Radno pravo je oblast prava koja reguliše odnose između poslodavaca i zaposlenih, odnosno prava i obaveze koje proizlaze iz radnog odnosa. Radno pravo je uređeno Zakonom o radu, a pored njega postoje i drugi relevantni propisi (Zakoni o bezbednosti i zdravlju na radu, o zaštiti uzbunjivača, o radu stranaca, i drugi).
Zakon o radu definiše sva prava koje zaposleni imaju, pa time i prava radnika na bolovanju. Pored Zakona o radu, prava radnika na bolovanju dodatno se uređuju Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Prava radnika na bolovanju, prema zakonu, su:
- pravo na odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanja),
- bolovanje do 30 dana i bolovanje duže od 30 dana,
- negovanje člana porodice,
- porodiljsko i odsustvo zbog nege deteta.
Radnik ima pravo na odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanja), i to ukoliko je: bolestan, doživeo neku povredu (ili na ili van rada), neguje bolesno dete ili člana porodice, koristi porodiljsko, roditeljsko ili odsustvo radi nege deteta.
Za vreme trajanja bolovanja zaposleni ima zakonsko pravo na isplatu naknade zarade, čija visina zavisi od dužine trajanja bolovanja. Ukoliko je bolovanje do 30 dana (utvrđuje ga izabrani lekar zaposlenog) naknadu zarade isplaćuje poslodavac. U tom slučaju je visina naknade 65% od prosečne zarade u prethodnih 12 meseci za bolest ili povredu van rada odnosno 100% od prosečne zarade ukoliko je reč o povredi na radu ili profesionalnoj bolesti. Ako je zaposleni na bolovanju duže od 30 dana, naknada prelazi u nadležnost republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali je dalje isplaćuje poslodavac, koji naknadu refundira kod RFZO. Zaposleni pravo na naknadu u ovom slučaju zadržava pod uslovom da je bolovanje legalno i da ga je lekar/redovno komisija overila.
Zaposleni ima pravo da odsustvuje sa rada u vidu bolovanja zbog negovanja člana porodice i do 7 dana u godini za negu člana porodice, dok je svako duže bolovanje po tom osnovu moguće u slučaju težih bolesti, uz odobrenje lekarske komisije.
Porodiljsko i odsustvo zbog nege deteta se posebno reguliše, jer ne spada u grupu klasičnog bolovanja. Ali takođe podleže svim pravima vezanim za odsustvo sa posla. Majka ima zakonsko pravo na odsustvo od rada 365 dana uz nadoknadu u vidu i porodiljske nadoknade i nadoknade za roditeljstvo.
Zakon, pored prava zaposlenog u slučaju bolovanja, reguliše i obaveze koje on tada ima:
- zaposleni je dužan da odmah obavesti poslodavca o sprečenosti za rad (najčešće istog dana, uz dostavljanje lekarske dokumentacije o otvaranju bolovanja),
- potvrdu o bolovanju zaposleni mora dostaviti u roku od 3 dana,
- zaposleni se mora pridržavati uputstava kojemu je lekar da, inače može izgubiti pravo na naknadu zarade.
Poslodavac ima zakonsko pravo, da u slučaju bolovanja zaposlenog izvrši kontrolu bolovanja i eventualnu zloupotrebu. U tom smislu poslodavac može tražiti kontrolu opravdanosti bolovanja preko izabranog lekara, a ukoliko se utvrdi da zaposleni zloupotrebljava bolovanje može izgubiti pravo na naknadu ili čak dobiti otkaz.
O svim zakonskim pravima zaposlenih tokom bolovanja, zaposlenog može informisati advokat za radno pravo. Advokat za radno pravo informiše zaposlenog o pravima koje ima, ali i obavezama, kao i merama koje poslodavac može da preduzme u skladu sa zakonom. Ukoliko zaposleni, koji na bolovanju, bude suočen sa problemom adekvatne naknade, advokat za radno pravo zastupa klijenta pred poslodavcem i nadležnim institucijama u cilju isplate pripadajuće naknade zaposlenom na bolovanju. Advokat za radno pravo može da pokrene radni spor ukoliko poslodavac prekrši zakon o pravima zaposlenog tokom bolovanja i zastupati stranu tokom sudskog postupka. Advokat za radno pravo takođe može pružiti pravnu pomoć i poslodavcu u cilju informisanja o zakonskim pravima radnika na bolovanju i pravima poslodavca, kao i usklađivanja njegovih internih akata u skladu sa Zakonom o radu. Advokat za radno pravo može posredovati između zaposlenog i poslodavca kako bi se spor rešio mirnim putem, mimo suda.
