U radnom pravu radni spor se definiše kao spor koji nastaje povodom povrede radnog odnosa (elemenata ugovora o radu i Zakona o radu) u njegovim pojedinim odredbama. Neke od njih mogu biti neisplaćena zarada i plata usled nezakonitog otkaza.
Zarada je novčano primane zaposlenog kao nadoknada za izvršen rad kod poslodavca. Pored isplate zarade, poslodavca ima obavezu prijave zaposlenog, te plaćanja doprinosa za zaposlenog.
Nezakonit otkaz je otkaz koji je nastao prekidom radnog odnosa, kršenjem odredbi ugovora o radu i Zakona o radu. U slučaju nezakonitog otkaza, zaposleni ima pravo na podnošenje tužbe protiv poslodavca.
Zaposleni, kojem je prestao radni odnos kod poslodavca ima pravo na prigovor protiv rešenja o otkazu. U sudskom postupku povodom nezakonitog otkaza, sud može poništiti rešenja kao nezakonita rešenja i poslodavca obaveže da zaposlenog vrati na rad. Od prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad, zaposleni, ukoliko nije bio registrovan u svojstvu preduzetnika, člana ili zastupnika bilo kog privrednog subjekta i nije ostvarivao prihode kod drugih poslodavaca, zaposleni je ostvario pravo na isplatu izgublјene plate, za period od otkaza do vraćanja na rad. Sud takođe može doneti odluku u radnom sporu da zaposleni ima pravo na naknadu štete u visini izgublјene zarade, čija se visina utvrđuje na osnovu nalaza i mišlјenja sudskog veštaka, kao i da izvrši uplatu doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Zakon o radu izričito propisuje uslove pod kojima se visina naknade štete može umanjiti (prihodi ostvareni nakon prestanka radnog odnosa), a prilikom odlučivanja o zahtevu zaposlenog za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza mora se imati u vidu da je Zakon o radu lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima i u svojim odredbama koje regulišu pravo zaposlenog povodom nezakonitog otkaza ne sadrži odrednicu niti pak upućujuću normu o shodnoj primeni Zakona o obligacionim odnosima, odnosno njegovih pravila o deliktnoj odgovornosti.
U slučaju nezakonitog otkaza, zaposleni može i poželjno je da angažuje lice specijalizovano za radno pravo – advokat za radno pravo. Advokat za radno pravo pruža sve pravne usluge iz oblasti radnog prava, a time i usluge vezane za nezakonit otkaz. Advokat za radno pravo pruža konsultativne usluge svim zaposlenima, počev od trenutka zaključivanja ugovora o radu, zaštiti prava radnika, isplati zarada i doprinosa, sigurnosti pa do bezbednosti na radu. Ukoliko zaposleni smatra da mu je neko zakonsko pravo narušeno, advokat za radno pravo može pružiti svu pravnu pomoć i preduzeti sve neophodne pravne radnje u cilju zaštite klijenta. Sve pravne radnje, koje preduzima advokat za radno pravo su uvek prilagođene specifičnim i pojedinačnim, konkretnim situacijama klijenta u okvirima koje zakonske regulative to zahtevaju. Advokat za radno pravo može podneti tužbu zbog nezakonitog otkaza i zastupati stranku pred nadležnim organima u cilju ostvarivanja najboljeg interesa za stranku. Advokat za radno pravo komunicira veštake, kako bi se obračunala izgubljena zarada, neplaćeni doprinosi i zakonska zatezna kamata na koju zaposleni ima pravo. Ako se tužba vodi povodom nezakonitog otkaza gde je sud naložio vraćanje zaposlenog na rad, za period odsustva sa rada, svi interesi zaposlenog su predmet zahteva advokata za rad pred sudom.
Primer sudske prakse povodom radnog spora se bavi pitanjem isplate zarade i plate, doprinosa, zatezne kamate i štete nastale zaposlenom povodom nezakonitog otkaza od strane poslodavca.
Apelacioni sud u Beogradu, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz …, protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova….radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužene, izjavlјenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3520/19 od 6.11.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 6.6.2025. godine, doneo je presudu Gž1 843/25 kojom se potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3520/19 od 6.11.2024. godine i žalba tužene odbija, kao neosnovana. Odbija se zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Obrazloženje:
“Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3520/19 od 6.11.2024. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor tužene da rešavanje spora u ovoj pravnoj stvari ne spada u sudsku nadležnost. Stavom drugim izreke dozvolјeno je preinačenje tužbe kao u podnesku tužioca od 12.4.2024. godine. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete u vidu izgublјene zarade, za period od aprila 2017.godine zaklјučno sa oktobrom 2019. godine, isplati iznos od 2.737.707,43 dinara, u pojedinačno opredelјenim mesečnim iznosima, u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom, kao u sadržaju tog stava. Stavom četvrtim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da u korist tužioca uplati doprinose za obaveno penzijsko i invalidsko osiguranje kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti kod Nacionalne službe za zapošlјavanje, na iznose osnovice iz stava trećeg izreke presude, prema tarifi važećoj na dan uplate u fond. Stavom petim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 368.263,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje ove presude, pa do isplate.
