Roditeljsko pravo se vrši zajednički i sporazumno i kada roditelji ne žive zajedno ako zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, pri čemu sud procenjuje da li je taj sporazum u najboljem interesu deteta.
Potpuno lišenje roditeljskog prava je zakonska, najteža porodičnopravna sankcija, koja se preduzima prema jednom ili oba roditelja u cilju zaštite prava i najboljeg interesa deteta. Kod potpunog lišenja roditeljskog prava, roditelju ili roditeljima se u potpunosti oduzima roditeljsko pravo, a ne samo pojedina prava i dužnosti koje ima kao roditelj. Kako je ova mera najteža sankcija u pogledu onemogućavanja vršenja roditeljskog prava, njeno donošenje je u nadležnosti suda. Postupak za potpuno lišenje roditeljskog prava može da vodi pred sudom advokat za porodično pravo.
Potpuno lišenje roditeljskog prava se vrši kada postoji:
- zloupotreba roditeljskog prava,
- grubo zanemarivanje dužnosti iz sadržine roditeljskih prava.
Ukoliko je reč o postupku lišenja roditeljskog prava, pokreće se tužba, a sud odlučuje presudom. Postupak vršenja ili lišenja roditeljskog prava je parnični postupak. Lišenje roditeljskog prava se može javiti u dva oblika – potpuno lišenje roditeljskog prava ili delimično. Zakonom o parničnom postupku je regulisano da se svaki od ovih postupaka u pogledu roditeljskog prava započinje tužbom (može da je pokrene advokat za porodično pravo), ali se u postupku primenjuju posebna pravila propisana Porodičnim zakonom.
Jedan od načina kršenja vršenja roditeljskog prava je kada jedan roditelj (u ovom slučaju majka) ne obavesti drugog roditelja (oca), sa kojim dete ne živi o preseljenju, već o tome izvesti samo Centar za socijalni rad. U tom slučaju roditelj, koji nije upoznat sa mestom boravka deteta može tražiti potpuno lišenje roditeljskog prava roditelja sa kojim je dete odvedeno, jer je se protiv tog roditelja može podneta tužba za krivično delo oduzimanje maloletnog deteta, jer je tužena dete odvela u inostranstvo bez saglasnosti oca i bez obaveštavanja oca o ovoj činjenici, već je taj podatak saopštila Centru za socijalni rad. Postupanjem majke uskraćeno je pravo maloletnom detetu i pravo ocu na održavanje ličnih odnosa a ovako postupanje majke prema ocu kao i organima vlasti u Republici Srbiji, ne daje osnova verovanju da bi ocu majka omogućila viđanje sa maloletnom ćerkom u državi u kojoj ona boravi. Majka ne postupa u najboljem interesu deteta, ne poštuje prava deteta ni drugog roditelja, već im prava uskraćuje. Dugovremensko uskraćivanje prava na održavanje ličnih odnosa, ne ostaje bez posledica. Sve utvrđene okolnosti slučaja, predstavljaju dovoljno uporište za zaključak da je majka nepodobna za vršenje roditeljskog prava, zbog čega je treba lišiti roditeljskog prava nad maloletnim detetom sa kojim živi.
U svim pitanjima vezanim za prava deteta na prvom mestu, a potom i prava roditelja na vršenje roditeljskog prava stručnu pravnu pomoć pruža advokat za porodično pravo odnosno advokat za razvod braka. Advokat za porodično pravo (advokat za razvod braka) sklapa sporazum o vršenju roditeljskog prava, učestvuje u sudskom procesu u vezi vršenja roditeljskog prava i prikuplja potrebnu dokumentaciju za sudski proces. Advokat za porodično pravo (advokat za razvod braka) pruža pravnu pomoć roditeljima u skladu sa zakonom, štiteći najbolji interes deteta.
Angažovanjem advokata za porodično pravo (advokat za razvod braka), rešavaju se sledeća pravna pitanja, koja su vezana za razvod braka po tužbi: zastupanje supružnika koji je podneo zahtev za razvod braka po tužbi pred sudom, vršenje roditeljskog prava razvedenih supružnika, deoba bračne imovine nakon prekida bračne zajednice, utvrđivanje i naplate alimentacije, zakonska izdržavanja i poveravanje dece na staranje, kao i sva ostala pravna pitanja, u skladu sa Porodičnim zakonom, koja se odnose na pitanja razvoda braka po tužbi.
