Ugovor, kao pravni akt, je prvenstveno regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, kao osnovnim zakonom kojim se uređuju i regulišu opšta pravila ugovornog prava. Prema Zakonu o obligacionim odnosima propisan je način zaključenja ugovora, njegova valjanost, izvršenje, raskid. Istim zakonom su predviđeni različiti tipovi ugovora, među kojima je i ugovor o radu.
Ugovor o radu je pisani, dvostrano obavezujući pravni dokument, kojim se reguliše radni odnosi između zaposlenog i poslodavca odnosno detaljno definišu njihova međusobna prava i obaveze.
Ugovor o radu je punovažan ukoliko je: zaključen između zaposlenog i poslodavca, u pisanoj formi u skladu sa Zakonom o radu, zaključen je kada ga potpišu zaposleni i poslodavac, sadrži sve obavezne elemente propisane zakonom, ne sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni Zakonom o radu, zaključen pre stupanja zaposlenog na rad. Posmatrajući vremenski period radnog angažovanja, razlikuje se radni odnos na određeno vreme i radni odnos na neodređeno vreme.
Važnost postojanja ugovora o radu je podjednaka i za zaposlenog i za poslodavca, zbog svih pravnih aspekata koje uključuje i obuhvata. Važnost ugovora o radu počiva i na svim onim njegovim elementima, koji osiguravaju jasnoću i sigurnost radnog odnosa, štiteći interese obe ugovorne strane (zaposlenog i poslodavca). Važnost ugovora o radu proizilazi i zbog činjenice da on garantuje zakonska prava zaposlenima tokom trajanja radnog odnosa kod poslodavca (pravo na odmor, plaćeno bolovanje, plaćen prekovremeni rad, sigurnost na radu i druge beneficije koje su propisane zakonom i internim pravilnicima poslodavca), dok je poslodavac siguran da će potreban način rada održati željeni kvalitet i kontinuitet rada preduzeća.
Ugovor o radu osigurava:
- pravnu zaštitu,
- regulisanje radnih uslova,
- kontinuitet poslovanja,
- zaštitu prava zaposlenih i poslodavaca,
- zakonski prekid radnog odnosa.
U skladu sa zakonom i ugovorom o radu, radni odnos može biti prekinut. Otkaz ugovora o radu može biti dat od strane zaposlenog ili od strane poslodavca. Ova materija je uređena Ugovorom o radu. Ugovor o radu određuje uslove pod kojima radni odnos može biti prekinut – otkaz (u skladu sa Zakonom o radu), istek ugovora o radu ili sporazumni raskid radnog odnosa. Nezakoniti otkaz nastaje i ako se ne primeni određena forma otkaza, a može doći i zbog forme kojom je otkaz dat. Zakon predviđa isključivo pisanu formu u vidu rešenja od strane poslodavca.
Radno angažovana lica, pored ugovora o radu, mogu zaključiti i druge ugovore pod ograničenim uslovima. Moguće vrste radnog angažovanja obuhvataju angažovanje (zapošljavanje radnika) uz zasnivanje radnog odnosa i angažovanje lica van radnog odnosa.
Nepoštovanje zakonskih odredbi privrednih subjekata iz radnog prava i prava i obaveza iz radnih odnosa su predmet kažnjavanja pravnih lica i odgovornih lica u pravnom licu, odnosno fizičkih lica (zavisno od pravne forme).
U cilju zaštite i ostvarivanja prava, ali i obaveza iz ugovora o radu, poželjno je angažovati stručno pravno lice – advokat za radno pravo. Advokat za radno pravo detaljno informiše zaposlene u vezi zaštite zlostavljanja na radu (mobing), diskriminacije i zakonom zagarantovana prava radnika. Advokat za radno pravo zastupa stranke prilikom povrede prava kod nezakonitog otkaza, zastupanja prilikom zlostavljanja na radu (mobing), zastupanje prilikom regulisanja pitanja zdravstvenog osiguranja, penzijskog i invalidskog osiguranja, naknade štete, neisplaćenih zarada i drugih primanja, kao i zastupanje poslodavaca pred svim nadležnim organima vezanim za oblast rada. Advokat za radno pravo pruža svu pravnu podršku i poslodavcu, kako bi svoja interna akta i ugovore, pa i anekse i otkaze uskladio sa zakonima i time se zaštitio od eventualnih kazni.
