Nasledno pravo je pravna oblast koja uređuje pitanja vezana za prelazak imovine, prava i obaveza preminule osobe (ostavioca) na njegove naslednike. Nasledno pravo se usko bavi pravilima i zakonskim procedurama u vezi prenosa imovine i prava sa preminule osobe na njegove naslednike. U domaćem zakonodavstvu je nasledno pravo uređeno Zakonom o nasleđivanju.
Nasledno pravo proučava pitanja zaostavštine, subjekata naslednog prava (aktivnih i pasivnih) i vrste sukcesije. U naslednom pravu su zakonski naslednici najčešće članovi porodice ostavioca – potomci, supružnici, roditelji i drugi srodnici.
Deo Zakona o nasleđivanju uređuje pitanje uračunavanje poklona i isporuka u nasledni deo. Isključivo sanaslednici samog naslednika jedino mogu zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika uračunavaju pokloni i isporuke.
Prema zakonu razlikuju se dve mogućnosti:
- uračunavanje poklona u nasledni deo,
- neuračunavanja poklona u nasledni deo.
Uračunavanje poklona u nasledni deo zakonskom nasledniku se vrši kada je zakonski naslednik dobio poklon od ostavioca na bilo koji način. Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti ostaviočeve ne uračunavaju mu se u nasledni deo. Pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe zbog smrti, odricanja od nasleđa, nedostojnosti, isključenja iz nasleđa ili lišenja nužnog dela se uračunavaju nasledniku u nasledni deo. Pri uračunavanju poklona u obzir se uzima vrednost poklonjene stvari u trenutku uračunavanja, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena. Isporuka, koja je ostavljena zakonskom nasledniku, uračunava se u njegov nasledni deo ukoliko iz zaveštanja ne sledi nešto drugo.
Neuračunavanje poklona u nasledni deo nasledniku se ne vrši ukoliko je ostavilac u vreme poklona ili kasnije, ili u zaveštanju, izjavio da se poklon neće uračunati, ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostaviočeva. Na taj način se ne dira u pravila o nužnom delu. Uobičajeni manji pokloni nikada se ne uračunavaju u nasledni deo. Nadalje, ono što je utrošeno na izdržavanje i obavezno školovanje naslednika se ne uračunava u njegov nasledni deo. U takvim okolnostima sud odlučuje o tome da li će se izdaci koje je ostavilac učinio za dalje školovanje naslednika uračunati u njegov nasledni deo i u kom delu (vrednosti), ceneći naročito vrednost zaostavštine i troškove školovanja i osposobljavanja za samostalan život ostalih naslednika.
Pokloni i isporuke se uračunavaju u nasledni deo tako što prvo ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost, pa se posle toga ostatak deli među naslednicima. Ukoliko zaostavština nije dovoljne vrednosti da bi ostali naslednici dobili svoju odgovarajuću vrednost, naslednik kome se vrši uračunavanje nije dužan vratiti ništa od onog što je primio, jer se na taj način ne dira u pravila o nužnom delu.
Pravilno rešavanje pitanja naslednog prava često zahteva angažovanje lica specijalizovanog za nasledno pravo – advokat za nasledno pravo. Advokat za nasledno pravo se bavi svim pravnim uslugama vezanim za pitanja nasleđivanja, zaostavštine, testamenta i ostalih prava koja proističu po osnovu nasleđivanja umrlog lica, kao što je i (ne)uračunavanje poklona u nasledni deo naslednika. Advokat za nasledno pravo analizira okolnosti, dokumentaciju i na osnovu toga upoznaje klijenta (naslednika) sa njegovim zakonskim pravima i obavezama u vezi poklona i naslednog dela. Kod pravnih poslova sastavljanja ugovora o poklonu, advokat za nasledno pravo će, shodno želji ostavioca, sastaviti ugovor kojim on posebno nagrađuje nekog od naslednika. Kako bi se izbegla povreda nužnog dela, advokat za nasledno pravo će sačiniti ugovor o poklonu u skladu sa svim pravnim odredbama Zakona o nasleđivanju. Advokat za nasledno pravo naročito može pomoći u ostavinskim postupcima, kada se raspravlja zaostavština preminulog – pokreće postupak ostavinske rasprave, zastupa naslednike pred sudom, pomaže naslednicima kod upravljanja nasleđenom imovinom i informiše o poreskim obavezana po osnovu nasleđivanja.
