Zakonom o zdravstvenoj zaštiti pružaoci zdravstvene zaštite su:
1) zdravstvene ustanove u javnoj i privatnoj svojini,
2) visokoškolske ustanove zdravstvene struke i druga pravna lica za koja je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i poslove zdravstvene delatnosti (pravna lica),
3) privatna praksa,
4) zdravstveni radnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost, u skladu sa zakonom,
5) druge visokoškolske ustanove, odnosno naučno-obrazovne i naučne ustanove, uz mišljenje Ministarstva, u skladu sa zakonom.
Zdravstvena ustanova može se osnovati sredstvima u javnoj ili privatnoj svojini u sledećim oblicima, zakonom predviđenim: dom zdravlja, zdravstvena ustanova poliklinika, apotekarska ustanova, bolnica (opšta i specijalna), zdravstveni centar, zavod, zavod za javno zdravlje, klinika, institut, kliničko-bolnički centar, univerzitetski klinički centar i kao vojna zdravstvena ustanova ili sanitetska jedinica i ustanova u Vojsci Srbije, u skladu sa posebnim zakonom.
Na organe zdravstvene ustanove u privatnoj svojini, statusne promene, promenu pravne forme i prestanak postojanja, shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Zdravstvena ustanova dužna je da organizuje stručne organe u skladu sa zakonom
na period od 4 godine, i to:
1) stručni savet,
2) stručni kolegijum,
3) etički odbor,
4) komisiju za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite.
Stručni savet zdravstvene ustanove
Stručni savet zdravstvene ustanove je savetodavni organ direktora i upravnog odbora zdravstvene ustanove, čiji članovi mogu biti zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici sa stečenim visokim obrazovanjem koje, na predlog organizacione jedinice zdravstvene ustanove, imenuje direktor (koji pak ne može biti član stručnog saveta). U okviru rada stručnog saveta učestvuje i glavna sestra – tehničar zdravstvene ustanove.
Stručni savet ima sledeće zadatke i funkcije:
1) razmatra i odlučuje o pitanjima stručnog rada zdravstvene ustanove,
2) donosi godišnji program unutrašnje provere kvaliteta stručnog rada u zdravstvenoj ustanovi do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu,
3) prati sprovođenje unutrašnje provere kvaliteta stručnog rada u zdravstvenoj ustanovi,
4) predlaže mere za unapređenje kvaliteta stručnog rada u zdravstvenoj ustanovi,
5) sačinjava godišnji izveštaj o sprovođenju unutrašnje provere kvaliteta stručnog rada u zdravstvenoj ustanovi, koji dostavlja direktoru zdravstvene ustanove do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu,
6) donosi godišnji plan unapređenja kvaliteta stručnog rada, kao i godišnji plan stručnog razvoja zdravstvene ustanove, koji dostavlja direktoru i komisiji za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite do 15. februara tekuće godine,
7) donosi predlog godišnjeg plana stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika do 1. septembra tekuće godine za narednu godinu,
8) obavlja i druge poslove utvrđene statutom zdravstvene ustanove.
Zadaci, sastav i način rada stručnog saveta uređuju se statutom zdravstvene ustanove.
Stručni kolegijum zdravstvene ustanove
Prema zakonu, stručni kolegijum je stručni organ zdravstvene ustanove, koji se, radi razmatranja i usvajanja stručnih i doktrinarnih stavova, obrazuje u zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju klinike, odnosno institute kao svoje organizacione jedinice, a čiji je rad uređen statutom zdravstvene ustanove.
Etički odbor zdravstvene ustanove
Etički odbor zdravstvene ustanove je stručni organ, koji prati pružanje i sprovođenje zdravstvene zaštite na načelima profesionalne etike, načelima poštovanja ljudskih prava i vrednosti i prava deteta, kao i kodeksa ponašanja zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi. Etički odbor imenuje direktor zdravstvene ustanove a na osnovu prethodno datog predloga stručnog saveta. Svi članovi, koji čine etički odbor, moraju biti iz redova zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika, zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi, ako i lice koje se, u obavljanju profesije, ističe u poštovanju moralnih i etičkih načela medicinske struke.
Zadaci etičkog odbora zdravstvene ustanove, prema zakonu su, da:
1) prate i analiziraju primenu načela profesionalne etike u obavljanju zdravstvene delatnosti i predlažu mere za njihovo unapređenje,
2) prate i analiziraju sprovođenje kodeksa ponašanja zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi i predlažu mere za njihovo unapređenje,
3) daju saglasnost za sprovođenje naučnih istraživanja u oblasti zdravstva, medicinskih istraživanja, istraživanja u oblasti javnog zdravlja, kao i da prate njihovo sprovođenje,
4) daju saglasnost za uzimanje ljudskih organa, ćelija i tkiva od živog davaoca, odnosno umrlog lica, u skladu sa zakonom i daju mišljenje o etičkim i drugim pitanjima u postupku presađivanja, odnosno primene ćelija i tkiva,
5) razmatraju etička pitanja i donose odluke u vezi sa uzimanjem delova ljudskog tela u naučno-nastavne svrhe, u skladu sa zakonom,
6) razmatraju etička pitanja u vezi sa primenom mera za lečenje neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, u skladu sa zakonom,
7) prate, analiziraju i daju mišljenja o etičnosti odnosa zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i pacijenata,
8) prate, analiziraju i daju mišljenja o primeni načela profesionalne etike u prevenciji, dijagnostici, lečenju, zdravstvenoj nezi, rehabilitaciji, istraživanju, kao i o uvođenju novih zdravstvenih tehnologija,
9) doprinose unapređenju primene načela profesionalne etike u obavljanju zdravstvene delatnosti i razvijanju partnerskog odnosa zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i pacijenata,
10) vrše savetodavnu funkciju i razmatraju i druga etička pitanja u obavljanju delatnosti zdravstvene ustanove,
11) sarađuju sa etičkim odborom nadležne komore.
Na nadležnosti, sastav, uslove i način rada etičkog odbora u pogledu kliničkih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava primenjuju se odredbe zakona kojim se bliže uređuju lekovi i zakona kojim se bliže uređuju medicinska sredstva.
Komisija za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite
Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, komisija za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite se definiše kao stručni organ koji se stara o stalnom unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite koja se sprovodi u zdravstvenoj ustanovi, a čiji broj članova, sastav i način rada se uređuju se statutom zdravstvene ustanove.
Komisija za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite ima sledeće obaveze i dužnosti:
1) donosi godišnji plan praćenja pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu,
2) prati pokazatelje kvaliteta zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi,
3) sačinjava godišnji izveštaj o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite, koji se dostavlja direktoru i nadležnom zavodu za javno zdravlje do 15. februara tekuće godine za prethodnu godinu,
4) predlaže mere za unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi i unapređenje kvaliteta rada zdravstvene ustanove,
5) donosi godišnji plan unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi, na osnovu godišnjeg izveštaja o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite, koji se dostavlja direktoru zdravstvene ustanove do 1. marta tekuće godine.
Broj članova, sastav i način rada komisije za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, uređuje se statutom zdravstvene ustanove.
Advokat za privredno pravo vam može pružiti pomoć kod svih pravnih pitanja i radnji koje su vezane za osnivanje zdravstvene ustanove. Advokat za privredno pravo pruža pravne usluge izrade potrebne dokumentacije, neophodne za rad svih stručnih organa zdravstvenih ustanova.
