Radni odnos između poslodavca i zaposlenog se zasniva ugovorom o radu, kojim se detaljno regulišu njihova međusobna prava i obaveze u skladu sa Zakonom o radu. Radni odnosi, pa time i ugovor o radu, mogu biti različiti, zavisno od osnova ugovaranja. Tokom trajanja radnog odnosa može doći do problema između poslodavca i zaposlenog, koji bi bio predmet radnog spora.
Radni sporovi nastaju između stranaka radnog odnosa (zaposleni i poslodavac) usled povrede prava ili obaveza iz samog radnog odnosa. Radni spor se može posmatrati sa materijalno-pravnog aspekta, kao i organizaciono-formalnog. Najčešća podela radnih sporova, prema strankama koje učestvuju u sporu i predmetu spora, je na individualne i kolektivne radne sporove.
Radni sporovi su dugotrajni i skupi, te je od vitalnog značaja za svakog poslodavca i zaposlenog njihova prevencija postupkom medijacije (pregovaranja).
Medijacija (pregovaranje) je rešavanja spora mirnim putem.
Najvažnija karakteristika medijacije je dobrovoljnost.
Posredovanje je regulisano Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova. Zakonom se uređuju pojam, načela, postupak i pravno dejstvo posredovanja u rešavanju sporova, uslovi za obavljanje posredovanja, prava i dužnosti posrednika i program obuke posrednika.
Posredovanje (medijacija) je postupak u kojem strane dobrovoljno nastoje da sporni odnos reše putem pregovaranja, uz pomoć jednog ili više posrednika, koji stranama pomaže da postignu sporazum. Medijacija je alternativni način rešavanja sporova, u kojem treće nezavisno, neutralno i nepristrasno lice, posrednik – medijator, pomaže stranama u sukobu da dođu do uzajamno prihvatljivog rešenja.
Lice koje vodi postupak posredovanja (posrednik/medijator) može biti fizičko ili pravno lice koje je ispunilo Zakonom propisane uslove za to – završena obuka i upisano u registar posrednika Ministarstva pravde.
Posredovanje je moguće pre ili nakon pokrenutog sudskog postupka, kao i u toku postupka po pravnim lekovima ili u toku izvršnog postupka. Strane koje su se ugovorom obavezale da u slučaju spora pokušaju da sporni odnos reše posredovanjem pre pokretanja sudskog ili drugog postupka pravne zaštite, mogu od postupka posredovanja odustati u svakom trenutku.
Strane i posrednik zaključuju sporazum o pristupanju posredovanju u pisanoj formi kojim potvrđuju izbor posrednika, uređuju međusobna prava i obaveze u skladu sa načelima posredovanja, utvrđuju troškove posredovanja i druga pitanja od značaja za sprovođenje posredovanja.
Prednosti posredovanja u odnosu na sudsko rešavanje spora (tužba):
- manje formalan postupak, fleksibilan, u neformalnoj, prijatnoj atmosferi,
- dobrovoljan postupak, privatan i poverljiv postupak (po pravilu isključena javnost),
- pregovara se, fokusira se na tačke u vezi sa kojima se stranke slažu, utvrđuju se interesi i traži se najbolje rešenje,
- strane upravljaju postupkom, u dogovoru sa medijatorom, strane donose odluku,
- zaključuje se sporazum,
- brz i hitan postupak, jeftiniji postupak u odnosu na tužbu, strane odlučuju i preciziraju sporazum, rešenje je obostrano prihvatljivo, poštuju se lične vrednosti, kultura, običaji i tradicija, odnosi postaju bolji ili ostaju isti,
- sporazum može odmah imati svojstvo izvršne isprave, kao pravosnažna sudska odluka, nakon postizanja sporazuma, strane po pravilu dobrovoljno izvrše sporazum,
- neposredan – lično prisustvo je obavezno.
Pravno lice, koje je obučeno i sa licencom za obavljanje posredovanja (medijacije) učestvuje u postupku posredovanja – advokat za radno pravo. Osnovni element za prevenciju radnih sporova je utvrđivanje njihovog uzroka, na koje ukazuje advokat za radno pravo. Advokat za radno pravo vodi neutralno i stručno spor, zaključuje sporazum i sprečava podnošenje tužbe, ukoliko medijacija bude uspešna. U slučaju da strane ne postignu dogovor, advokat za radno pravo podnosi tužbu povodom radnog spora.
