Nasledno pravo se definiše kao skup pravnih normi kojima se uređuju imovinski odnosi posle smrti nekog lica. Nasledno pravo razlikuje sledeće pravne kategorije: nasleđivanje (proces kojim se imovina, prava i obaveze preminule osobe prenose na njegove naslednike), ostavilac (lice čija imovina posle njegove smrti prelazi na drugo lice), zaostavština (imovina koja je predmet nasleđivanja i prenosa prava vlasništva na druga lica nakon smrti ostavioca), naslednici (lica na koja prelazi imovina ostavioca). Nasledno pravo je u republici Srbiji uređeno Zakonom o nasleđivanju.
Prema zakonodavcu, ostavioca nasleđuju naslednici, koji mogu biti: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.
Kada ostavilac iza sebe ostavi punovažan testament ili ukoliko za života pokloni deo/celu svoju imovinu trećem licu, dešava se da se takvom raspodelom imovine ostavioca povrede imovinska prava drugih naslednika. Ukoliko su povređena imovinska prava određenog kruga naslednika, prisutno je pravo na nužni deo koji pripada nužnim naslednicima.
Nužni naslednici su osobe koje po zakonu imaju pravo na deo imovine bez obzira na testament. Nužni naslednici su naslednici iz užeg kruga zakonskih naslednika, a koji zbog bliskosti srodstva sa ostaviocem imaju posebnu zakonsku zaštitu. Lice može ostvariti pravo na nužni deo kao nužni naslednik samo ako se u konkretnom slučaju pojaviti kao zakonski naslednik prema svim pravilima o zakonskom nasleđivanju. . Nužni deo se određuje u odnosu na zakonski deo koji određenom nasledniku pripada, čemu prethodi utvrđivanje vrednosti celokupne zaostavštine (celokupna vrednost zaostavštine se umanjuje za ostaviočeve dugove, kao i za troškove procene i popisa imovine).
Zaostavština se nasleđuje po naslednim redovima. Postoje četiri nasledna reda u krugu zakonskih naslednika i zakonom utvrđena pravila za njihovo pravo nasleđivanja. Naslednici prvog naslednog reda su ostaviočeva deca i njegov bračni drug. Nasleđivanje, među naslednicima prvog reda, je takvo da i deca i bračni drug nasleđuju (dele) zaostavštinu na jednake međusobne delove. Naslednici drugog naslednog reda su ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Naslednici trećeg naslednog reda su, shodno Zakonu o nasleđivanju, ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo. Iz ovog proizilazi da treći nasledni red ima četiri rodonačelnika, pa se zaostavština deli na četiri međusobno jednaka dela. Polovinu zaostavštine nasleđuje očeva loza ostavioca, koju čine ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (svako dobija po ¼ zaostavštine), a drugu polovinu nasleđuju naslednici majčine loze – deda i baba s majčine strane (takođe po ¼ zaostavštine). Naslednici četvrtog naslednog reda su ostaviočevi pradedovi i prababe. Podela nasleđene zaostavštine među naslednicima četvrtog reda se vrši na sledeći način: ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.
Zaostavština se deli među naslednicima prema zakonskom ili testamentarnom nasledstvu.
Pravila nasleđivanja zaostavštine bračnog druga su različita, zavisno od toga da li se nasleđuje po osnovu testamenta ili po osnovu zakona.
Advokat za nasledno pravo daje stručne savete klijentima, upoznajući ih detaljno sa njihovim pravim i obavezama kao naslednika, posebno u situacijama kada je prisutna povreda njihovog prava kao klijenata kao nužnih naslednika (prava na nužni deo). Advokat za nasledno pravo zastupa stranke pred sudom i olakšava regulisanje pravnih pitanja koja se javljaju u vezi imovine nakon ostvarenog naslednog prava. Uvažavajući zakonske odredbe, advokat za nasledno pravo istupa kao stručno pravno lice koje omogućava da se zaštite interese ustupioca povodom svih elemenata ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života. Advokat za nasledno pravo omogućava da se svi propisani zakonski elementi u pogledu pravosnažnosti i forme ugovora o nasleđivanju ispune i tako ostvare zakonska prava naslednika. Advokat za nasledno pravo pokreće, sprovodi ostavinski postupak pred javnim beležnikom ili sudom, zastupajući zainteresovane stranke, kojima se na taj način osigurava rešavanje pitanja kao što su: osporavanje testamenta, ostvarivanje prava na nužni deo, izdvajanje lične stvari klijenta iz državine ostavioca. Advokat za nasledno pravo uspešno rešava pravna pitanja koja se odnose na staraoca zaostavštine, nužnog naslednog dela i legata.