Advokat za porodično pravo (advokat za razvod braka) se bavi svim pravnim poslovima iz oblasti porodičnog prava i dečijih prava. Advokat za porodično pravo (advokat za razvod braka) se posebno fokusira na poslove nadzora nad vršenjem roditeljskog prava gledajući sledeće aspekte prava deteta: starateljstvo, nasilje u porodici, upravljanje imovinom deteta i posredovanje u porodičnim odnosima.
Vrhovni kasacioni sud, u pravnoj stvari tužioca aa iz …, koga zastupa punomoćnik ….protiv tužene bb iz …, trenutno u …, radi lišenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužene koja je izjavljena protiv presude apelacionog suda u Novom Sadu GŽ2 br.141/17 od 22.03.2017. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 06.11.2017. godine, sledeću presudu REV 2373/2017, kojom se ukidaju presude Apelacionog suda u Novom Sadu GŽ2 br.141/17 od 22.03.2017. godine i osnovnog suda u Novom Sadu P2 1159/2016 od 13.12.2016. godine i predmet se vraća osnovnom sudu u Novom Sadu na ponovno suđenje.
Obrazloženje:
„Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1159/2016 od 13.12.2016. godine usvojen je tužbeni zahtev i odlučeno da tužena BB iz …, trenutno sa boravištem u …, u potpunosti se lišava roditeljskog prava u odnosu na zajedničko dete stranaka maloletnu VV, koja je rođena … godine u … . Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 404.800,00 dinara, u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 br.141/17 od 22.03.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1159/2016 od 13.12.2016. godine. Odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 br.141/17 od 22.03.2017. godine, tužena preko punomoćnika iz reda advokata je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim članom 408. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i utvrdio da je revizija tužene osnovana.
Prema utvrđenim činjenicama, tužena BB, rođena … godine i tužilac AA rođen … godine, živeli su u vanbračnoj zajednici u … u kojoj je … godine rođena njihova ćerka, maloletna VV. Tužiocu je maloletna VV jedino dete, dok tužena ima dete iz prethodne zajednice, sina sa kojim nije održavala odnose. U toku trajanja zajednice, kada je maloletna VV imala navršene … godine života, tužena je šest meseci tokom 2010 godine, boravila u … na specijalističkim studijama. Maloletna VV je ostala sa tužiocem – ocem, koji je vodio brigu o njoj. Za to vreme je dete na valjan način bilo zbrinuto od strane oca, a potom se i bez problema priviklo na majku. Tužena je bila zaposlena na radnom mestu … na … fakultetu u … . Nakon što je tuženoj prestao radni odnos na fakultetu u …, ona se sa detetom preselila u … u kuću svoje majke u kojoj su deo koristile za stanovanje, a deo izdavale turistima. Tužena je prihod ostvarivala i od izdavanja stana u …, a kao … naučnih radova u naučnim časopisima je ostvarivala honorare. Nakon preseljenja, aktuelizovano je pitanje načina održavanja ličnih odnosa maloletne VV sa tužiocem kao roditeljem sa kojim ne živi. Majka tužioca je od najranijeg uzrasta maloletne VV bila angažovana oko nje. Otac- tužilac bio je na radu u … .
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu u 2011 godini, određeno je da tužena samostalno vrši pravo prema maloletnoj VV i uređen je model viđanja deteta sa ocem, tako da se viđanje odvija tri vikenda u toku meseca po dogovoru stranaka, kao i dve nedelje neprekidno tokom letnjeg raspusta i utvrđen je iznos izdržavanja za dete na teret oca. Tužilac je dete viđao tako što je dolazio svakog trećeg vikenda iz … . Međutim, zbog nastalih nesuglasica sa tuženom oko viđanja deteta, tužilac je u 2012. godini pokrenuo parnicu radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava. Tražio je da se maloletna VV njemu poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava. Rešenjem o privremenoj meri od 12.02.2013. godine određeno je da se lični kontakti između tužioca i maloletne VV odvijaju svakog drugog vikenda od petka u 18,00 časova do nedelje u 17,00 časova. Tokom avgusta meseca od 01. do 15, tokom januara od 01. do 15-tog u mesecu, tako da tužilac dete preuzima na autobuskoj stanici u … i na istom mestu je predaje u označenim terminima, kao i da nadoknadi troškove autobuskog prevoza za tuženu i dete na relaciji … – … i povratno. Realizacija ličnog kontakta je tekla tako što je majka tužioca preuzimala dete i kod nje dete boravilo u … gde je i tužilac dolazio da ostvari viđenje sa detetom. Javljale su se poteškoće sa takvim načinom viđanja, jer se dešavalo da je neizvesno da li će dete doputovati u … kad tužilac krene na put iz … . U tri navrata maloletna VV je boravila kod tužioca u … . U avgustu 2013. godine sa tužiocem je provela 15 dana, ali tužena nije pristala da pošalje pasoš deteta, bez kojeg nije bilo moguće da tužilac realizuje nameru da sa maloletnom VV letuje u … .
