U vršenju svojih roditeljskog prava, roditelji mogu imati maju određena ograničenja. To se odnosi na one roditelje koji nisu sposobni da se staraju o podizanju i vaspitanju svoje dece na najbolji način – roditelji koji grubo zanemaruju ili zloupotrebljavaju svoju decu. U tim slučajevima sud preduzima mere ograničenja vršenja roditeljskog prava, a najstroža pravna sankcija u pogledu vršenja roditeljskog prava je sankcija lišenje roditeljskog prava.
Grubo zanemarivanje roditeljskih dužnosti su prisutni kada roditelji ne vrše svoje roditeljsko pravo prema detetu, a zakonom su jasno definisane takve situacije i okolnosti:
– ako je roditelj napustio dete,
– ako se roditelj uopšte ne stara o detetu sa kojim živi,
– ako roditelj izbegava da izdržava dete ili da održava lične odnose sa detetom sa kojim ne živi, tj. ako sprečava održavanje ličnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne živi,
– ako sa namerom i neopravdano roditelj izbegava da stvori uslove za život sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zaštite,
– ako na drugi način roditelj grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava.
Bilo da je reč o postupku vršenja roditeljskog prava ili postupku lišenja roditeljskog prava, pokreće se tužba, a sud odlučuje presudom. Tužbe mogu biti:
– tužba za vršenje roditeljskog prava,
– tužba za lišenje roditeljskog prava,
– tužba za vraćanje roditeljskog prava.
Svaku od tužbi po postupku roditeljskog prava može podneti advokat za porodično pravo.
Postupak vršenja ili lišenja roditeljskog prava je parnični postupak.
Lišenje roditeljskog prava se može javiti u dva oblika – potpuno lišenje roditeljskog prava ili delimično.
Zakonom o parničnom postupku je regulisano da se svaki od ovih postupaka u pogledu roditeljskog prava započinje tužbom (može da je pokrene advokat za porodično pravo), ali se u postupku primenjuju posebna pravila propisana Porodičnim zakonom. Tužbu za vršenje roditeljskog prava mogu podneti: dete, roditelji deteta i organ starateljstva. Tužbu za lišenje roditeljskog prava mogu podneti: dete, drugi roditelj, organ starateljstva i javni tužilac. Tužbu za vraćanje roditeljskog prava može podneti roditelj koji je prethodnom odlukom suda bio potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava. Kad prestanu razlozi za lišenje roditeljskih prava, roditeljima se može vratiti vršenje roditeljskog prava. Za to se ponovo podiže tužba.
Ukoliko je prisutna situacija da su oba roditelja delimično lišena u pogledu istih prava, detetu se tada mora postaviti privremeni staratelj. Privremeni staratelj odlučuje o pravima za koja su roditelji lišena, a po potrebi dete se može zbrinuti u drugoj hraniteljskoj porodici ili socijalnoj ustanovi.
Sam postupak po tužbama za vršenje, lišenje ili vraćanje roditeljskog prava je veoma specifičan. Specifičnosti postupka se ogledaju u sledećem:
– hitnost ili naročita hitnost ovih postupaka (obaveza suda da prvo ročište po prijemu tužbe zakaže u roku od 8 dana kod naročite hitnosti, dok je drugostepeni sud dužan da odluku po žalbi donese u roku od 15 dana u istoj situaciji naročite hitnosti),
– javnost je isključena,
– važi istražno načelo u postupku dokazivanja (sudija ispituje sve činjenice za koje nađe da su od značaja za utvrđivanje najboljeg interesa deteta),
– nije dozvoljeno izricanje presude zbog propuštanja, niti presude na osnovu priznanja ili odricanja,
– sud nije vezan granicama tužbenog zahteva.
U svim pomenutim sporovima o pravima za zaštitu deteta, uvek je nadležan osnovni sud na čijem području tuženi ima prebivalište ili boravište, dok ukoliko dete podnosi tužbu ono to može učiniti u sudu svog prebivališta ili u sudu prebivališta tuženog.
Zakonski je određeno da je u sporovima i tužbama za vršenje, lišenje ili vraćanje roditeljskog prava nadležno veće sudija, koje je sastavljeno od jednog sudije i dvojice sudija porotnika, dok je u drugom stepenu nadležno veće od trojice sudija.
Sud uvek može, po ovim tužbama, odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, ukoliko smatra da je takva odluka u najboljem interesu deteta. Sud takođe ima zakonska ovlašćenja da donese odluku o lišenju roditeljskog prava i u bračnom sporu ili u materinskim i paterinskim sporovima, kada utvrdi da su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi.
