Krivično pravo reguliše pitanja koja se odnose na postupak u kojem se utvrđuje krivična odgovornost sa ciljem da se reši krivična stvar koja je predmet postupka (causa criminalis), odnosno krivičnog dela koje je predmet optužnice. Krivično pravo je grana pozitivnog prava, koje ima za cilj da svojim pravnim normama suzbije kriminalitet i time zaštiti i očuva najznačajnije vrednosti društva.
Krivično pravo reguliše određena ponašanja kao krivična dela i ujedno propisuje krivične sankcije za ta dela, kao i uslove za njihovu primenu prema učiniocima krivičnih dela. Sredstva krivičnopravne zaštite su krivične sankcije: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.
Funkcija krivičnog (kaznenog) prava je zaštita u domenu države, kao entiteta, koji ima isključivo pravo kažnjavanja (ius puniendi). Krivični zakonikom se definiše, uređuje i reguliše krivično pravo. Prema Krivičnom zakoniku krivično delo se definiše kao ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.
Krivično pravo razlikuje subjekte krivičnog prava. Subjekti mogu biti aktivni (učinioci) i pasivni (ugroženi, povređeni). Zakonom o prekršajima kao subjekti su određeni:
- fizičko lice,
- pravno lice,
- odgovorno lice u pravnom licu,
- odgovorno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave,
- preduzetnik (fizičko lice koje obavlja zakonom dozvoljenu privrednu delatnost radi sticanja dobiti).
Fizičko lice može biti izvršilac svakog prekršaja, dok pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu mogu izvršiti samo prekršaje u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja.
Krivično pravo, kao grana pozitivnog zakonodavstva, sistemom pravnih propisa uređuje krivični postupak.
Pored suda, u krivičnom postupku, su najznačajniji oni koji vrše funkciju optužbe, javni tužioci i funkciju odbrane, odnosno advokati za krivično pravo.
Za zastupanje u krivičnom postupku neophodno je angažovanje advokata/branioca za krivično pravo, kako bi strane u postupku imale pravnovaljano zastupanje i imale jednak položaj, jer je javni tužilac uvek profesionalac.
Advokat za krivično pravo, kao punomoćnik oštećenog ili kao advokat odbrane, pruža pravne usluge zastupanja klijenata u krivičnim postupcima, fizičkih i/ili pravnih lica u prekršajnim postupcima, oštećenih maloletnih lica u svim vrstama krivičnih i prekršajnih postupaka. Advokat za krivično pravo takođe zastupa i brani pravna lica u postupcima privrednih prestupa, fizička i/ili pravnih lica u krivičnim i prekršajnim postupcima.
Advokat za krivično pravo, kao advokat odbrane koji zastupa u krivičnom postupku pribavlja neophodnu dokumentaciju, dokaze i činjenice i omogućavanje svedočenja stručnih lica ili svedoka, u cilju oslobađanja od krivice ili obezbeđivanja fer i zakonom predviđenog načina odbrane i suđenja.
Krivično zakonodavstvo podrazumeva da postoje krivična dela za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi. Ukoliko se krivično gonjenje vrši po privatnoj tužbi, postupak pokreće privatni tužilac odnosno advokat za krivično pravo. Advokat za krivično pravo u tom slučaju zastupa i oštećenog i u njegovo ime preduzima sve pravne radnje u cilju ostvarivanja interesa oštećenog i njegovog imovinskopravnog zahteva. Advokat za krivično pravo daje izjave potrebne za vođenje krivičnog postupka i preduzima sve radnje na koje je po ovom zakoniku ovlašćen oštećeni. Advokat za krivično pravo će kao privatni tužilac po ovlašćenju oštećenog potkrepiti sve navode iz privatne tužbe verodostojnim dokazima i zastupati oštećenog po privatnoj tužbi do okončanja postupka.
