Nasledno pravo se izdvojilo iz građanskog prava kao njegova posebna koja uređuje prenos imovine i prava sa umrlog lica (ostavioca) na njegove naslednike. Nasledno pravo reguliše pravne odnose koji nastaju povodom imovine nakon smrti nekog lica. Nasledno pravo posebno razmatranja pitanja kao što su: ko ima pravo da nasledi, šta se nasleđuje, na koji način se nasleđuje, pod kojim uslovima naslednici nasleđuju zaostavštinu ostavioca. Osnovni pravni izvor, koji detaljno reguliše i uređuje nasledno pravo je Zakon o nasleđivanju Republike Srbije.
Kao zasebna pravna grana u okviru građanskog prava, nasledno pravo obuhvata:
- način nasleđivanja (zakonsko i testamentalno nasleđivanje),
- naslednike (nasledne redove i krug naslednika),
- odricanje od nasledstva,
- lišenje prava na nasleđe,
- pravila o ostavinskom postupku (raspravljanju zaostavštine).
Kako se nasledno pravo bavi imovinom i naslednicima ono je usko vezano sa porodičnim i imovinskim pravom. U tom kontekstu, nasledno pravo štiti imovinska prava pojedinaca i doprinosi pravnoj sigurnosti kod uređenja imovinskih odnosa među naslednicima.
Nasledno pravo uređuje imovinu posle smrti ostavioca tako što propisuje pravila po kojima njegova prava i obaveze prelaze na naslednike
Kako nasledno pravo uređuje zaostavštinu (imovinu, prava i obaveze) posle smrti nekog lica (ostavioca), ono definiše:
- ko tačno nasleđuje – najčešće su naslednici članovi porodice (deca, bračni partner, roditelji), pri čemu se poštuju nasledni redovi kod nasleđivanja,
- po kom osnovu se nasleđuje – naslednici mogu naslediti ostavinu dvojako, zavisno od toga da li je ostavilac sačinio testament ili nije, kada se nasleđuje prema zakonu,
- šta je predmet nasleđivanja – nasleđuju se i prava i obaveze (nepokretnosti, pokretna imovina, novac, dugovanja ostavioca, prava, novac),
- na koji način se nasleđuje – naslednici mogu naslediti ostavinu u celini ili u delovima (idealnim suvlasničkim udelima), sa svim pripadajućim pravima i obavezama koja iz nasleđivanja proizilaze,
- postupak nasleđivanja – raspravljanje zaostavštine ostavioca se vrši pred sudom kao ostavinski postupak, u kome se utvrđuje ko su naslednici, šta se nasleđuje i kako se imovina deli,
- odricanje od nasledstva i odgovornost – nekada se naslednici mogu odreći nasledstva, ali ako ga prihvate odgovaraju za dugove ostavioca do visine nasledstva.
U pojedinim slučajevima od ostavioca ne može da se nasledi zaostavština. Okolnosti, pod kojima se to dešava, obuhvataju sledeće:
- nedostojnost za nasleđivanje (lica koja su pravno isključena iz nasledstva jer su učinila nešto zbog čega ih zakon smatra nedostojnima),
- isključenjem iz testamenta (ostavilac izričito isključi nekog naslednika testamentom, taj naslednik neće naslediti ništa, osim ako ima pravo na nužni deo),
- gubitak prava na nužni deo (naslednik može izgubiti pravo na nužni deo ako postoji razlog za nedostojnost nasleđivanja ili je sud oduzeo pravo na nužni deo zbog teške nezahvalnosti prema ostaviocu),
- smrt naslednika (ako lice, koje bi nasledilo ostavioca, umre pre ostavioca, ono ne može nasleđivati, osim ako ima potomke koji mogu stupiti na njegovo mesto.
Za sva pravna pitanja i teme kojima se bavi nasledno pravo, ključnu ulogu ima advokat za nasledno pravo. Advokat za nasledno pravo pruža svu neophodnu pravnu pomoć kako pojedincima, tako i porodicama odnosno svim naslednicima u vezi sa procesom nasleđivanja i pitanjima koja proizilaze iz naslednog prava. Advokat za nasledno pravo može da sastavlja testament, kao pravno važeći dokument koji određuje na koji način i kome će se raspodeliti imovina nakon smrti ostavioca. Advokat za nasledno pravo vodi postupak ostavinske rasprave, pružajući pravnu podršku i pribavljajući svu neophodnu dokumentaciju. Ostavinskom raspravom se i zvanično utvrđuje valjanost testamenta i sprovodi raspodela imovine prema odredbama testamenta. Kada postoje sporna pitanja vezana za nasleđivanja, posebno ako se radi oko izdvajanje imovine i udela po osnovu bračne tekovine ili izdvajanje po osnovu ulaganja u nepokretnost i imovinu, advokat za nasledno pravo će preduzeti sve pravne radnje pred nadležnim sudom u cilju dokazivanja porekla bračne tekovine naslednog učesnika. Ukoliko ima spornih pitanja u vezi imovine, nadležni sud će, u skladu sa pravnim radnjama koje čini advokat za nasledno pravo, postupak nasleđivanja prekinuti i naslednog učesnika koji nešto osporava (odnosno njegovog punomoćnika) uputiti na pokretanje parničnog postupka tj. podnošenje tužbe.
