Nasledno pravo je grana prava, koju čini skup pravnih normi kojima se uređuje način i postupak nasleđivanja imovine. Nasledno pravo se bavi imovinskopravnim posledicama smrti. Najvažniji delovi naslednog prava obuhvataju ostavina (zaostavština), ostavinski postupak (raspravljanje zaostavštine), testament, doživotno izdržavanje, raspodela imovine za života.
U kontekstu naslednog prava, ostavina predstavlja ukupnu imovinu i obaveze koje su ostale iza umrlog lica (ostavioca) i koje mogu biti predmet naslednopravnog postupka prenosa i čini pravnu osnovu naslednog postupka.
Ostavina (zaostavština) je pravna celina svega onoga što je pokojnik posedovao u trenutku smrti, a što se prenosi na naslednike putem ostavinskog postupka.
Ostavina, prema zakonu, ne može biti sačinjena od predmeta domaćinstva manje vrednosti, koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i roditelja, ako su oni sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu. Ti predmeti imaju tretman zajedničke svojine pomenutih lica. Zaostavština takođe nije sačinjena od dobara kojom su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci, koji su živeli u istoj zajednici sa ostaviocem i svojim trudom, zaradom ili na neki drugi način mu pomagali u privređivanju. Dobra, tako nastala, pripadaju potomku i to srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.
Ostavinu čine dva ključna dela: aktiva (imovina) i pasiva (dugovi).
Aktiva odnosno imovina ostavioca može obuhvatati: nepokretnosti (kuće, stanovi, zemljište), pokretne stvari (automobili, nameštaj, nameštaj, umetnine, dragocenosti), novčana sredstva ( gotovina, računi u banci, hartije od vrednosti), prava (potraživanja, autorska prava, udeli u firmama, zakup, stanarsko pravo).
Pasiva odnosno dugovi ostavioca obuhvataju: pozajmice, kreditna zaduženja, neplaćeni računi, porezi, sudski troškovi, obaveze prema trećim licima, troškovi sahrane.
Raspodela imovine među naslednicima se može vršiti zakonski ili po osnovu testamenta pokojnika. Ma koji način nasleđivanja da je prisutan, on se sprovodi kroz postupak raspravljanja zaostavštine – ostavinski postupak, pri čemu se u slučaju postojanja testamenta on čita pred sudom.
Ostavinski postupak je sudski ili javnobeležnički postupak koji se pokreće nakon smrti ostavioca, kako bi se: utvrdili naslednici, utvrdilo da li postoji testament ili neki drugi osnov nasleđivanja, utvrdilo šta sve čini ostavinu (popis) i koja je njena vrednost (procena), izvršila podela imovine među naslednicima, rešila pitanja zakonskog ili testamentarnog nasleđivanja.
Ostavinski postupak pokreće javni beležnik kao poverenik suda, kada sud zaprimi smrtovnicu preminulog lica (ostavioca) iz matične službe. Pored smrtovnice, dokumenta koja su potrebna su: izvod iz matične knjige umrlih, dokazi o imovini (list nepokretnosti, izvod iz banke, ugovori, računi, rešenja), testament (ukoliko postoji), izvod iz matične knjige rođenih i venčanih kako bi se utvrdili naslednici. Cilja ostavinskog postupka je da se donese rešenje o nasleđivanju i na taj način imovina prenese na naslednike.
Naslednici mogu biti: zakonski naslednici (deca, supružnik, roditelji, braća/sestre), testamentarni naslednici (lica koje je ostavilac imenovao u testamentu), naslednici po ugovoru (lice iz ugovora o doživotnom izdržavanju ili neki drugi ugovor kojim neko lice ima pravo na nasledstvo).
Naslednici ne nasleđuju samo aktivu odnosno imovinu ostavioca, već i pasivu tj. dugove koje je ostavilac imao u trenutku smrti. Iz razloga nasleđivanja i obaveza, naslednici mogu da:
- prihvate nasledstvo u celini,
- odreknu se nasledstva (u roku od 3 meseca),
- zahtevaju ograničenje odgovornosti za dugove do visine nasledstva.
Angažovanje advokata u ostavinskom postupku (advokat za ostavinu) može biti od presudnog značaja u složenijim slučajevima (spor među naslednicima, velika i sveobuhvatna imovina, postojanje firme ostavioca, osporavanje testamenta i postojanje dugova). Advokat za ostavinu savetuje naslednike o njihovim pravima, ali i obavezama i krajnjim mogućnostima. Advokat za ostavinu može da pripremi i prikupi svu dokumentaciju o imovini i obavezama ostavioca, potrebne za ostavinski postupak. Advokat za ostavinu učestvuje u ostavinskoj raspravi i zastupa klijenta, posebno ukoliko se osporava testament ili nasledni red. Ukoliko dođe do povrede prava na nužni deo, advokat za ostavinu podiže tužbu, ali takođe može i da vodi postupak u vezi dugova ostavioca, posebno ukoliko oni premašuju vrednost imovine ostavioca. Po okončanju ostavinskog postupka, advokat za ostavinu pomaže pri uknjižbi nepokretnosti na naslednike i rešava sva imovinska i poreska pitanja povodom nasledstva.
