Predmet radnog prava je uređivanje prava i obaveza iz radnog odnosa. Sadržina radnog odnosa predstavlja prava i obaveze zaposlenog i poslodavca propisanih zakonom. Radni odnosi mogu biti kolektivni i individualni. Kolektivni radni odnosi se uspostavljaju između sindikata i poslodavaca, a regulišu ostvarivanje i zaštitu kolektivnih prava i odgovornosti. Individualni se uspostavljaju između zaposlenog i poslodavca, a regulišu individualna prava i obaveze.
Rad u radnom odnosu se uspostavlja ugovorom o radu.
Ugovor o radu je posebna institucija na koju se primenjuju norme radnog prava. Ugovor, koji se potpisuje između poslodavca i zaposlenog, a koji se odnosi na rad i radni odnos, je posebnim zakonskim normama regulisan, od kojih se kao opšti zakonski propis primenjuje Zakon o radu.
Ugovor o radu je ugovor kojim se zasniva radni odnos između poslodavca i zaposlenog, a kojim se detaljno regulišu njihova međusobna prava i obaveze.
Po svojoj pravnoj prirodi on je:
– dvostrani pravni posao (postoje dve ugovorne strane, traži se saglasnost volja dve ugovorne strane odnosno zaposlenog i poslodavca),
– dvostrano obavezan (stvara obaveze za obe ugovorne strane i zaposlenog i poslodavca),
– formalan (zahteva se pisana forma, odnosno zaključuje se u pisanom obliku, te spada u grupu formalnih pravnih poslova),
– teretan (poslodavac zaposlenom duguje određenu protivčinidbu odnosno ima obavezu isplate lične zarade zaposlenom),
– lični pravni posao (intuitu personae – posao koji se zaključuje zbog ličnih kvaliteta jedne ili obe ugovorne strane u pravnom poslu),
– samostalni pravni posao (proizvodi pravno dejstvo nezavisno od nekog drugog pravnog posla),
– imenovani ugovor (ime ovog ugovora je određeno zakonom).
Da ugovor o radu mogao da se zaključi, potrebno je da prethodno budu ispunjeni određeni uslovi, ukoliko zakonom nije drugačije određeno. Uslovi su sledeći:
• da kod poslodavca postoji radno mesto i poslovi utvrđeni opštim aktom, sa opisom poslova i uslovi za rad na njima,
• da postoji slobodno (upražnjeno) radno mesto i poslovi,
• da postoji potreba, kod poslodavca, za popunjavanjem slobodnog radnog mesta odnosno poslova,
• da je poslodavac doneo odluku o popunjavanju slobodnog radnog mesta (poslova predviđenih ugovorom)
• da je poslodavac slobodna radna mesta (poslove) prijavio nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je to oglasila,
• da su kandidati podneli prijave na oglas Službe,
• da je poslodavac izvršio izbor između prijavljenim kandidatima koji ispunjavaju uslove za rad na radnom mestu odnosno poslovima,
• da je izabrani kandidat prihvatio izbor koji nudi poslodavac.
Prema Zakonu o radu, utvrđuje se obaveza zaključivanja ugovora o radu, njegova forma i oblik u kome se zaključuje, momenat zaključivanja, sadržina i mesto ugovora o radu, kao i njegov odnos prema opštim aktima kojima se reguliše radni odnos.
Ugovor o radu, prema zakonu:
– se zaključuje u pisanoj formi,
– zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad,
– smatra se zaključenim kada ga potpišu zaposleni i poslodavac,
– zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac,
– ukoliko je u ime i za račun poslodavca zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste,
– mora da sadrži sve obavezne elemente propisane zakonom,
– ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni Zakonom o radu.
Ugovor o radu može biti zaključen na određeno ili neodređeno vreme (nije definisan vremenski period trajanja radnog odnosa). Ukoliko poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre stupanja na rad zaposlenog, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Ugovor o radu, da bi bio pravnovaljan i punovažan, prema zakonu, mora da sadrži sledeće bitne elemente:
1) naziv i sedište poslodavca,
2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog,
3) vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu,
4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja,
5) mesto rada,
6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme),
7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme,
8) dan početka rada,
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno),
10) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu,
11) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog,
12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo,
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Početkom važenja ugovora o radu, zaposleni i poslodavac imaju sva prava i obaveze propisane ugovorom o radu. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Poslodavac ima obavezu da na osnovu ugovora o radu podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad.
