Nasledno pravo reguliše pravne odnose koji nastaju povodom imovine nakon smrti nekog lica. Nasledno pravo uređuje imovinu posle smrti ostavioca tako što propisuje pravila po kojima njegova prava i obaveze prelaze na naslednike. Osnovni pravni izvor, koji detaljno reguliše i uređuje nasledno pravo je Zakon o nasleđivanju Republike Srbije.
Nasleđivanje imovine ostavioca može biti zakonsko i testamentarno. Naslediti se može isključivo nakon smrti ostavioca.
Testamentarno nasleđivanje je nasleđivanje imovine ostavioca po osnovu testamenta (zaostavština) koji je on ostavio.
Testament (zaostavština) je jednostrani pravni posao, kojim zaveštalac (ostavilac) uređuje pravnu sudbinu svoje imovine za slučaj smrti. Jedno od najvažnijih obeležja testamenta, kao pravnog posla, je mortis causa. U tom smislu testament (zaveštanje) obeležje testamenta mortis causa znači da testament (zaostavština) proizvodi pravno dejstvo tek u momentu smrti ostavioca, dok je do tog trenutka bez pravnog dejstva za eventualne naslednike i legatare ili bilo koga drugog. Lice, koje je imenovano za naslednika po testamentu, a u skladu sa obeležjem mortis causa, stiče samo naslednu nadu, odnosno očekivanje da će u momentu smrti ostavioca steći određena prava. Nasledna nada ne uživa nikakvu pravnu zaštitu i po osnovu nje se ne može raspolagati.
Bitno je naglasiti da naslednik ne nasleđuje imovinu koju zaveštalac poseduje u momentu kada sačini testament (zaostavština), već imovinu koju će zaveštalac posedovati u momentu smrti. Iz tog proizilazi da za punovažnost testamenta, kao jednostranog pravnog posla, nije neophodno da zaveštalac navodi u testamentu šta čini njegovu imovinu, a u slučaju da zaveštalac u testamentu nabraja stvari i prava koja poseduje, to nabrajanje nema nikakvog pravnog značaja, te je bespredmetno zahtevati od njega da dokaže da je imalac tih prava.
Testament (zaostavština) mora biti dat slobodno – bez prisile odnosno ostavilac mora: samostalno doneti odluku, biti bez pretnje, sile, obmane ili pritiska, mora biti punoletan, svestan, sposobno za rasuđivanje, slobodan u donošenju volje, svestan da pravi testament (zaostavština) i mora se pridržavati forma propisana zakonom.
Pravilno rešavanje pitanja naslednog prava često zahteva angažovanje lica specijalizovanog za nasledno pravo – advokat za nasledno pravo. Advokat za nasledno pravo se bavi svim pravnim uslugama vezanim za pitanja: nasleđivanje, zaostavština, testament, ostavina, ostavinski postupak i ostalih prava koja proističu po osnovu nasleđivanja umrlog lica. Advokat za nasledno pravo se bavi pitanjima vezanim za testament (zaostavština), koje se sastavlja pred svedocima, posebno ako se radi o usmenom testamentu pred svedocima. Ako postoji sumnja da je testament (zaostavština) sastavljen od strane lica koje nije bilo sposobno za rasuđivanje u trenutku sastavljanja testamenta ili je testament (zaostavština) sastavilo u okolnostima prinude (ne svojom izričitom voljom), advokat za nasledno pravo može tražiti opoziv takvog testamenta. Kod pravnih poslova sastavljanja ugovora o poklonu, advokat za nasledno pravo će, shodno želji ostavioca, sastaviti ugovor kojim on posebno nagrađuje nekog od naslednika. Kako bi se izbegla povreda nužnog dela, advokat za nasledno pravo će sačiniti ugovor o poklonu u skladu sa svim pravnim odredbama Zakona o nasleđivanju. Advokat za nasledno pravo naročito može pomoći u ostavinskim postupcima, kada se raspravlja zaostavština preminulog – pokreće postupak ostavinske rasprave, zastupa naslednike pred sudom, pomaže naslednicima kod upravljanja nasleđenom imovinom i informiše o poreskim obavezana po osnovu nasleđivanja. Kada postoje sporna pitanja vezana za nasleđivanja, posebno ako se radi oko izdvajanje imovine i udela po osnovu bračne tekovine ili izdvajanje po osnovu ulaganja u nepokretnost i imovinu, advokat za nasledno pravo će preduzeti sve pravne radnje pred nadležnim sudom u cilju dokazivanja porekla bračne tekovine naslednog učesnika. Ukoliko ima spornih pitanja u vezi imovine, nadležni sud će, u skladu sa pravnim radnjama koje čini advokat za nasledno pravo, postupak nasleđivanja prekinuti i naslednog učesnika koji nešto osporava (odnosno njegovog punomoćnika) uputiti na pokretanje parničnog postupka tj. podnošenje tužbe.
