Šteta se određuje kao umanjenje nečije imovine (stvarna šteta) i sprečavanje povećanja (izmakla dobit), kao i nanošenje fizičkog ili psihičkog bola drugom licu ili straha (nematerijalna šteta). Šteta se vezuje za lice koje ju je počinilo drugom licu, te je počinilac štete odgovorno lice za njeno uzrokovanje, te kao takvo ima obavezu naknade štete.
Naknada štete je vid sankcije za pričinjenu štetu, čija je visina proporcionalna šteti.
Naknada štete je pravni institut koji obuhvata obavezu jedne strane (dužnika) da drugoj strani (poveriocu) nadoknadi pretrpljenu štetu.
Osnovna funkcija naknade štete je da poverioca dovede u stanje pre pričinjene štete odnosno u stanje koje bi bilo kao da šteta i nije pričinjena. U domaćem zakonodavstvu je naknada štete uređena Zakonom o obligacionim odnosima.
Razlikuju se dve vrste naknade štete:
- materijalna naknada štete (imovinska),
- nematerijalna naknada štete (moralna).
Naknada materijalne štete se smatra dospelom od trenutka nastanka štete. Naknada materijalne štete može biti: naknada obične štete, naknada izmakle dobiti, potpuna naknada štete, snižena naknada materijalne štete kada postoji podeljena odgovornost. Zakon navodi i ove oblike naknade materijalne štete:
– u slučaju smrti i oštećenja zdravlja,
– u slučaju povrede časti i širenja neistinitih navoda.
Naknada materijalne štete u slučaju smrti i oštećenja zdravlja obuhvata naknadu izgubljene zarade i troškova lečenja i sahrane, naknadu štete koju trpi oštećenik gubitkom izdržavanja ili pomaganja usled smrti lica koje ga je izdržavalo ili pomagalo. Naknada materijalne štete u slučaju povrede časti i širenja neistinitih navoda postoji u situaciji kada neko drugome povredi čast, kao i ako neko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica ili o čemu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, te mu time prouzrokuje materijalnu štetu.
Nematerijalna šteta se javlja kao posledica protivpravne radnje kojom je povređeno lično dobro nekog lica. Nematerijalna šteta predstavlja nanošenje drugome fizičkog, psihičkog bola, straha ili povrede prava ličnosti. Prema zakonu, novčana naknada na ime nematerijalne štete oštećenom licu može se dosuditi samo ako se povreda tog lica iskaže u nekom od definisanih vidova nematerijalne štete i pod uslovom da jačina i trajanje bolova i straha to opravdavaju. Naknada nematerijalne štete ima za cilj da, oštećeno lice, uspostavi i dovede u normalno stanje usled narušene psihičke ravnoteže, nastale pričinjenom moralnom štetom. Kod pričinjene nematerijalne štete, oštećenik ima pravo na sudsku zaštitu. Naknada nematerijalne štete se može javiti u sledećim vidovima: objavljivanje presude ili ispravke, novčana naknada, novčana naknada u slučaju smrti ili teškog invaliditeta, satisfakcija u posebnim slučajevima, naknada buduće štete, nasleđivanje i ustupanje potraživanja naknade nematerijalne štete, podeljena odgovornost i sniženje naknade nematerijalne štete.
Naknada štete se može ostvariti putem sudskog postupka. Oštećena strana podnosi tužbu protiv onoga ko je prouzrokovao štetu, gde su sudski utvrđuje visina naknade štete u skladu sa učinjenom štetom. Naknada štete se može ostvariti i vansudskim poravnanjem, gde se strane dogovaraju o iznosu i načinu naknade bez učešća suda.
Advokatska kancelarija Slavica Janjić i saradnici Beograd ima tim pravnih stručnjaka, koji se bave pravnim pitanjem naknade štete. Kancelarija pruža usluge, kako informativne i savetodavne, tako i usluge pokretanja tužbe za naknadu pretrpljene štete, zastupa u sudskim postupcima, ali se bavi i vansudskim poravnanjem u slučajevima gde se utvrdi da je takav način naknade štete moguć.