Upravni postupak je postupak proceduralnih pravnih pravila koja se primenjuju u vezi sa donošenja odluka u upravnim stvarima odnosno donošenja upravnih akata. Upravni postupak je uređen i regulisan Zakonom o opštem upravnom postupku. Zakon predviđa da se pravila upravnog postupanja, koja je on propisao, primenjuju uvek kada se rešavaju upravne stvari, nezavisno od toga koji ih subjekat rešava.
Zakonom o opštem upravnom postupku upravni postupak se definiše kao „skup pravila koja državni organi i organizacije, organi i organizacije pokrajinske autonomije i organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja primenjuju kada postupaju u upravnim stvarima.“
Upravni postupak se pokreće zahtevom stranke ili po službenoj dužnosti. Po okončanju upravnog postupka, nadležni organ donosi rešenje. Rešenjem se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, kao i u drugim slučajevima koji su Zakonom o opštem upravnom postupku određeni. Rešenje se donosi u pismenoj formi, a izuzetno može biti i u usmenom obliku.
Po dobijanju rešenje o ishodu upravnog postupka, stranka ima pravo na žalbu na rešenje.
Žalba je pravno sredstvo kojim se omogućava pokretanje pravnih,
zakonom dozvoljenih mehanizma, za preispitivanja odluke (upravnog rešenja)
kako bi se ona uklonila ili izmenila u korist podnosioca žalbe.
Žalba na upravno rešenje se vodi u drugostepenom upravnom postupku.
Žalba mora biti u pisanom obliku i po svojoj sadržini u skladu sa zakonom. Podnosilac žalbe u njoj mora da navede: rešenje koje se pobija, naziv organa koji ga je doneo, broj i datum rešenja, izlaganje žalioca u kom je pogledu nezadovoljan rešenjem, eventualno navođenje novih činjenica i dokaza uz obrazloženje zašto nisu izneti u prvostepenom upravnom postupku, kao i potpis žalioca.
Zakon o upravnom postupku jasno određuje kada postoji pravo na žalbu na upravno rešenje:
1. protiv rešenja prvostepenog organa ako žalba nije zakonom isključena,
2. protiv rešenja Vlade ne može se podneti žalba,
3. ako rešenje nije izdato u zakonom određenom roku,
4. pravo na žalbu i u drugim slučajevima koji su zakonom propisani,
5. stranka nema pravo na žalbu ako je posebnim zakonom predviđeno da se neizdavanje rešenja u zakonom određenom roku smatra usvajanjem zahteva stranke,
6. protiv prvostepenog rešenja žalbu može podneti svako lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka, u roku u kome žalbu može podneti stranka,
7. drugi organi i organizacije mogu podneti žalbu protiv rešenja ako su na to ovlašćeni zakonom.
Za podnošenje žalbe na upravno rešenje propisani su rokovi u kojima ona može da se podnese. Rok za žalbu je 15 dana od obaveštavanja stranke o rešenju, ako zakonom nije drukčije propisano. U slučaju da organ ne donese rešenje u zakonskom roku, žalba može da se podnese po isteku tog roka, a najkasnije u roku od jedne godine od isteka roka.
Shodno Zakonu o upravnom postupku, rešenje može da se pobija iz sledećih razloga:
1) ako u rešenju nije uopšte ili nije pravilno primenjen zakon, drugi propis ili opšti akt,
2) ukoliko je rešenje doneto od strane nenadležnog organa,
3) ako je pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje,
4) ukoliko je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak o činjeničnom stanju,
5) ako je došlo do povrede pravila postupka,
6) ukoliko su prekoračene granice ovlašćenja pri odlučivanju po slobodnoj oceni ili zbog toga što rešenje nije doneto saglasno cilju zbog koga je to ovlašćenje dato,
7) nije pravilno primenjeno ovlašćenje za odlučivanje po slobodnoj oceni,
8) nije doneto saglasno garantnom aktu.
Žalba može da se preda prvostepenom organu i drugostepenom organu.
Ukoliko se žalba predaje prvostepenom organu, ona mora biti u dovoljnom broju primeraka za organ i protivnu stranku. Ako je žalba predata drugostepenom organu, on je odmah prosleđuje prvostepenom organu. Svaka žalba koja je u roku predata drugostepenom organu smatra se blagovremenom.
Žalilac predaje žalbu drugostepenom organu ukoliko rešenje nije izdato u zakonom određenom roku ili kada prvostepeni organ ne izda u zakonom određenom roku uverenje ili drugu ispravu o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, odnosno kada prvostepeni organ u zakonom određenom roku ne odluči o zahtevu za razgledanje spisa i u drugim slučajevima koji su zakonom predviđeni.
Mogući ishodi po podnetoj žalbi:
• odbacivanje žalbe prvostepenog organa,
• poništavanje pobijanog rešenja od strane prvostepenog organa,
• dostavljanje žalbe na odgovor od strane prvostepenog organa,
• udovoljavanje žalbenom zahtevu od strane prvostepenog organa,
• prosleđivanje žalbe drugostepenom organu,
• odbacivanje žalbe od strane drugostepenog organa,
• ispitivanje pobijenog rešenja od strane drugostepenog organa u granicama žalbenog zahteva,
• izmena pobijanog rešenja u korist i na štetu žalioca od strane drugostepenog organa,
• odbijanje žalbe od strane drugostepenog organa,
• poništavanje pobijanog rešenja i odlučivanje o žalbenom zahtevu ili upravnoj stvari drugostepenog organa,
• ako drugostepeni organ nađe da je pobijano rešenje zakonito i pravilno, ali da se cilj zbog koga je ono doneto može postići i drugim sredstvima povoljnijim po stranku, izmeniće prvostepeno rešenje u tom smislu.
Rešenje kojim se odlučuje o žalbi, prema zakonu „izdaje se bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok.“ Na drugostepenu odluku stranka ima pravo da uloži tužbu Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana prijema drugostepene upravne odluke i time pokrenuti upravni spor.
Advokat za upravno pravo i advokat za upravni postupak pruža sve pravne usluge iz oblasti upravnog prava. Advokat za upravno pravo odnosno advokat za upravni postupak zastupa stranke u upravnom postupku i podnosi žalbe na rešenje upravnog postupka u zakonskom roku i vodeći računa o najboljem interesu stranke, poštujući sve zakonske odredbe regulisane Zakonom o opštem upravnom postupku.