Apelacioni sud u Beogradu u parnici tužioca AA iz … protiv tužene BB radi utvrđenja, odlučujući o žalbama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 2765/16 od 28.10.2022. godine ispravljene rešenjem istog suda P 2765/16 od 27.03.2023. godine i žalbi tužioca izjavljenoj protiv dopunske presude istog suda P 2765/16 od 01.12.2023. godine, u sednici veća održanoj 31.10.2024. godine, doneo je presudu Gž 2232/24 31.10.2024. godine kojom se potvrđuje presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P. 2765/16 od 28.10.2022. godine ispravljena rešenjem istog suda P 2765/16 od 27.03.2023. godine u stavu prvom izreke i dopunska presuda istog suda P 2765/16 od 01.12.2023. godine, a žalba tužioca odbija kao neosnovana. Preinačuje se rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 2765/16 od 28.10.2022. godine ispravljene rešenjem istog suda P 2765/16 od 27.03.2023. godine u stavu prvom izreke pa se obavezuje tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 374.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude. Odbija se zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Obrazloženje:
„Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 2765/16 od 28.10.2022. godine ispravljenom rešenjem istog suda P 2765/16 od 27.03.2023. godine u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je pokojna VV kao ostavilja u predmetu O 757/16 koji se vodi pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci, za života svoga, učinila poklon tuženoj BB iz … u vidu pištolja marke “Parabelum” kalibra 9 mm, fabričkog broja … u vrednosti od 764.595,00 dinara, zatim u periodu od 07.11.1975. godine do jula 1985. godine u vidu besplatnog izdržavanja – stanovanja u vrednosti od 928.000,00 dinara, zatim u periodu od 07.11.1975. godine do jula meseca 1985. godine u vidu besplatnog korišćenja električne energije u vrednosti od 232.000,00 dinara i konačno u periodu od 18.05.1981. godine do jula meseca 1985. godine u vidu bedinovanja po kući – čuvanja deteta, u vrednosti od 232.000,00 dinara, a sve u ukupnoj vrednosti od 2.284.595,00 dinara što je tužena dužna da prizna i trpi u ostavinskom postupku O 757/16 koji se vodi pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci, tj sledeće poklone: -prvi poklon je pištolj marke “Parabelum”, kalibra 9 mm, fabričkog broja … koji je ostavilja pokojna VV kao poklonodavac poklonila tuženoj BB, kao poklonoprimcu dana 11.05.1990. godine, o čemu su sačinile pismeni ugovor o poklonu O.br. 877/90 i overile ga kod mesno i stvarno nadležnog Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci, gde je tuženoj izdat oružani list br. … od PS Smederevska Palanka dana 14.05.1990. godine u vrednosti od 764.595,00 dinara shodno članu 66 i 69 ZON-a (collatio bonorum – uračunavanje poklona); -drugi poklon koji je tužena BB iz … dobila od svoje pokojne majke VV dok je ista bila živa sastojao se u besplatnom izdržavanju – stanovanju u stanu površine 70m² u ulici … u … u periodu od 07.11.1975. godine do jula meseca 1985. godine u vrednosti od 928.000,00 dinara shodno članu 66 i 69 ZON-a (collatio bonorum – uračunavanje poklona); -treći poklon koji je tužena BB iz … dobila od svoje pokojne majke VV ostavilje u periodu od 07.11.1975. do jula meseca 1985. godine, a koji se sastojao u oslobađanju tužene od obaveze plaćanja računa za korišćenje električne energije u stanu površine 70m² u ulici … u … u vrednosti od 232.000,00 dinara koliko bi tužena platila utrošenu energiju da je stanovala u privatnom iznajmljenom stanu u naznačenoj kvadraturi i ostvarenoj potrošnji za odgovarajući stan u stanju u kome je stan bio u vreme primljenog poklona učinjenog tuženoj, a po ceni od vremena podnošenja uređenog tužbenog zahteva, shodno članu 66 i 69 ZON – a (collatio bonorum – uračunavanje poklona); -četvrti poklon koji je tužena Jorgensen Vesna primila od svoje majke VV za period od 18.05.1981. godine pa sve do jula meseca 1985. godine sastojao se u besplatnom bedinovanju majke VV kao i negovanju i čuvanju tek rođene vanbračne ćerke tužene GG u vrednosti od 360.000,00 dinara shodno članu 66 i 69 ZON-a (collatio bonorum – uračunavanje poklona) a sve ukupno 2.284.595,00 dinara što je tužena BB iz … dužna da prizna i trpi u ostavinskom postupku O 757/16 koji se vodi pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj isplati iznos od 170.850,00 dinara na ime troškova postupka u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Dopunskom presudom istog suda P 2765/16 od 01.12.2023. