Skip to main content

Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života je pravni posao kojim jedna ugovorna strana, odnosno ustupilac imovine, ustupa i raspodeljuje za života drugoj ugovornoj strani – primaocu imovine, sa naknadom ili bez naknade, svoju imovinu ili neki njen deo, a koja postoji u vreme zaključenja ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života.

Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života mogu jedino zaključiti

predak, kao ustupilac imovine,

i njegovi potomci, kao primaoci imovine.

Iz ugla advokata za ostavinu, Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, je obligacionopravni ugovor, ali kako se njime raspolaže imovinskim dobrima inter vivos, on je normativno određen Zakonom o nasleđivanju – te ima naslednopravni karakter, jer Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života mogu zaključiti isključivo subjekti, krvni srodnici u pravoj liniji, koji se po pravilima redovnog zakonskog nasleđivanja mogu uzajamno nasleđivati.

Advokat za ostavinu sastavlja Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života koji mora biti potvrđen pred javnim beležnikom, odnosno isprava koja je overena kod javnog beležnika čime nejavna isprava postaje javna, pri čemu javni beležnik potvrđuje da sadržina isprave odgovara volji stranaka i da su je stranke svojeručno potpisale. Potreba overe Ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života kod javnog beležnika proizilazi iz činjenice da se najčešće radi o nepokretnostima za čiji promet je neophodna solemnizacija (overa) ugovora, ali i zato što javni beležnik mora da upozori ugovorne strane da ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu ostavioca i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici.

Da bi Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života bio punovažan, advokat za ostavinu naročito vodi računa da su ispunjeni određeni, zakonom propisani uslovi:
– neophodno je da se saglase sa ustupanjem i raspodelom svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede,
– postoji mogućnost davanja naknadne saglasnosti za ustupanje i raspodelu imovine od strane nekog potomka (ukoliko je odmah nije dao),
– ako potomak koji nije dao saglasnost, umre pre ustupioca ili se odrekne nasleđa ili je nedostojan a ne ostavi potomstvo, Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života će se smatrati punovažnim.

Advokat za ostavinu, Ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života može obuhvatiti i bračnog druga. Kada se bračni drug saglasi, ima isti položaj kao i potomci. Ako Ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života ugovorom nije obuhvaćen bračni drug, njegovo pravo na nužni deo se ne može narušiti. U ovakvom slučaju delovi imovine koji su razdeljeni potomcima smatraju se poklonom u odnosu na računanje nužnog dela supružnika.

Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života je ugovor koji potomke ne obavezuje na odgovornost za dugove ustupioca imovine, osim ako nije drugačije samim ugovorom određeno. Izuzeće je ako na imovini koju potomci nasleđuju postoji zaloga (hipoteka) – potomci odgovaraju za ove terete koje su primarno uspostavljeni na teret ustupioca imovine.

Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života se može opozvati. Predak, kao ustupilac imovine može da zahteva da mu potomak vrati ustupljeno i raspodeljeno ukoliko je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema ustupiocu imovine ili mu ne daje izdržavanje određeno Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života ili ako ne namiri ustupiočeve dugove. U određenim okolnostima, kao što su neizvršenje tereta, sud odlučuje da li ustupilac imovine po ugovoru ima pravo na vraćanje imovine ili pravo da zahteva prinudno izvršenje tereta.

Ako se desi okolnost da ustupilac traži da mu potomak vrati primljeno, o tome se mora sačiniti saglasnost o vraćanju i nevaženju dela o ustupanju i raspodeli imovine za života i to u formi javnobeležničke isprave. Ukoliko se ugovorne strane ne saglase na ovaj način, ustupilac tada mora svoja prava tražiti tužbom u parničnom postupku.

Ukoliko je potomak vratio primljeno po osnovu zahteva ustupioca imovine po osnovu Ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, on može tražiti svoj nužni deo nakon smrti ustupioca. Prilikom utvrđivanja njegovog nužnog dela, delovi imovine koje je ostavilac ustupio ostalim potomcima i bračnom drugu, smatraće se poklonom.