Prestanak poslovanja privrednog subjekta može biti na više načina, u zavisnosti od pravnog osnova i okolnosti prestanka rada: likvidacija, stečaj, statusne promene, sudska odluka, smrt preduzetnika/osnivača, brisanje po službenoj dužnosti.
Stečaj, kao oblik prestanka rada privrednog subjekta, postoji ukoliko privredni subjekt nije u mogućnosti da izmiruje obaveze. U tom slučaju se pokreće se stečajni postupak, koji vodi do prestanka poslovanja društva. Stečaj pokreću poverioci, dužnici ili nadležni organ, a stečajem upravlja stečajni upravnik. Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka. Iz stečajne mase se namiruju poverioci stečajnog dužnika. Po okončanju stečaja, subjekt se briše iz privrednog registra.
U skladu sa Zakonom o stečaju stečaj se sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Zakon bankrotstvo definiše kao namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica.
Stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu ukoliko:
- na prvom poverilačkom ročištu, ukoliko stečajni poverioci, za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 50% ukupnih potraživanja stečajnih poverilaca, odluče da se stečajni postupak odmah nastavi bankrotstvom stečajnog dužnika, stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu;
- nijedan plan reorganizacije nije usvojen na ročištu za razmatranje plana reorganizacije i to u roku od 90 dana od dana otvaranja stečajnog postupka;
Stečajni sudija je dužan da rešenje o bankrotstvu stečajnog dužnika donese narednog dana po isteku propisanog roka za podnošenje plana reorganizacije, odnosno na ročištu na kome plan nije usvojen ili najkasnije u roku od dva dana od dana održavanja tog ročišta. Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
Prema članu 131. Zakona o stečaju protiv rešenja o bankrotstvu žalbu mogu izjaviti stečajni upravnik i odbor poverilaca, kao i ovlašćeni predlagač plana reorganizacije.
U slučaju da pravno lice otvori stečajni postupak, ključnu ulogu u zaštiti prava i interesa bilo poverilaca, dužnika ili stečajnog upravnika pruža advokat za privredno pravo. Advokat za privredno pravo, koji zastupa dužnike (pravna ili fizička lica u stečaju) priprema predlog za pokretanje stečaja, prikuplja dokumentaciju i dokaze o nesolventnosti. Advokat za privredno pravo zastupa dužnike na svim ročištima, sarađuje sa stečajnim upravnikom i prati prodaju imovine. Ukoliko advokat za privredno pravo zastupa poverioce, pomaže poveriocu (subjekt kojem je stečajni dužnik ostao dužan) u blagovremenom sastavljaju i predaji potraživanja, prati prodaju imovine dužnika i mogućnost naplate duga poverioca, zastupa na ročištima i prati rad stečajnog upravnika. Advokat za privredno pravo može biti angažovan i od strane stečajnog upravnika u smislu pružanja pravne podrške i pravnih usluga. U tom slučaju advokat za privredno pravo pruža pravnu podršku i preduzima potrebne radnje u vezi sa naplatom potraživanja, raskidom ugovora, prodajom imovine, rešavanjem sporova, sastavlja tužbe i vodi parnične i izvršne postupke.
Privredni apelacioni sud u Beogradu (presuda 8 Pvž 343/23 27.09.2023. godine) u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Društvo za proizvodnju, usluge, spoljnu i unutrašnju trgovinu Bošnjak – auto d.o.o. Sombor, odlučujući o žalbi stečajnog poverioca Grad Sombor, izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Somboru St 7/22 od 03.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 27.09.2023. godine doneo je rešenje kojim se odbacuje žalba Grada Sombora izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Somboru St 7/22 od 03.05.2023. godine, kojim je odlučeno da će se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom sprovesti bankrotstvom.
Obrazloženje:
„Rešenjem Privrednog suda u Somboru St 7/22 od 03.05.2023. godine odlučeno da će se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom sprovesti bankrotstvom. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio stečajni poverilac Grad Sombor sa predlogom da se rešenje ukine. Ispitujući pobijano rešenje, na osnovu člana 386. i člana 402. Zakona u parničnom postupku, u vezi sa članom 7. Zakona o stečaju, Privredni apelacioni sud našao da žalba nije dozvoljena. Prema stanju u spisima rešenjem Prvostepenog suda u Somboru St 7/22 od 01.11.2022. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Bošnjak – auto d.o.o. Sombor. Nakon što je protekao rok od 90 dana od dana otvaranja stečajnog postupka, a nije bio podnet nijedan plan reorganizacije prvostepeni sud je na osnovu člana 131. stav 1. tačka 5. Zakona o stečaju doneo odluku da će se postupak sprovesti bankrotstvom. Naime, prema navedenoj zakonskoj odredbi stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu ako na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih poverilaca, u skladu sa članom 36. stav 4. ovog zakona, ako nijedan plan reorganizacije nije podneto u propisanom roku ili nijedan plan reorganizacije nije usvojen na ročištu za razmatranje plana reorganizacije. Prema članu 131. stav 3. istog zakona protiv rešenja o bankrotstvu žalbu mogu izjaviti stečajni upravnik i odbor poverilaca, kao i ovlašćeni predlagač plana reorganizacije. 8 Pvž 343/23 2 U konkretnom slučaju rešenje o bankrotstvu je doneto zato što niko od poverilaca, a ni stečajni dužnik, nisu podneli plan reorganizacije u roku određenom odredbom člana 162. Zakona o stečaju, tj. u roku od 90 dana od dana otvaranja stečajnog postupka. Kako žalilac nije podnosio plan reorganizacije, a međuvremenu su protekli zakonom propisani rokovi za njegovo podnošenje, to žalilac nema niti može steći svojstvo ovlašćenog predlagača plana reorganizacije, pa stoga nije ni ovlašćen za podnošenje žalbe. Kako je napred navedeno žalbu mogu izjaviti stečajni upravnik odbor poverilaca i ovlašćeni predlagač plana. Kako žalilac nije nijedno od navedenih lica, to je njegova žalba nedozvoljena pa je stoga Privredni apelacioni sud na osnovu člana 389. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 7. Zakona o stečaju, odlučio kao u izreci.“
Izvor: Presuda Privrednog apelacionog suda u Beogradu 8 Pvž 343/23 27.09.2023. godine.