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena, kao poklonoprimac, bila u pravnom – ugovornom odnosu sa pokojnom VV iz …, kao poklonodavcem i ostaviljom u ostavinskom predmetu O 757/16 koji se vodi pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci, iz kog pravnog – ugovornog odnosa je tužena po osnovu poklona stekla pravo svojine na pištolju marke “Parabelum” kalibra 9mm, fabričkog broja … u vrednosti od 764.595,00 dinara o čemu su tužena i njena majka pokojna VV sačinile pisani ugovor o poklonu Ov. 877/90 i overile ga kod tada mesno i nadležnog Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci dana 11.05.1990. godine gde je tuženoj uredno izdat oružani list br. … od Policijske stanice Smederevska Palanka dana 14.05.1990. godine, zatim je tužena po osnovu poklona stekla pravo na besplatno stanovanje kod poklonodavca pokojne VV iz Smederevske Palanke, ul. … u stanu površine 70m² u periodu od 07.11.1975. godine do jula meseca 1985. godine u vrednosti od 928.000,00 dinara, zatim je po osnovu poklona stekla pravo na besplatno korišćenje električne energije kod poklonodavca pokojne VV iz … u stanu površine 70m² u periodu od 07.11.1975. godine do jula meseca 1985. godine u vrednosti od 232.000,00 dinara i konačno je na osnovu poklona stekla pravo na besplatno bedinovanje, čuvanje i negu deteta od strane pokojne VV iz … u stanu površine 70m² u periodu od 18.05.1981. godine do jula meseca 1985. godine u vrednosti od 360.000,00 dinara, a ukupna vrednost stečenih prava tužene po osnovu primljenih poklona iz pravnog – ugovornog odnosa tužene sa njenom majkom pokojnom VV iz … ulica … iznosi 2.284.595,00 dinara, što je tužena dužna da prizna i trpi u ostavinskom postupku O 757/16 koji se vodi pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci.
Protiv navedenih presuda tužilac je blagovremeno izjavio žalbu iz svih razloga predviđenih u članu 373 Zakona o parničnom postupku.
Tužena je izjavila žalbu na rešenje o troškovima postupka sadržanom u stavu drugom izreke presude od 28.10.2022. godine. Odgovorila je na navode žalbe tužioca i troškove drugostepenog postupka je tražila.
Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 386 ZPP i odlučio kao u izreci iz ovih razloga.
U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačka 1,2,3,5,7 i 9 Zakona o parničnom postupku na koje ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž 840/16 od 02.11.2016. godine potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci O 757/16 od 10.08.2016. godine ispravljeno rešenjem od 12.08.2016. godine kojim je prekinut postupak raspravljanja zaostavštine pokojne VV biše iz … i upućen ovde tužilac na parnicu radi dokazivanja da je pokojna VV učinila poklone svojoj ćerki, ovde tuženoj, koji bi se uračunali u njen nasledni deo. Ugovorom o poklonu overenim pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci od 11.05.1990. godine zaključenim između VV, kao poklonodavca i ovde tužene, tada BB, kao poklonoprimca, poklonodavac je tuženoj poklonila pištolj marke “Parabelum” kalibra 9 mm, fabrički broj … Tužena je pištolj registrovala i izdat joj je oružani list br. … a 13.11.2014. godine je isti predala Policijskoj stanici Palilula, PU Beograd. Dana 31.07.2001. godine VV je pred sudom sačinila zaveštanje kojim je 1/3 zemljišta u … ostavila ovde parničnim strankama i to svakom po 1/2 od svog udela. Tužiocu je ostavilja u nasleđe ostavila i 1/3 stana u ulici … u …, zlatni ženski ručni sat “Omega” i električnu šivaću mašinu “Singer” a tuženoj 2/3 vlasništva na predmetnom stanu i sve pokretne stvari koje se u njemu nalaze navodeći da to čini iz razloga što je većinu stvari kupila sa njom zajednički dok je jedan deo kupila BB od svoje posebne imovine. Ostavilja je navela da je razloge ovakvog raspolaganja dala u pismu iz čije sadržine je utvrđeno da je podelu u testamentu sačinila sa željom da nikoga ne ošteti. U pismu je tražila da se 450 maraka izdvoji kako bi se dao tuženoj a koja joj je taj novac dala za otkup stana. Navela je i da je razlog njenog testamentalnog raspolaganja taj što je tužiocu mnogo toga dato i na njega potrošeno, da je tužena finansirala ulaganje i opremanje kupatila, učestvovala u kućnim rashodima, kupila stvari, sobu i TA peći. U toku postupka utvrđeno je da je tužena živela sa roditeljima nakon završetka škole i posle rođenja deteta, da je bila zaposlena i doprinosila zajedničkom domaćinstvu, da su joj roditelji pomagali ali da su pomoć činili i tužiocu koji je živeo u iznajmljenom stanu, a kasnije i u stanu sa majkom.
