Privredno društvo može da prestane da postoji u formalnopravnom i apsolutnom smislu. U formalnopravnom smislu, kada privredno društvo prestane da postoji, ono menja svoj pravni subjektivitet, ali i dalje faktički postoji. Kada privredno društvo prestaje da postoji u apsolutnom smislu tada nestaje njegov materijalni (imovina, prava i predmeti prava) i personalni supstrat (zaposleni, osnivači, uprava), reč je o likvidaciji privrednog društva. Likvidacija privrednog društva sprovodi se pod kontrolom članova društva, a u skladu sa zakonima koji likvidaciju bliže određuje. Likvidacija društva sprovodi se nad solventnim i likvidnim privrednim društvom i postupkom likvidacije se namiruju svi poverioci u celosti.
Likvidacija društva, kao jedan od načina gašenja privrednog subjekta, je regulisana Zakonom o privrednim društvima i usklađen sa Zakonom o registraciji u registru za privredne subjekte (APR). Zakonom se likvidacija definiše postupak koji se može sprovesti nad društvom kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza.
Likvidacija društva se može sprovesti na osnovu odluke članova društva (dobrovoljna likvidacija)
ili prinudno (prinudna likvidacija) bez obzira na volju članova tj. vlasnika društva
kada se steknu zakonom predviđeni uslovi za to.
Likvidacija društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije u Registru za privredne subjekte, u skladu sa zakonom o registraciji.
Postupak dobrovoljne likvidacije društva se sastoji od više faza.
Prva faza podrazumeva sledeće korake:
• donošenje odluke o postupku likvidacije (Odluka o likvidaciji), i to jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno ili odlukom skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću ili odlukom skupštine akcionara,
• imenovanje likvidacionog upravnika donošenjem odluke o imenovanju, gde se navodi da li je to zakonski zastupnik koji je pre pokretanja postupka likvidacije zastupao privredno društvo ili se imenuje novo lice kao likvidacioni upravnik, pri čemu je likvidacioni upravnik lice koje zastupa društvo u postupku likvidacije uz naknadu i obavlja sve aktivnosti vezane za sprovođenje postupka likvidacije (odgovara za zakonitost poslovanja društva, obavlja sve radnje na okončanju poslova koji su započeti pre početka likvidacije, preduzima i obavlja radnje kao što su prodaja imovine društva, isplata poverilaca, naplata potraživanja i druge poslove, odgovara za štetu koja je nastala u vršenju dužnosti prema poveriocima i članovima društva),
• prijava potraživanja u listu potraživanja, gde likvidacioni upravnik sačinjava listu prijavljenih i osporenih potraživanja poverilaca (rok za prijavu potraživanja je 30 dana u kom se ili prihvata ili osporava potraživanje),
• registrovanje pokretanja postupka likvidacije u Registru za privredne registre (APR) podnošenjem propisane dokumentacije, čime društvo dobija oznaku „u postupku likvidacije“.
Druga faza podrazumeva sledeće korake:
• sastavljanje početnog likvidacionog bilansa, početnog likvidacionog izveštaja i godišnjeg likvidacionog izveštaja (likvidacioni upravnik je dužan da u roku od 30 dana od početka likvidacije sastavi početni likvidacioni bilans kao vanredni finansijski izveštaj, da u roku od 90 do 150 dana sastavi početni likvidacioni izveštaj odnosno godišnji likvidacioni izveštaj, koji podnosi skupštini na usvajanje u roku od 6 meseci od isteka svake poslovne godine trajanja postupka likvidacije),
• usvajanje početnog likvidacionog izveštaja, koji obavezno mora da sadrži: listu prijavljenih potraživanja, listu priznatih potraživanja, listu osporenih potraživanja sa obrazloženjem osporavanja, podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva, uključujući i osporena potraživanja, neophodne radnje za sprovođenje likvidacije, vreme predviđeno za završetak likvidacije i druge činjenice od značaja za sprovođenje likvidacije,
• dostavljanje finansijskih izveštaja APR-u u propisanim rokovima.
Treća faza podrazumeva sledeće korake:
• isplatu poverilaca,
• ukoliko imovina društva nije dovoljna za namirenje poverilaca, likvidacioni upravnik je dužan dostaviti sudu predlog za pokretanje stečaja i tada se ne može vršiti namirivanje poverilaca iz likvidacione mase osim potraživanja nastalih iz tekućeg poslovanja društva,
• nakon isplate poverilaca likvidacioni upravnik sastavlja: završni likvidacioni bilans, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji , pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima, izjavu da su namirene sve obaveze po prijavljenim potraživanjima i potraživanjima koja imaju izvršnu ispravu, izjavu da se protiv društva ne vode drugi postupci, predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka,
• usvajanje dokumenata likvidacionog upravnika od strane skupštine društva u vidu odluke o okončanju likvidacije,
• brisanje društva u APR-u uz podnošenje propisane dokumentacije (registraciona prijava za brisanje društva, odluka skupštine društva o okončanju postupka likvidacije, izveštaj likvidacionog upravnika o sprovedenoj likvidaciji, izjava likvidacionog upravnika da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci, odluka o podeli likvidacionog ostatka društva, odluka društva o licu kome se poslovne knjige i dokumenta poveravaju na čuvanje ili izjava likvidacionog upravnika o imenu i adresi tog lica, dokaz o prestanku poreskih obaveza izdat od strane nadležnog poreskog organa, potvrda da je privredni subjekt brisan iz registra obveznika PDV ili izjava likvidacionog upravnika da privredni subjekt nije registrovani obveznik PDV,
• donošenje rešenja APR-a o brisanju društva iz Registra privrednih subjekata.
Raspodela likvidacionog ostatka (preostala imovine nakon izmirenja svih obaveza i namirenja poverilaca), se vrši Odlukom skupštine o raspodeli likvidacionog ostatka i to tako da se ostatak raspodeljuje članovima društva srazmerno njihovim udelima u društvu osim ako nije osnivačkim aktom ili statutom, drugačije određeno. Članovi društva odgovaraju solidarno za obaveze društva do visine primljenog iznosa likvidacionog ostatka u periodu od 3 godine nakon brisanja društva iz APR-a.
Advokat za privredno pravo pruža usluge vezane za sve faze postupka likvidacije privrednog društva. Advokat za privredno pravo može dati ekspertske pravne savete, kao i sačiniti potrebnu dokumentaciju za registre ili akte privrednog društva tokom postupka likvidacije.