Protiv navedene presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravostepenu presudu u granicama ovlašćenja propisanih članom 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11…18/20), Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je žalba tužene neosnovana.
U postupku donošenja prvostepene presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, na koje se ukazuje žalbom.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac je bio zaposlen kod tužene do 2.4.2003. godine, kada mu je rešenjem organa tužene 04 broj 118-111/2003 od 2.4.2003. godine prestao radni odnos. Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio prigovor, koji je odbijen rešenjem drugostepenog organa tužene od 14.7.2003. godine. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1344/10 od 29.11.2012. godine, koja je pravnosnažna 12.6.2013. godine, poništena su kao nezakonita rešenja organa tužene od 2.4.2003. godine i od 14.7.2003. godine i tužena je obavezana da tužioca vrati na rad. Od prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad, tužilac nije bio registrovan u svojstvu preduzetnika, člana ili zastupnika bilo kog privrednog subjekta, a prema izveštaju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, tužilac nije ostvarivao prihode kod drugih poslodavaca u periodu od 1.4.2017. godine do 16.10.2019. godine. U parničnim postupcima koji su se vodili između istih stranaka po istom osnovu tužilac je ostvario pravo na isplatu izgublјene plate, za period od aprila 2003.godine do maja 2014.godine, i za period od juna 2014.godine do marta 2017.godine. Prema nalazu i mišlјenju sudskog veštaka, koji je obračun izvršio prema obračunskim listama uporednog radnika BB, dostavlјenih od strane parničnih stranaka, izgublјena neto zarada tužioca za utuženi period iznosi 2.737.707,43 dinara. Pojedinačni mesečni iznosi zarade, sa datumima dospelosti, prikazani su u tabeli koja je sastavni deo nalaza i mišlјenja veštaka.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a imajući u vidu da su pravnosnažnom presudom poništena kao nezakonita rešenja tužene kojima je tužiocu prestao radni odnos, prvostepeni sud je zaklјučio da tužilac ima pravo na naknadu štete u visini izgublјene zarade, čija je visina utvrđena na osnovu nalaza i mišlјenja sudskog veštaka, koje je sud prihvatio, a na koji parnične stranke nisu imale primedbe. Iz navedenih razloga, prvostepeni sud je primenom odredbi člana 105. stav 1, 164. i 191. Zakona o radu, odredbi člana 154. stav 1. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, člana 184. Zakona o policiji, člana 25. Posebnog kolektivnog ugovora za polocijske službenike i člana 2. Pravilnika o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, odlučio kao u stavu trećem izreke ožalbene presude. Prvostepeni sud je ocenio neosnovanim prigovor podelјene odgovornosti istaknut od stane tužene, koja je navela da je tužilac neprijavlјivanjem na evidenciju Nacionalne službe za zapošlјavanje doprineo uvećanju obima štete, nalazeći da tužilac nije dužan da umanjuje štetu koju je organ tužene prouzrokovao svojim nezakonitim radom.
Na dosuđene iznose, tužiocu je dosuđena i zakonska zatezna kamata, u skladu sa članom 277. stav 1. i 324. stav 1.Zakona o obligacionim odnosima.
Prvostepeni sud je obavezao tuženu da u korist tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje i odlučio kao u stavu četvrtom izreke ožalbene presude.
Prvostepeni sud je ocenio neosnovanim istaknut prigovor apsolutne nenadležnosti, jer se radi o sporu povodom imovinskopravnog zahteva tužioca proisteklih iz radnog odnosa, za koju je u skladu sa odredbama člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova i člana 1. Zakona o parničnom postupku, propisana nadležnost osnovnog suda, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke ožalbene presude.
Prvostepeni sud je dozvolio preinačenje tužbe kao iz podneska tužioca od 12.4.2024. godine, jer je ocenio da je to celishodno za konačno rešenje odnosa među parničnim strankama i da neće znatno produžiti trajanje parnice, pa je na osnovu odredbe člana 199. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke pobijane presude.
Prvostepeni sud je ocenio neosnovanim prigovor zastarelosti potraživanja, s obzirom da je najstarije utuženo potraživanje iz aprila 2017. godine dospelo 31.5.2017. godine, dok je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 5.1.2019. godine, odnosno pre isteka roka propisanog članom 376. Zakona o obligacionim odnosima.
Na osnovu ovako potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i za svoju odluku dao razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud.
Pravo na naknadu štete u visini izgublјene plate zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene u smislu pravila iz člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, pripada zaposlenom ukoliko nezakonit rad organa tužene proizlazi iz pravnosnažne sudske odluke, odnosno pravnosnažne odluke organa tužene.
