industrijske svojine) te se u skladu sa tim i primenjuje odgovarajuća beneficirana stopu poreza po odbitku predviđenu u ugovoru između dve zemlje o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

U konkretnom slučaju, prilikom isplate autorskih naknada po osnovu licence za softver nerezidentnom pravnom licu iz Republike Austrije naknada po osnovu licence za softver se tretira kao vid zaštite intelektualne svojine, te se u tom slučaju primenjuje stopa poreza po odbitku koja iznosi 5 % od bruto iznosa autorskih naknada. Kod naknade od usluga (vezanih za korišćenje softvera) koje ostvari rezidentno pravno lice iz Republike Austrije, za primaoca naknada rezidenta Republike Austrije i njihovog stvarnog vlasnika ima karakter „dobiti od poslovanja“, te se u Republici Srbiji mogu oporezivati samo ako su ostvarene preko stalne poslovne jedinice koju rezidentno pravno lice iz Republike Austrije ima u Republici Srbiji. U slučaju, koji je naveden u primeru, kada rezidentno pravno lice iz Republike Austrije usluge pruža preko svog ogranka u Sloveniji, slovenački ogranak rezidentnog pravnog lica iz Republike Austrije, koji je i pružalac usluga, se smatra poreskim rezidentom Republike Austrije, jer ogranak (kao oblik stalne poslovne jedinice) nema svojstvo pravnog lica, što za posledicu ima rezidentnost (ogranka) države čiji je rezident i matična kompanija.

Izvor: Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-01-586/2017-04 od 18.10.2017.