Kada se pokrene postupak za raspravljanje zaostavštine pokreće se ostavinski postupak. Ostavinski postupak može biti po osnovu zakona i po osnovu testamenta. Kako je testament (zaveštanje) zakonom uređeni oblik jednostrane, strogo lične i opozive izjave volje za to sposobnog lica, kojom ono određuje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti, testament može biti deo postupka za raspravljanje zaostavštine. Ukoliko se utvrdi da postoji pisani testament ili isprava o usmenom testamentu, to se dostavlja sudu zajedno sa smrtovnicom ostavioca.
U postupku raspravljanja zaostavštine, kada postoji testament, sud odnosno javni beležnik, prvo utvrđuje da je lice koje je ostavilo testament umrlo ili da je proglašeno za umrlo, a potom otvaraju njegov testament bez povrede pečata, čita ga pred dva punoletna građanina (mogu biti i naslednici) i o svim ovim radnjama sačinjava zapisnik. Razmatra se svaki testament bez obzira da li je testament po zakonu punovažan ili ih ima više. Ovim postupcima suda tokom raspravljanja zaostavštine (ostavinskom postupku) se smatra da je testament proglašen i sastavlja se zapisnik o proglašenju testamenta.
Neka od specifičnih situacija u pravnoj sudskoj praksi je naknadno pronađena imovina posle testamentarnog ostavinskog postupka.
Naknadno pronađena imovina predstavlja pravnu situaciju kada se, nakon što je ostavinski postupak već pravnosnažno okončan na osnovu testamenta, pojavi nova imovina koja je pripadala ostaviocu, ali nije bila obuhvaćena prvobitnim rešenjem o nasleđivanju.
Naknadno pronađenom imovinom se smatra sledeća imovina: ona koja naknadno pronađena imovina je svaka imovina ostavioca (nepokretnosti, bankovni računi, štednja, akcije, potraživanja, pokretne stvari veće vrednosti) koja nije: bila poznata u vreme vođenja ostavinskog postupka, nije bila prijavljena sudu, nije obuhvaćena rešenjem o nasleđivanju ili koja je otkrivena tek nakon pravnosnažnosti ostavinskog rešenja.
Kada se pojavi naknadno pronađena imovina nakon okončanog testamentarnog ostavinskog postupka, prema Zakonu o nasleđivanju ne pokreće se novi ostavinski postupak od početka, već se vodi dopunski (naknadni) ostavinski postupak u kom sud donosi dopunsko rešenje o nasleđivanju, kojim se ta imovina raspodeljuje naslednicima.
Posebnost kod testamentarnog nasleđivanja se ogleda u tome da ako je ostavilac ostavio testament i testament obuhvata „celokupnu imovinu“ on važi i za naknadno pronađenu, a ukoliko ostavilac u testamentu nabraja samo određene stvari, ostalo se deli po zakonu. Još jedna specifičnost je i ta da ne postoji rok zastarelosti za pokretanje dopunskog ostavinskog postupka.
Ukoliko se desi situacija da je tokom ostavinskog postupka naknadno pronađena imovina greškom pripala pogrešnom nasledniku, moguće su dve situacije:
- drugi naslednik može tražiti predaju,
- eventualno se vodi parnični postupak radi utvrđenja prava svojine.
Uloga lica specijalizovanog za pravnu oblast nasleđivanja (advokat za ostavinski postupak) u postupku naknadno pronađene imovine je važna u zaštiti prava naslednika i pravilnoj raspodeli imovine. Advokat za ostavinski postupak pomaže da se utvrdi da li imovina zaista pripada ostaviocu i da pribavi dokaze o vlasništvu na tu okolnost. Advokat za ostavinski postupak podnosi predlog za dopunski ostavinski postupak, zastupa u postupku naslednike i vrši tumačenju testamenta, kako bi se zaštitila prava testamentarnih i zakonskih naslednika. Advokat za ostavinski postupak za naknadno pronađenu imovinu je važno i iz razloga pogrešne raspodele, koja može dovesti do sudskog spora. Suština stručne pravne pomoći lica specijalizovanog za nasleđivanje (advokat za ostavinski postupak) da se naknadno pronađena imovina pravilno raspodeli i da se zaštiti poslednja volja ostavioca.
