Član 9. Zakona o privrednim prestupima definiše „Pravno lice je odgovorno za privredni prestup ako je do izvršenja privrednog prestupa došlo radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.“
Pitanje:
U privredno-kaznenom postupku okrivljeno odgovorno lice, ujedno i predstavnik okrivljenog pravnog lica (prema podacima APR njegov zakonski zastupnik) brani se tvrdnjom da je bilo uslova za pokretanje postupka prinudne likvidacije nad okrivljenim pravnim licem po Zakonu o privrednim društvima i smatra da je Agencija za privredne registre bila dužna da pravno lice protekom Zakonom propisanih rokova izbriše iz registra i to u periodu koji je prethodio optuženju.
Da li ima mesta osudi okrivljenog pravnog lica i okrivljenog odgovornog lica u slučaju da su tačni navodi odbrane u pogledu postojanja zakonskih razloga za prinudnu likvidaciju i proteka rokova za istu ili je navedena činjenica razlog za oslobađanje od odgovornosti okrivljenih?
Odgovor:
Zakon o privrednim društvima u članu 238. reguliše način prestanka društva. Osnov za prestanak je sprovedeni postupak likvidacije ili prinudne likvidacije, sprovedeni postupak stečaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj ili statusna promena koja ima za posledicu prestanak društva. Po ispunjenju nekih od nabrojanih uslova, sprovodi se brisanje iz registra privrednih subjekata. Znači, bez sprovedenog postupka brisanja privrednog društva iz registra, nema prestanka društva. Ovakav odgovor, u različitim oblicima, dat je i u odgovorima na postavljena pitanja, kao i u odlukama Privrednog apelacionog suda.
Treba razmotriti situaciju na koju upućuje zaključak prvostepenog suda da je okrivljeno privredno društvo prestalo da postoji po samom zakonu. Ranije važeći Zakon o registraciji privrednih subjekata, predviđao je obavezu prevođenja u status neaktivnih subjekata u slučaju nepodnošenja finansijskih izveštaja, a zatim i brisanje iz Registra.
Zakon o privrednim društvima, u članovima 546. i 547. predviđa postupak sprovođenja prinudne likvidacije.
Kao podatak od značaja za primenu Zakona o privrednim društvima, treba istaći da je Ministarstvo privrede svojim mišljenjem od 20. 10. 2017 godine iznelo stav da je Agencija za privredne registre dužna da primenjuje odredbe Zakona o prinudnoj likvidaciji, koji dosad nisu primenjivani.
Istog dana, Agencija za privredne registre je na svom veb sajtu obavestila javnost da je otpočela primenu odredaba Zakona o privrednim društvima koje se odnose na prinudnu likvidaciju.
Iz navedenog jasno proizilazi da Agencija za privredne registre nije primenjivala odredbe Zakona o privrednim društvima koje se odnose na prinudnu likvidaciju, primena je više puta odlagana, o čemu je javnost obaveštavana.
Ipak, bez obzira na činjenicu da je do odlaganja primene Zakona došlo faktički, postavlja se pitanje da li se, po samom Zakonu, može smatrati da je likvidacija sprovedena, čim su ispunjeni uslovi? Odgovor na ovo pitanje, dat je u više navrata, kako u odlukama Privrednog apelacionog suda, tako i u odgovorima na pitanja za seminar na Zlatiboru, a oslanja se na konstitutivnost upisa osnivanja i prestanka privrednog društva. Prema tome, činjenica da Agencija do sada nije postupila po navedenim odredbama zakona, ne dovodi do brisanja privrednog društva samim istekom rokova, jer takav zaključak ne proizilazi ni iz ranije važećeg Zakona o registraciji, niti iz Zakona o privrednim društvima, a samim tim i ne bi stajala konstatacija da je društvo prestalo da postoji po samom zakonu.
Smatramo da navedene okolnosti nemaju nikakvog uticaja na zaključak o postojanju privredno-kaznene odgovornosti. Zaključak o postojanju odgovornosti za privredni prestup zasniva se shodno članu 9. Zakona o privrednim prestupima, na radnji ili propuštanju dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.
Izvor: Odgovori na pitanja privrednih sudova, utvrđeni na sednici Odeljenja za privredne sporove Privrednog apelacionog suda od 8. 11. 2018. i 9. 11. 2018. i na sednici Odeljenja za privredne prestupe održanoj 5. 12. 2018.
