Redovni pravni lek je procesnopravni institut koji se primenjuje u krivičnom, parničnom, vanparničnom, izvršnom, upravnom, prekršajnom postupku i postupku povodom privrednih prestupa. Redovni pravni lek daje licima mogućnost da se preispita sudska odluka, kao i odluka upravnih organa. U našem zakonodavstvu je redovan pravni lek žalba.
Žalba, kao redovan pravni lek, je parnična radnja kojom se od nadležnog suda traži da ukine ili preinači odluku suda za koju se tvrdi da je nepovoljna, nepravilna i nezakonita. Smisao i svrha žalbe je ostvarenje višestepenosti sudstva u skladu sa načelima nezavisnosti sudstva i načela vladavine prava.
Žalbe, prema Zakonu o parničnom postupku, mogu biti:
– žalba protiv presude,
– žalba protiv rešenja.
Žalba protiv presude
Žalba protiv presude je univerzalni pravni lek protiv prvostepenih nepravnosnažnih odluka svih sudova, čije su pravne karakteristike: redovni pravni lek, devolutivni (o kojem rešava viši sud) po pravilu suspenzivni (sprečava izvršenje odluke za činidbu ili delotvornost ostalih vrsta odluka), dvostrani i samostalni pravni lek.
Zakon o parničnom postupku je definisao uslove za pravo na žalbu, rokove,
sadržinu žalbe i sva ostala zakonska pitanja vezana za ovu vrstu redovnog pravog leka.
Stranka ima pravo da izjavi žalbu protiv presude prvostepenog suda u roku od 15 dana (u određenim postupcima u roku od 8 dana) od dana dostavljanja prepisa presude. Žalba koja se izjavi u predviđenom roku se smatra blagovremenom i ona sprečava da presuda postane pravnosnažna u delu koji se pobija izjavljenom žalbom. O žalbi na presudu prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud. Do donošenja odluke drugostepenog suda, stranka može da povuče svoju žalbu. Stranka takođe ima zakonsko pravo da se odrekne žalbe na presudu od trenutka kad je presuda objavljena. Ono što zakon zabranjuje je opozivanje izjave stranke o odricanju od prava na pravni lek ili izjave o povlačenju žalbe.
Sadržina žalbe je zakonom propisana i ona mora da sadrži sledeće elemente:
1) označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba;
2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu;
3) razlog žalbe;
4) potpis podnosioca žalbe.
Žalba koja je nepotpuna (bez potpis stranke ili ne može da se odredi koja presuda se pobija) će biti odbačena od strane prvostepenog suda, a žalba koja ima nedostataka u sadržaju prvostepeni sud će takvu žalbu da dostavi drugostepenom sudu ne pozivajući podnosioca žalbe da je dopuni, odnosno ispravi. U žalbi nije dozvoljeno da se ističu materijalnopravni prigovori, niti da se iznose nove činjenice ili predlažu novi dokazi.
Mogućnost podnošenja žalbe je zakonom određena tako da pravo na žalbu odnosno pobijanje presude postoji u sledećim okolnostima:
1) bitne povrede odredaba parničnog postupka (ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude);
2) pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (ako je sud neku bitnu činjenicu pogrešno utvrdio, odnosno ako je nije utvrdio i kada na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi);
3) pogrešne primene materijalnog prava (ako sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili ako takvu odredbu nije pravilno primenio).
Po izjavljivanju žalbe na presudu sledi postupak po žalbi. Postupak po žabi podrazumeva:
– da stranka žalbu podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu,
– žalba mora biti potpuna, dozvoljena i blagovremeno podneta (u zakonskom roku),
– ukoliko je podnosilac žalbu povukao, prvostepeni sud tu činjenicu utvrđuje rešenjem,
– blagovremenu, potpunu i dozvoljenu žalbu prvostepeni sud dostavlja protivnoj stranci koja može u roku od 15 dana od dana dostavljanja da podnese tom sudu odgovor na žalbu,
– ukoliko je žalba izjavljena zbog povrede odredaba parničnog postupka u prvostepenom postupku, sud može da pruži objašnjenje povodom navoda iz žalbe koji se odnose na te povrede,
– po prijemu odgovora na žalbu ili po proteku roka za odgovor na žalbu prvostepeni sud će žalbu i odgovor na žalbu, sa spisima predmeta da dostavi drugostepenom sudu u roku od 8 dana,
– spisi po žalbi, koji su stigli do drugostepenog suda se pripremaju za veće radi razmatranja predmeta,
– drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave, a ukoliko nema rasprave dužan je da odluči najkasnije u roku od devet meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda,
– drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija žalbom, a ako se iz žalbe ne vidi u kom se delu presuda pobija, drugostepeni sud će da zaključi da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici,
– drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka,
– drugostepeni sud može da otvori raspravu, za koju određuje rok i poziva stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomoćnici, kao i oni svedoci i veštaci za koje sud odluči da se saslušaju,
– rasprava pred drugostepenim sudom počinje izveštajem sudije izvestioca, koji izlaže stanje stvari ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe, nakon čega se čita presuda.
Po osnovu izjavljene žalbe na presudu prvostepenog suda i završenog postupka po žalbi, drugostepeni sud može da donese sledeće odluke:
1) odbacivanje žalbe kao neblagovremene, nepotpune ili kao nedozvoljene;
2) odbijanje žalbe kao neosnovane i potvrđivanje prvostepene presude;
3) ukidanje presude i upućivanje predmeta prvostepenom sudu na ponovno suđenje;
4) ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tužbe;
5) preinačenje prvostepene presude i odlučivanje o zahtevima stranaka;
6) usvajanje žalbe, ukidanje presude i odlučivanje o zahtevima stranaka.
Nakon usvajanja žalbe, drugostepeni sud je dužan da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana donošenja odluke, dok prvostepeni sud ima obavezu da odmah (po prijemu rešenja drugostepenog suda) zakaže ročište za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema rešenja drugostepenog suda.