U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom Pravog osnovnog suda u Beogradu od 29.11.2012.godine poništena su rešenja tužene kojima je tužiocu prestao radni odnos, pa tužiocu pripada pravo na naknadu štete za period opredelјen tužbenim zahtevom, u visini izgublјene plate koja bi mu bila isplaćena da nisu doneta predmetna rešenja o prestanku radnog odnosa. U datoj situaciji, ispunjena je pretpostavka uzročnosti, jer je šteta koju je tužilac pretrpeo posledica nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene u vršenju svojih funkcija, s obzirom da su rešenja tužene od 2.4.2003.godine i 14.7.2003.godine, na osnovu kojih je tužiocu prestao radni odnos kod tužene, poništena po tužbi tužioca i tužena je obavezana da tužioca vrati na rad, pa je suprotno tvrdnji žalbe, pravilan zaklјučak prvostepenog suda da u konkretnom slučaju postoji osnov i uslovi odgovornosti tužene za štetu koju zaposleni trpi, u skladu sa članom 172. ZOO, zbog čega je kao pravilna potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Potvrđena je i odluka o zakonskoj zateznoj kamati za period od dolaska tuženog u docnju, do isplate, jer su u tom delu pravilno primenjene odredbe člana 277. stav 1. i člana 324. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Prema pravnom shvatanju iskazanom u odlukama Ustavnog suda Už.br.776/12 od 11.04.2013. godine i Už.br.7075/12 od 26.02.2015. godine, samo postojanje pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos automatski daje pravo na naknadu štete u visini izgublјene zarade i drugih primanja koja tom zaposlenom pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu uz uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Zakon izričito propisuje uslove pod kojima se visina naknade štete može umanjiti (prihodi ostvareni nakon prestanka radnog odnosa), a prilikom odlučivanja o zahtevu zaposlenog za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza mora se imati u vidu da je Zakon o radu lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima i u svojim odredbama koje regulišu pravo zaposlenog povodom nezakonitog otkaza ne sadrži odrednicu niti pak upućujuću normu o shodnoj primeni Zakona o obligacionim odnosima, odnosno njegovih pravila o deliktnoj odgovornosti.
S tim u vezi, bez uticaja je navod žalbe tužene da je tužilac svojom krivicom doprineo da šteta bude veća nego što bi inače bila jer se nije prijavio kao nezaposleno lice Nacionalnoj službi za zapošlјavanje. Naime, osnov za umanjenje naknade štete predstavlјa samo prihod stečen po osnovu rada, koji je zaposleni ostvario po prestanku radnog odnosa, te se primlјena naknada za slučaj nezaposlenosti ne smatra prihodom koji je zaposleni ostvario po osnovu rada, već je reč o pravu koje proizlazi iz obaveznog socijalnog osiguranja građana, pa nema mesta primeni podelјene odgovornosti iz člana 192. Zakona o obligacionim odnosima.
Tužena nije imala primedbe na nalaz veštaka, niti je osporavala utvrđivanje visine izgublјene zarade prema uporednom radniku BB, pa isticanje u žalbi da BB nije adekvatan uporedni radnik i da veštak nije pravilno obračunao visinu potraživanja, ima karakter nove činjenice, koja ne može s uspehom biti istaknuta u ovoj fazi postupka.
Potvrđena je i odluka prvostepenog suda o uplati doprinosa za socijalno osiguranje u stavu četvrtom izreke, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 2, 3. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Neosnovani su žalbeni navodi o učinjenoj bitnoj povredi postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, jer je izreka prvostepene presude jasna i razumlјiva, a obrazloženje sadrži potpune i jasne razloge o svim bitnim činjenicama, tako da u tom delu nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.
Neosnovano se žalbom tuženog ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. i 238. Zakona o parničnom postupku, jer je prvostepeni sud na osnovu savesne i brižlјive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, pravilno odlučio koje će činjenice uzeti kao dokazane.
Kako se u konkretnom slučaju radi o novčanom potraživanju po osnovu izgublјene zarade zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, suprotno navodima žalbe, ožalbena presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2, u vezi člana 16. Zakona o parničnom postupku i člana 142. i 143. Zakona o državnim službenicima, niti je s tim u vezi tužilac bio u obavezi da prethodno vodi upravni spor, zbog čega je potvrđeno rešenje sadržano u stavu prvom izreke pobijane presude.
Potvrđeno je i rešenje, sadržano u stavu drugom izreke pobijane presude, jer je doneto pravilnom primenom odredbi člana 199. i 200. Zakona o parničnom postupku.
Ukazivanje u žalbi da u uvodu presude nisu navedeni svi podaci propisani članom 355. stav 3. Zakona o parničnom postupku, nije od uticaja na drugačije presuđenje, pri čemu je u uvodu presude naznačen jedinstveni matični broj tužioca.
Kako se ni ostalim žalbenim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost ožalbene presude, to ih drugostepeni sud nije posebno obrazlagao.
Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka, sadržana u stavu petom izreke pobijane presude, jer je doneta pravilnom primenom odredbi člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku i odgovara ishodu spora i uspehu stranaka, kao i člana 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima, a žalba u ovom delu ne daje posebne razloge.
Tužena nema pravo na naknadu troškova postupka po žalbi jer nije uspela u postupku po tom pravnom leku.
Iz navedenih razloga, primenom odredbi člana 390, 401. stav 2. i 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u izreci.”
Izvor: Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 843/25 od 6.6.2025. godine
