Za nužne naslednike se kaže da su to lica koja predstavljaju uži krug zakonskih naslednika. Nužni naslednici uživaju posebnu zakonsku zaštitu, jer su imali blisko srodstvo sa ostaviocem. Nužni naslednik može ostvariti svoje pravo na nužni deo u ostavinskom postupku samo ako su ispunjeni Zakonom o nasleđivanju propisani uslovi, od kojih je najvažniji taj da je došlo do povrede prava na nužni deo naslednika, te je neophodno da konkretan naslednik bude pozvan na nasleđivanje po osnovu zakona.
Razlikuju se dve grupe nužnih naslednika:
1. oni kod kojih je ostavilac putem testamenta ili poklona povredio njihovo pravo na nužni deo (ostaviočevi potomci, usvojenici, bračni drug ostavioca, ostaviočevi roditelji i usvojilac iz potpunog usvojenja),
2. oni koji su trajno nesposobni za privređivanje i pri tom nemaju nužnih sredstava za život (ostaviočev usvojilac iz nepotpunog usvojenja, braća, sestre, dedovi i babe i ostali preci).
Nužni naslednik ima pravo na nužni deo.
Nužni deo je zakonski deo koji određenom nasledniku pripada i koji se određuje u ostavinskim postupku.
Nužni deo se određuje na osnovu vrednosti celokupne zaostavštine, uključujući:
– celokupnu ostaviočevu imovinu,
– sva raspolaganja koja je ostavilac učinio putem testamenta,
– sve pokloni koje je ostavilac dao zakonskim naslednicima bez obzira na nasledni red,
– svi pokloni koje je ostavilac dao drugim fizičkim licima u poslednjih godinu dana svog života.
U ostavinskom postupku kada se utvrdi vrednost celokupne zaostavštine, iznos se umanjuje za troškove popisa i procene imovine i sve dugove ostavioca, a novodobijena vrednost je osnov za određivanje nužnog dela koji zakonski pripada nužnom nasledniku. Nužni deo može biti u vrednosti polovine zakonskog dela i on pripada nužnim naslednicima koji mogu biti: ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, kao i ostaviočev bračni drug. Nužni deo može biti i manji – trećina zakonskog dela. Ovaj nužni deo pripada svim ostalim nužnim naslednicima.
Sticanje prava na nužni deo nužni naslednik ostvaruje u ostavinskom postupku tek kada se namire ostaviočevi poverioci, a pre nego što isporukoprimci (legatari) ostvare svoje pravo. Testamentarni naslednici i legatari su dužnici nužnim naslednicima, te oni srazmerno svojim naslednim delovima duguju nužni deo. Kada tako nasleđeno nije dovoljno da se namiri nužni deo, nužni naslednik ima zakonsko pravo da u ostavinskom postupku traži vraćanje poklona kako bi se došlo do potrebne vrednosti za njegov nužni deo, pri čemu se vraćanje poklona vrši obrnutim redosledom u odnosu na redosled poklanjanja.
Ako ostavilac nije testamentom ništa ostavio nužnim naslednicima, prema zakonu, nužni naslednici u ostavinskom postupku imaju pravo na isplatu novčane protivvrednosti nužnog dela i tada se govori o nužnom delu kao obligacionom pravu. Rok za zahtev nužnog dela u ovom slučaju je 3 godine od proglašenja zaostavštine (nužni deo povređen zaveštanjem) ili 3 godine od ostaviočeve smrti (ukoliko je nužni deo povređen poklonom).
Ukoliko sud, odnosno javni beležnik u ostavinskom postupku, po zahtevu nužnog naslednika odredi pripadajući deo stvari i prava iz zaostavštine ostavioca kao nužni deo, tada se govori o nužnom delu kao stvarnom pravu. Nužni deo se u ovom slučaju može tražiti u roku od 3 godine od proglašenja zaveštanja ili 3 godine od ostaviočeve smrti za vraćanje poklona.
Zakonom o nasleđivanju određena su dva ograničenja prava na nužni deo, i to:
1. delimično ili potpuno isključenje nužnih naslednika,
2. lišenje nužnih naslednika.
Testamentom ostavilac može delimično ili potpuno isključiti nužnog naslednika (ili više njih) ukoliko se on povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o ostavioca. Punovažnost ove vrste ograničenja postoji ako je: isključenje u obliku u kom zakon nalaže da se testament sastavi, ukoliko je učinjeno na nesumnjiv način i ako uzrok isključenja postoji u trenutku smrti ostavioca.
Nužni naslednici mogu biti testamentom lišeni nužnog dela. Ova vrsta ograničenja se odnosi isključivo na ostaviočeve potomke (ćerke i sinove), pri čemu nužni deo u tom slučaju pripada jedino potomcima potomaka (ostaviočevi unuci ili unuke, praunuke). Punovažnost ove vrste ograničenja postoji ako je: lišenje u obliku u kom zakon nalaže da se testament sastavi, ukoliko u trenutku ostaviočeve smrti lišeni potomak ima maloletno dete ili maloletnog unuka (ako je dete umrlo). Ukoliko je dete ili unuk preminulog deteta punoletno, lišenje će biti punovažno isključivo u slučaju ako postoji nesposobnost za privređivanje deteta, odnosno unuka preminulog deteta.
