Legalizacija (overavanje) isprava u međunarodnom prometu vrši se na način predviđen Zakonom o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu. Zakonodavac je regulisao način overavanja isprava i to tako da se potpisom lica koje je ispravu potpisalo i verodostojnost pečata stavljenog na ispravu potvrđuje overom dokumenta tj. javne isprave, pri čemu se overava izvorni, originalni dokument, prevedeni dokument se legalizuje na isti način kao i originalni dokument.
Način legalizacije javnih isprava izdatih u Republici Srbiji je uređen tako da se hijerarhijski javna isprava overava prvo potpisom i pečatom suda, nakon čega sledi nadovera od strane Ministarstva pravde RS, a potom Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije potpisom i pečatom ministarstva potvrđuje potpis i pečat Ministarstva pravde, na osnovu deponovanog potpisa lica ovlašćenog za overu, da bi krajna nadovera usledila od strane inostranog organa – „potpuna legalizacija“ (diplomatsko – konzularno predstavništvo države u kojoj će se dokument koristiti, a koje je akreditovano u RS).
U zemljama potpisnicama Haške konvencije potvrdu verodostojnosti domaćih javnih isprava vrši predsednik suda ili ovlašćeni sudija nadležnog osnovnog suda svojim potpisom i pečatom suda (na samom originalu dokumenta ili njegovom dodatku). Obrazac potvrde, koji sledi postupak overe, je izrađen kao štambilj na koji se unose traženi podaci. Obrazac potvrde se naziva apostille pečat (apostil pečat).
Apostil pečat je nastao kako bi se proces legalizacije dokumenta namenjenih međunarodnoj upotrebi pojednostavio, izbegle dotadašnje složene procedure i olakšala upotreba javnih isprava u inostranstvu. Potpisom Haške konvencije 1961. godine ukida se potreba za legalizacijom dokumenata uvođenjem apostil pečata, kao jednostavnog načina za potvrđivanje autentičnosti javnih isprava između zemalja članica Haške konvencije.
Apostille pečat (apostil pečat) je pečat koji se koristi za potvrdu verodostojnosti domaćih javnih isprava namenjenih međunarodnoj upotrebi, u zemljama potpisnicama Haške konvencije.
Apostille pečat (apostil pečat) može izdati samo nadležno telo zemlje u kojoj je javna isprava izdata. Sadržaj apostil pečata čine: naziv zemlje koja je izdala dokument, ime osobe koja je potpisala dokument, ovlašćenje u kojem je ta osoba delovala i pečat nadležnog organa koji je dokument overio. Upotrebom apostil pečata omogućeno je da se dokument prizna u inostranstvu bez potrebe za ikakvim dodatnim overama.
Apostil pečat se koristi kod dokumenata kao što su: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, sudski dokumenti, diplome, svedočanstva i poslovni dokumenti.
Apostil pečat podleže mesnoj nadležnosti odnosno javni dokument se overava u nadležnom osnovnom sudu (javna isprava koja je izdata u Beogradu dobija i apostil u Beogradu). U zavisnosti od namene javne isprave koja se prevodi, moguća je situacija da se original overava prvo apostil pečatom, a potom prevodi ili se prvo radi ovlašćeni prevod dokumenta, nakon čega sledi overa apostil pečatom u sudu (kod dokumenata koji se koriste u Belgiji i Italiji, apostil se ne prevodi).
Advokatska kancelarija Slavica Janjić i saradnici Beograd pruža usluge zastupanja klijenata kod pribavljanja svih javnih isprava. Kancelarija pribavlja apostil pečat od nadležnog organa kod svih dokumenata koji su predmet korišćenja u međunarodnim okvirima.
