Naknada štete, prema vrsti nanete štete, može biti materijalna i nematerijalna odnosno moralna naknada štete. Nematerijalna šteta se javlja kao posledica protivpravne radnje kojom je povređeno lično dobro nekog lica. Nematerijalna šteta predstavlja nanošenje drugome fizičkog, psihičkog bola, straha ili povrede prava ličnosti.
Naknada nematerijalne štete je uređena i regulisana Zakonom o obligacionim odnosima. Prema zakonu, novčana naknada na ime nematerijalne štete oštećenom licu može se dosuditi samo ako se povreda tog lica iskaže u nekom od definisanih vidova nematerijalne štete i pod uslovom da jačina i trajanje bolova i straha to opravdavaju.
Naknada nematerijalne štete ima za cilj da, oštećeno lice,
uspostavi i dovede u normalno stanje usled narušene psihičke ravnoteže koja je nastala pričinjenom nematerijalnom štetom.
Kod pričinjene nematerijalne štete, oštećenik ima pravo na sudsku zaštitu. Tokom suđenja se određuje visina naknade nematerijalne štete, prema kriterijumima definisanim zakonom, od kojih su najrelevantniji:
1. intenzitet trajanja nematerijalne štete odnosno pretrpljenog bola, straha kod oštećenog lica,
2. krivica štetnika (odgovorna lica koje je pričinilo protivpravnu radnju),
3. prisutnost podeljene odgovornosti.
Intenzitet trajanja pretrpljenog bola, straha kod oštećenog lica su u korelaciji sa visinom naknade za pretrpljenu nematerijalnu štetu. Što je nematerijalna šteta bila intenzivnija i duže trajala, utoliko će i naknada biti veća. Takođe se kod ovog kriterijuma razmatra i opšte stanje oštećenog.
Kod krivice štetnika, sud razmatra okolnosti kao što su nepažnja i nepostojanje namere štetnika da učini nematerijalnu štetu, kao i njegovo imovinsko stanje. Novčana naknada za pričinjenu nematerijalnu štetu može biti i manja od toga koliko šteta iznosi ukoliko se ustanovi da je krivica odgovornog lica manja.
Podeljena odgovornost može umanjiti iznos novčane naknade nematerijalne štete u situaciji kada postoji nemarnost oštećenog odnosno kada je njegovo ponašanje takvo da omogućava nastanak štete.
Naknada nematerijalne štete se može javiti u sledećim vidovima:
• objavljivanje presude ili ispravke,
• novčana naknada,
• novčana naknada u slučaju smrti ili teškog invaliditeta,
• satisfakcija u posebnim slučajevima,
• naknada buduće štete,
• nasleđivanje i ustupanje potraživanja naknade nematerijalne štete,
• podeljena odgovornost i sniženje naknade nematerijalne štete.
Naknada nematerijalne štete u vidu objavljivanja presude ili ispravke je moguća u slučaju povrede prava ličnosti. Tada sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.
Naknada nematerijalne štete u vidu novčane isplate se dodeljuje:
a. za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu,
b. prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Lica imaju pravo na novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta kada su prisutne sledeće okolnosti:
• u slučaju smrti nekog lica, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove,
• naknada se može dosuditi i braći i sestrama, ako je između njih i umrlog postojala trajnija zajednica života,
• u slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi njegovom bračnom drugu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove,
• naknada se može dosuditi i vanbračnom drugu, ako je između njega i umrlog, odnosno povređenog postojala trajnija zajednica života.
Satisfakcija, kao naknada za nematerijalnu štetu, podrazumeva pravo na pravičnu novčanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova za lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu ili kažnjivu bludnu radnju, kao i lice prema kome je izvršeno neko drugo krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.
Sud će, na zahtev oštećenog, dosuditi naknadu i za buduću nematerijalnu štetu u slučaju da je po redovnom toku izvesno da će ona trajati i u budućnosti.
Naknada odnosno potraživanje naknade za nematerijalnu štetu može preći na naslednike u slučaju ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom.
