Sadržina testamenta mora da ispuni određene uslove propisane Zakonom o nasleđivanju. Prema odredbama ovog Zakona, sadržina testamenta mora biti u skladu sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, a da bi zaveštanje bilo i punovažno, moraju biti ispunjeni posebni uslovi koji se odnose na testamentarnu sposobnost ostavioca, zaveštaočevu volju i formu testamenta.
Za razumevanje sadržine testamenta ili zaveštanja, važno je istaći i osnovne termine vezane za njega. Tako se, vezano za testament, prema naslednom pravu, kaže da nasleđivanje ima imovinski karakter i najčešće se označava kao prelazak imovine umrlog lica na druga lica. Lice koje je umrlo i čija imovina prelazi na druga lica, po testamentu, naziva se ostavilac ili zaveštalac. Lica, na koja u trenutku smrti, prelazi ostaviočeva imovina, se nazivaju naslednici. Imovina koja prelazi sa ostavioca na njegove naslednike naziva se zaostavštinom. Pored imovine, nasleđivanje može podrazumevati i činjenje nekih radnji, odnosno nečinjenje, stvar ili pravo, osnivanje zadužbine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja.
Zaveštalac može u pojedinim odredbama testamenta postaviti uslove i rokove. Uslov može biti negativan. Negativan odložni uslov smatra se pozitivnim raskidnim uslovom. Rok, dat u testament, koji nikada ne može nastupiti ili je neprimereno dug smatra se nepostojećim. Ako je očigledno da se zaveštalac prevario samo u preračunavanju vremena, dužinu roka odrediće sud, prema zaveštaočevoj pravoj nameri.
U teoriji, sadržina testamenta se može podeliti na: materijalnu, formalnu i ostale odredbe.
Materijalna sadržina obuhvata sve ono što se odnosi na imovinsko raspolaganje ostavioca, kao što je postavljanje naslednika i legatara, određivanje naslednih delova, isključenja iz nasleđa, osnivanje zadužbina, fondova ili drugih radnji.
Formalna sadržina testamenta ili zaveštanja se odnosi na ono pitanje koje određuje postavljanje izvršioca testamenta ili određivanja konkretizatora zaveštaočeve volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testament.
Ostale odredbe su heterogene i mogu se definisati kao sve one odredbe koje ne spadaju u prethodne materijalne i formalne grupe. One mogu biti neimovinske, kao i imovinske prirode.
.
Sadržinom testamenta se postavljaju naslednici.
Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika. Naslednik je ono lice kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine određen prema njenoj celini. Naslednikom se smatra i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jedna ili više određenih stvari ili prava po poslednjoj volji ostavioca.
Ono što Zakon o nasleđivanju propisuje je da naslednici, isporukoprimci i drugi, kojima su ostavljene koristi po osnovu testamenta, moraju biti određeni ili odredivi. Naslednici su odredivi ako zaveštanje odnosno testament sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni.