Tužena je u maju 2013. godine obaveštena da je prihvaćena njena prijava za radno angažovanje kao … na Departmanu za … Univerziteta u …, … – … . Prihvatila je ponudu o angažovanju za period od 01.09.2013.godine do 31.08.2015. godine uz uslove koji su detaljno utvrđeni. Viza je tuženoj izdata 21.08.2013. godine, a maloletnoj VV naknadno 04.09.2013. godine, obe vize sa periodom važenja od dve godine. O nameri da u … povede maloletnu VV tužena je obavestila Centar za socijalni rad u …, da bi potom sa maloletnim detetom otputovala u … 28.08.2013. godine. Na pravno relevantan način tužena nije obavestila tužioca o takvoj svojoj nameri. Do saznanja o njenom i detetovom preseljenju, tužilac je došao sredinom septembra 2013. godine, preko Centra za socijalni rad.
Tužilac je potom podneo krivičnu prijavu protiv tužene i krivičnu prijavu protiv troje službenih lica Centra za socijalni rad u … . U postupku koji se vodi protiv tužene kao osumnjičene za krivično delo oduzimanje maloletnog deteta Osnovni sud u Nišu je dana 06.03.2015. godine doneo rešenje o određivanju pritvora tuženoj u trajanju od 30 dana, jer su postojale okolnosti koje su ukazivale na to da se tužena kao osumnjičena krije.
Po dogovoru postignutom posredstvom advokata stranaka, tužilac je 27.04.2014. godine otputovao u … da bi se video sa maloletnom ćerkom. Međutim, tužilac je tom prilikom video maloletnu VV na svega 10-tak minuta i to u prisustvu tužene koja nije dozvolila da se tužilac sa ćerkom izdvoji i to je bio jedini lični susret tužioca sa maloletnom VV od vremena njenog preseljenja u inostranu državu, krajem avgusta 2013. godine.
Kontakti između maloletne VV i tužioca se povremeno uspostavljaju putem tehničkih uređaja, uglavnom korišćenjem kompjuterskog programa „Skajp“ i mobilnog telefona.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena dete odvela u inostranstvo bez saglasnosti oca i bez obaveštavanja oca o ovoj činjenici, već je taj podatak saopštila Centru za socijalni rad u … . Postupanjem tužene uskraćeno je pravo maloletnom detetu i pravo ocu-tužiocu na održavanje ličnih odnosa a ovako postupanje tužene prema tužiocu kao i organima vlasti u Republici Srbiji, ne daje osnova verovanju da bi tužiocu omogućila viđanje sa maloletnom ćerkom u državi u kojoj ona boravi. Tužiočeva podobnost za vršenje roditeljskog prava nije kompromitovana, dok s druge strane tužena ne postupa u najboljem interesu deteta, ne poštuje prava deteta ni drugog roditelja, već im prava uskraćuje. Dugovremensko uskraćivanje prava na održavanje ličnih odnosa, ne ostaje bez posledica. Sve utvrđene okolnosti slučaja, predstavljaju dovoljno uporište za zaključak da je majka- tužena nepodobna za vršenje roditeljskog prava, zbog čega je treba lišiti roditeljskog prava nad maloletnom VV.
Sa navedenih razloga a polazeći od odredbi člana 61, 70, 71, 78, 80 i 81 st. 3 tač. 3. Porodičnog zakona, je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena BB se u potpunosti lišava roditeljskog prava u odnosu na zajedničko dete stranaka maloletnu VV.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se za sada ne može prihvatiti zaključak nižestepenih sudova, jer smatra da je zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
U konkretnom slučaju se radi o maloletnom detetu koje je rođeno … godine iz vanbračne zajednice roditelja – tužioca i tužene, koje od samog rođenja je bilo upućeno na život koji podrazumeva odsustvo jednog roditelja. Tužilac kao … po zanimanju od 2009. godine ima registrovanu … radnju u … . Skoro od samog rođenja maloletnog deteta je živeo i radio u …, a maloletno dete je živelo sa majkom – tuženom u …, potom u … a potom u … i trenutno u … . Prema stanju u spisima predmeta, tužilac se 2015. godine vratio iz …, a u periodu dok je bio u …, odnosi između njega i maloletnog deteta se nisu kontinuirano odvijali. Kontakt se odvijao povremeno preko tužiočeve majke koja je živela i živi u … i koja je dete povremeno odvodila u … ili je tužilac dolazio u … kod svoje majke da bi dete video. Tužena je dete odvela sa sobom najpre u … a potom u inostranstvo (gde je dobila posao) bez saglasnosti oca i bez obaveštavanja oca o ovoj činjenici, već je taj podatak saopštila Centru za socijalni rad u … .
