U Krivičnom zakoniku Srbije članom 24. predviđen je institut actiones liberae in causa, koga nazivamo još i skrivljena neuračunljivost.
Stav 1. glasi:
“Krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela
ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje.”
Ovaj institut dozvoljava izuzetak od pravila da se krivica utvrđuje u vreme izvršenja krivičnog dela, taj momenat u odnosu na vreme izvršenja krivičnog dela se pomera u vreme pre nego što je učinilac sam sebe doveo u to stanje neuračunljivosti u kome je učinio krivično delo. Cilj je da reši pitanje krivice učinilaca koji su krivično delo učinili u stanju neuračunljivosti, a pritom su sami sebe doveli u to stanje.
Za primenu ovog instituta potrebno je da se kumulativno ispune dva uslova:
– da je učinilac sam sebe doveo u stanje neuračunljivosti,
– da je u tom stanju učinio krivično delo u odnosu na koje je kod njega u momentu pre nego što se doveo u to stanje postojala krivica, umišljaj ili nehat.
Bitno je naglasiti da se actiones liberae in causa ne primenjuje kada se neko doveo u stanje bitno smanjene uračunljivosti. Za primenu ovog instituta relevantna je samo neuračunljivost.
Kako je krivica ključni element, ovaj institut predviđen Krivičnim zakonikom, razlikuje dve situacije:
1. umišljajna actio libera in causa,
2. nehatna actio libera in causa.
Kod prve učinilac krivičnog dela sa umišljajem se dovodi u stanje neuračunljivosti u kome sa umišljajem vrši krivično delo.
U drugoj situaciji kod učinioca krivičnog dela, u momentu stavljanja u stanje neuračunljivosti, postojao je nehat u odnosu na krivično delo koje je kasnije učinjeno u stanju neuračunljivosti.
U skladu sa ovim pomenutim situacijama, razlikujemo četiri slučaja:
– direktni umišljaj: učinilac je svestan da će u stanju neuračunljivosti izvršiti krivično delo i to hoće;
– eventualni umišljaj: učinilac je svestan toga da može da izvrši krivično delo u stanju neuračunljivosti i na to pristaje;
– svesni nehat: on je svestan mogućnosti da u tom stanju može izvršiti krivično delo, ali olako drži da do krivičnog dela neće doći ili da će zabranjenu posledicu moći da spreči;
– nesvesni nehat: učinilac nije bio svestan da u stanju neuračunljivosti može izvršiti krivično delo koje je izvršio, niti je to hteo, ali je prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
Zakon zahteva i da budu ostvareni svi elementi tih stepena krivice, ali to mora biti u momentu pre nego sto se učinilac doveo u stanje neuračunljivosti.
Institut actiones liberae in causa može se primeniti i kod krivičnih dela nečinjenja, ako učinilac dovede sebe u stanje neuračunljivosti, a bio je svestan da u tom stanju svojim propuštanjem može ostvariti biće određenog krivičnog dela.
U stavu dva člana 24. Krivičnog zakonika propisano je da se učiniocu, po osnovu smanjene neuračunljivosti, ne može ublažiti kazna.
Autor: Advokatski pripravnik Danica Dimić, Beograd
