Porodičnim zakonom je propisano da porodica uživa posebnu zaštitu države i da svako ima pravo na poštovanje svog porodičnog života. Takođe je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, a država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od: zanemarivanja, fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja, svake vrste eksploatacije. Država, po zakonu, ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta, dok je roditeljsko pravo regulisano zakonom tako da pripada majci i ocu zajedno i da su oba roditelja ravnopravna u vršenju svog roditeljskog prava.
Nasilje u porodici (član 194. Krivičnog zakonika) čini svako ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. Nasilje u porodici je ponašanje kojim član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog ili drugih članova porodice.
Nasiljem u porodici se smatra: nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu, prisiljavanje na seksualni odnos, navođenje na seksualni odnos ili navođenje na seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godina života ili nemoćnim licem, ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima, vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobrazno i zlonamerno ponašanje, psihičko nasilje i ekonomsko nasilje.
Svako ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici, u skladu sa zakonom.
Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije (članovima 197–200) mere zaštite od nasilja u porodici predstavljaju pravne mehanizme kojima se štiti fizički, psihički, seksualni ili ekonomski integritet člana porodice. Ove mere se izriču kako bi se sprečilo dalje nasilje i obezbedila bezbednost žrtve.
Sud može, na zahtev ovlašćenog lica, izreći jednu ili više sledećih mera na određeni vremenski rok, uz mogućnost produženja roka:
- uklanjanje (udaljavanje) učinioca nasilja iz stana, kuće ili drugog stambenog prostora, bez obzira na to ko je vlasnik;
- zabrana učiniocu nasilja da se približava žrtvi nasilja, kao i drugim članovima porodice, u određenom radijusu (primer: 100 ili 200 metara),
- zabrana učiniocu nasilja da komunicira sa žrtvom (telefonom, putem poruka, društvenih mreža ili bilo koji drugi način),
- zabrana učiniocu nasilja da se približava mestu rada ili škole žrtve, kao i mestima koje ona redovno posećuje,
- obavezno upućivanje učinioca nasilja na psihosocijalni tretman (kako bi se korektivno uticalo na kontrolu ponašanja i sprečavanja ponovnog nasilja).
Ukoliko postoji nasilje u porodici, često se dešava da žrtva nasilja nije u mogućnosti samostalno da reaguje u smislu svoje zaštite najčešće zbog straha i trauma, te angažuje advokata za porodično pravo. Advokat za porodično pravo pruža punu podršku žrtvi nasilja da pravno reaguje, kako bi se zaštitila u budućnosti od daljeg zlostavljanja. Advokat za porodično pravo, zastupajući stranku, podnosi tužbu sudu kako bi žrtva ostvarila pravo na zaštitu od nasilja u porodici, u skladu sa zakonom. Advokat za porodično pravo podnosi svu neophodnu dokumentaciju, dokaze, kontaktira sa svim nadležnim službama i informiše sud o tome. Advokat za porodično pravo insistira na izricanju najoštrijih mera zaštita od porodičnog nasilja. Advokat za porodično pravo zastupa žrtvu u njenom najboljem interesu. Ukoliko nasilje u porodici trpi dete, advokat za porodično pravno zahteva posebne mere koje su u najboljem interesu deteta po zakonu i međunarodnim konvencijama, ali i u skladu sa mišljenjem Centra za socijalni rad. Ako se izrečene mere počinitelja prekrše, advokat za porodično pravo reaguje u pravnom smislu kako bi žrtva bila zaštićena od nasilja u porodici.
Primer iz sudske prakse
Vrhovni sud Beograd, u veću sastavljenom od sudija… u parnici tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu, protiv tuženog AA iz …, Opština …, …, radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 143/2024 od 16.04.2024. godine, u sednici održanoj 29.08.2024. godine, doneo je presudu Rev 16632/2024 kojom se odbija kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 143/2024 od 16.04.2024. godine.
Obrazloženje:
„Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 143/2024 od 16.04.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P2 272/22 od 29.01.2024. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev, utvrđeno da je tuženi vršio nasilje u porodici prema svojoj supruzi BB vređanjem, drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem, prema tuženom je određena mera zaštite od nasilja u porodici kojom mu je zabranjeno dalje uznemiravanje supruge BB, i određeno je da će mera zaštite od nasilja u porodici trajati godinu dana od dana prijema pisanog otpravka presude, s tim što se može produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera određena i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005…6/2015), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, supruga tuženog BB je 18.06.2021. godine Policijskoj upravi Leskovac prijavila da je njen suprug, ovde tuženi, dok se nalazila kod roditelja u … zbog smrtnog slučaja, oko 11,30 časova pozvao telefonom i nad njom vršio psihičko nasilje, tako što joj je govorio da nije smela da dođe u …, da nije tačno da ima smrtni slučaj i da mora do 14 časova da se vrati u …, a da će u suprotnom on morati da primeni silu, da dođe kod nje i da interveniše. Zbog navedenog PU Leskovac je donela naređenje od 18.06.2021. godine kojim je prema tuženom izrečena hitna mera – privremena zabrana da kontaktira žrtvu nasilja BB da joj prilazi u trajanju od 48 časova, koja je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Np 395/2021 od 19.06.2021. godine produžena za još 30 dana. Tuženi i njegova supruga imaju jedno maloletno dete, sina VV i u toku je postupak za razvod braka i vršenje roditeljskog prava, a supruga tuženog se odselila kod svojih roditelja u … . Prema mišljenju Centra za socijalni rad u Jagodini izricanje mere zaštite od nasilja u porodici ne bi bilo svrsishodno, jer bi samo produbilo roditeljski konflikt i stvorilo mogućnost za otežano ostvarivanje kontakta roditelja sa maloletnim detetom, dok je prema mišljenju Centra za socijalni rad u Leskovcu celishodno da se tuženom izrekne mera zaštite od nasilja u porodici – zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice BB, jer i dalje postoji rizik da se nasilje može ponoviti, s obzirom da postoji visokokonfliktni odnos bivših supružnika koji su još uvek u postupku brakorazvodne parnice i poveravanja maloletnog deteta, kao i zbog izraženog straha žrtve nasilja BB za svoju bezbednost.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi čl. 197. i 198. Porodičnog zakona i nakon što su utvrdili da je tuženi vršio nasilje u porodici prema svojoj supruzi BB vređanjem, drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem, ocenili da je prema tuženom opravdano određivanje mere zaštite od nasilja u porodici – zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice BB, na period od godinu dana koji je ocenjen kao dovoljan da bi se postigla svrha određivanja te mere, uz mogućnost njenog produženja.
Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.
Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, a nasiljem u porodici u smislu stava 2. tač. 6. ovog člana, smatra se naročito vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ukoliko sud utvrdi da postoji nasilje u porodici, ovlašćen je, da u smislu člana 198. Porodičnog zakona, odredi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, koje su određene taksativno, po sistemu enumeracije, tako da sud nije ovlašćen da odredi bilo koju drugu meru.
Zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja tj. svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje kojim se ugrožavaju osnovne vrednosti ljudskog bića – njegov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Ovako široko definisanje pojma nasilja u porodici je neophodno kako bi se omogućila pravovremena reakcija institucije sistema na nasilje u porodici, tj. određivanje mere zaštite od nasilja u porodici dok ono još uvek nije poprimilo teže oblike, jer se time može prekinuti proces eskalacije nasilja. Svi vidovi nasilja prema članu porodice u porodici, između ostalog vređanje, drskost, bezobzirnost i zlonamernost su komponente nasilja u porodici, njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Ovi pojmovi predstavljaju tipične pravne standarde, čiju sadržinu sud treba da popuni svojim sudom vrednosti. Da bi kriterijumi za konkretizaciju ovih pravnih standarda doveli do adekvatne i pravovremene reakcije na nasilje u cilju njegovog sprečavanja, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje, što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda „normalnog“ ophođenja i komunikacije sa članovima porodice kvalifikuje kao nasilje u porodici.
Mere zaštite od nasilja u porodici se izriču zbog već ispoljenog nasilja. Izvršeno porodično nasilje, bez obzira na intenzitet i oblik ispoljavanja, dovoljan je razlog za izricanje mera porodično pravne zaštite, pri čemu treba imati u vidu da porodično nasilje, po pravilu, ima uzlaznu liniju u vidu oblika ispoljavanja i posledica koje izaziva, zbog čega je neophodno izricanje mera zaštite onda kada nasilje još uvek nije poprimilo teže oblike. Svrha zaštitnih porodično pravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja. Koja mera zaštite će se izreći zavisi od konkretne radnje koja predstavlja nasilje u porodici, opasnosti koja se tom radnjom izaziva, uznemirenosti člana porodice za tako preduzete radnje, njegove ugroženosti, kao i procene stepena opasnosti od ponovljenog nasilja.
Tuženi je prema utvrđenom činjeničnom stanju 18.06.2021. godine pozvao telefonom tužilju i pretio joj i na taj način vršenjem nasilja odnosno vređanjem, drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice, supruge BB. Kod takvog stanja stvari, suprotno navodima revizije, i po oceni Vrhovnog suda su se u ponašanju tuženog stekli elementi nasilja u porodici, pa je zbog opasnosti od daljeg produbljivanja konflikta i rizika od eskalacije nasilja opravdano određivanje mere zaštite od nasilja u porodici – zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice BB, kako je to procenio i Centar za socijalni rad u Leskovcu, budući da zbog visokokonfliktnog odnosa bivših supružnika i dalje postoji rizik da se nasilje može ponoviti, kao i zbog izraženog straha žrtve nasilja BB za svoju bezbednost. I po oceni Vrhovnog suda ovom zaštitnom merom kao najblažom merom zaštite od nasilja u porodici je moguće postići svrhu zaštitnih porodično pravnih mera, u cilju obezbeđivanja supruzi tuženog mira, spokoja, bezbednosti i života bez straha od daljeg nasilja. Period od godinu dana trajanja izrečene mere je dovoljan da bi se postigla svrha određivanja te mere, s tim da se ona može produžiti dok ne prestanu razlozi zbog kojih je određena.
Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Odluka o tužbenom zahtevu je doneta pravilnom primenom materijalnog prava, za koju su dati dovoljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tuženog kojima je s pozivom na ocenu dokaza i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje osporavao pravilnost prvostepene presude, ali je i po oceni Vrhovnog suda dao pravilne razloge koje je uzeo u obzir, a koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.“
Izvor: Vrhovni sud Beograd, presuda Rev 16632/2024 od 29.08.2024. godine.