Iz utvrđenog činjeničnog stanja, dalje proizlazi da dete ima dobar odnos sa majkom, da je dobar đak, da su stambeni uslovi u kojima se dete sada nalazi, kao i uslovi u kojima je detetu obezbeđeno školovanje, bolji od prosečnih u Republici Srbiji. Majka je u mogućnosti da detetu pruži obezbeđenje najboljih životnih i zdravstvenih uslova. Sama okolnost da je tužena promenila prebivalište i odvela zajedničko dete bez obaveštenja i saglasnosti oca u inostranstvo, kao i da se kontakti između oca i deteta odvijaju samo povremeno i to putem mobilnog telefona i skajpa, ne može dovesti do lišenja roditeljskog prava i restriktivne primene člana 81. Porodičnog zakona. Sud se u ovom postupku rukovodio potrebom oca – tužioca, a ne najboljim interesom deteta, pa i s tih razloga nije uzeo mišljenje deteta preko stručne ustanove, niti je u potpunosti utvrdio činjenično stanje.
Potpuno lišenje roditeljskog prava prema članu 81. Porodičnog zakona može biti, ako roditelj zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Roditelj zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog prava: ako fizički, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete, ako izrabljuje dete sileći ga na preterani rad, ili na rad koji ugrožava moral, zdravlje i obrazovanje deteta, odnosno na rad koji je zabranjen zakonom, ako podstiče dete na vršenje krivičnih dela, ako navikava dete na odavanje rđavim sklonostima, ako na drugi način zloupotrebljava prava i sadržine roditeljskog prava. Roditelj grubo zanemaruje dužnost iz sadržine roditeljskog prava: ako je napustio dete, ako se uopšte ne stara o detetu sa kojim živi, ako izbegava da izdržava dete, ili da održava lične odnose sa detetom sa kojim ne živi, odnosno ako sprečava održavanje ličnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne živi, ako sa namerom ili neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednički život sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika, ako na drugi način grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava.
Potpuno lišenje roditeljskog prava je najteža porodična pravna sankcija za roditelja koji zloupotrebljava roditeljsko pravo tako da njegovi postupci do te mere ugrožavaju interese deteta, da je ugrožen fizički, moralni i intelektualni razvoj deteta ili grubo zanemaruje roditeljske dužnosti, tako što uopšte ne brine o detetu niti podmiruje njegove osnovne potrebe.
Iz činjeničnog stanja koje je utvrđeno, ne može se za sada utvrditi i zaključiti da je tužena učinila neku od zloupotreba prava ili da je grubo zanemarila dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, koje su navedene u citiranom članu 81. Porodičnog zakona.
Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, sudovi nisu dovoljno vrednovali i raspravili pitanje najboljeg interesa maloletnog deteta koje u uzrastu od … godina živi sa majkom u uslovima koji mu obezbeđuju školovanje po višim standardima od prosečnih u Republici Srbiji, da bi na bazi utvrđenih činjenica mogli da pravilno i potpunosti sagledaju štetnost ili korisnost odvođenja deteta u inostranstvo. Tužena je bez saglasnosti oca odvela dete u inostranstvo, ali okolnosti konkretnog slučaja koje se tiču i uslova boravka i majke i deteta u inostranstvu, morale su biti detaljnije sagledane pre odlučivanja o lišenju roditeljskog prava, pogotovu što u spisima, postoje dokazi da dete uspešno savladava i sa visokom ocenama školski program u inostranstvu, da majka izražava spremnost da troškove putovanja oca radi viđanja sa maloletnim detetom, snosi sama.
Na osnovu svega izloženog, osnovano se su reviziji tužene ističe da je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava, a da činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno, pa će prvostepeni sud u ponovnom postupku, postupajući po primedbama iz ovog rešenja detaljno raspraviti činjenično stanje, pribaviti mišljenje deteta, ceniti uslove u kojima sada dete živi, pa će ocenom svih okolnosti slučaja, vodeći računa o zaštiti najboljeg interesa deteta, doneti novu meritornu odluku.
Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud primenom procesnih ovlašćenja iz člana 416. Zakona o parničnom postupku je odlučio kao u izreci.“
Izvor: Vrhovni kasacioni sud u Beogradu, presuda REV 2373/2017 od 06.11.2017. godine.
