Finansijsko pravo se bavi izučavanjem pravnih normi koje čine pravni okvir države, a kojim se regulišu odnosi koji nastaju iz finansijske delatnosti.
Finansijsko pravo je deo javnog prava, koje se bavi pravnom regulacijom prikupljanja, raspodele i korišćenja javnih finansijskih sredstava, kao i nadzorom finansijskih institucija i tržišta.
Finansijsko pravo je skup pravnih normi kojima se bliže uređuje prikupljanje javnih prihoda (porezi, takse), pravilna raspodela i korišćenje budžetskih sredstava (javna potrošnja), način rada i kontrola finansijskih institucija, regulisanje i nadzor tržišta novca i kapitala, kao javno zaduživanje i monetarna politika.
Finansijsko pravo se svrstava u javno pravo iz više razloga: uređuje odnose između države ili javnih državnih organa i pravnih/fizičkih lica, u kojima država nastupa sa pozicije vlasti, zatim štiti opšti interes u vidu stabilnosti javnih finansija, norme finansijskog prava su obavezne i prisilne, često uz sankcije za njihovo nepoštovanje (poreske kazne).
Finansijsko pravo može biti:
- nacionalno finansijsko pravo (pravo obuhvata pravne propise jedne zemlje kojima je regulisana njena finansijska delatnost),
- međunarodno finansijsko pravo (predstavlja ukupnost pravnih normi kojima se regulišu međudržavni finansijsko pravni odnosi).
Ključni aspekti finansijskog prava se odnose na pravnu regulaciju:
- tokova novca,
- finansijskih institucija,
- tržišta kapitala.
Finansijsko pravo, kroz pravno regulisanje tokova novca, bliže uređuje budžetsko pravo, tako što uređuje, priprema, donosi i izvršava budžete države i lokalnih samouprava, kao nižih budžetskih jedinica. Kroz poresko pravo uređuje poreski sistem, naplatu poreza i njegovu kontrolu. Javna potrošnja i fiskalna odgovornost, kao još jedan aspekt uređenja tokova novca, podrazumeva nadzor nad trošenjem javnih sredstava i zaduživanjem države.
Finansijsko pravo se bavi i pravnim pitanjima vezanim za finansijske institucije, kao što su banke, centralna banka, devizno poslovanje. U okviru finansijskog prava se vrši licenciranje, nadzor i uslovi poslovanja banaka i finansijskih institucija. Kada je u pitanju Centralna banka, pravilna finansijska politika treba da očuva njenu ulogu u monetarnoj politici, stabilnosti valute i nadzoru nad platnim sistemom. Posebnim zakonima finansijskog prava (Zakon o deviznom poslovanju) se uređuju međunarodni platni promet i kursna politika.
U pogledu tržišta kapitala, finansijsko pravo uređuje i definiše pravila vezana za izdavanje, trgovinu i regulaciju svih hartija od vrednosti (HoV) – akcija, obveznica i drugih finansijskih instrumenata. Trgovina hartijama od vrednosti se vrši na berzama, gde se posebnim berzanskim zakonima uređuje rad berzi i brokersko-dilerskih društava. Uloga finansijskog prava na tržištu kapitala je i da spreči zloupotrebe na finansijskom tržištu.
Finansijsko pravo vrši regulativnu ulogu, uključujući sve aspekte koje obuhvata, kroz svoje institucije – investicione fondove, osiguravajuća društva, lizing i faktoring kompanije i revizorske kuće. Sve institucije imaju zakonske mogućnosti da uspostavljaju pravna pravila poslovanja i nadzora, kao i obaveze izveštavanja, revizije i transparentnosti finansijskih izveštaja.
U slučaju kršenja zakonskih propisa iz oblasti finansijsko pravo slede kaznene odredbe i pozivanje na finansijsku odgovornost. Moguće kazne su u vidu finansijskih prekršaja i krivičnih dela kod zloupotrebe javnih sredstava, kod poreske utaje ili finansijske prevare. Fizička i pravna lica koja krše finansijske propise snose zakonske sankcije i kazne.