Ceneći zaključeni ugovor o poklonu pištolja pravilno je prvostepeni sud utvrdio da prilikom zaključenja ovog ugovora nije postojala namera da poklonodavac učini poklon već je zajednička namera ugovornica bila da stvar izađe iz državine sada pok. VV, a što je realizovano kroz zaključeni ugovor koji je bio osnov da tužena registruje pištolj na svoje ime kako bi isti bio u njenom zakonitom posedu. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da sada pokojna VV na ovaj način nije imala nameru da uveća imovinu tužene niti je do tog uvećanja došlo, a imajući u vidu da je tužena pištolj bez naknade predala policiji. Ceneći da li se i okolnosti zajedničkog života tužene i njene majke odnosno stanovanje, korišćenje električne energije i angažovanje sada pokojne VV oko deteta tužene, a VV unuke, mogu smatrati davanjem odnosno poklonom pravilno je prvostepeni sud našao da zajednički život sa roditeljima u kome je tužena aktivno učestvovala i doprinosila svojom zaradom i angažovanjem kao i povremeno čuvanje unučeta ne mogu smatrati poklonom. Ovakav zaključak proizilazi i iz pisma koje je pokojna VV ostavila obrazlažući razloge raspodele svoje imovine na način kako je to učinjeno testamentom, a u kom je navela da je tužena finansirala opremanje kupatila, učestvovala u rashodima, kupovini nameštaja, peći, ne navodeći bilo kakve poklone učinjene tuženoj odnosno smatrajući da tuženoj upravo po tom osnovu pripada veći deo nepokretnosti kod činjenice da je upravo tužiocu mnogo više dato i na njega potrošeno.
Neosnovani su navodi žalbe koji se odnose na ocenu dokaza od strane prvostepenog suda imajući u vidu da je sud cenio sve dokaze posebno, a potom i zajedno na način propisan odredbom člana 8 ZPP, a na osnovu kojih je pravilno utvrdio činjenično stanje. Nesporno je da su sada pok. VV i ovde tužena sačinile ugovor o poklonu, a za koji je u toku postupka utvrđeno da je fiktivan , da su pristupile overi i da je tuženoj izdat oružni list ali isto ne može ishodovati drugačiju odluku suda imajući u vidu sve prethodno navedeno pri čemu činjenice i ne mogu biti predmet utvrđenja.
Odluka o troškovima postupka nije pravilna imajući u vidu da u skladu sa odredbama članova 153, 154 i 163 Zakona o parničnom postupku tuženoj prema vrednosti predmeta spora pripadaju troškovi za sastav odgovora na tužbu u iznosu od 16.500,00 dinara, sastav 5 obrazloženih podnesaka po 16.500,00 dinara, za pristup na 12 održanih ročišta po 18.000,00 dinara, pristup na 6 neodržanih po 9.750,00 dinara i troškovi takse odgovora na tužbu 1.350,00 dinara, a što sve ukupno čini iznos od 374.850,00 dinara zbog čega je prvostepena odluka o troškovima preinačena.
Zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka je odbijen imajući u vidu da se odgovori na žalbe ne mogu smatrati nužnim radnjama za vođenje postupka.
Na osnovu iznetog primenom čl. 390, 401 tačka 3 i 165 st. 1 ZPP odlučeno je kao u izreci.“
Izvor: Apelacioni sud U Beogradu, presuda Gž 2232/24 od 31.10.2024. godine.
