Zaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za određivanje krivičnih dela, propisivanje krivičnih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to nužno za suzbijanje tih dela, navodi se u Krivičnom zakoniku. Za krivična dela se propisuju sankcije u vidu: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.
Poseban deo Krivičnog zakonika se bavi krivičnim delom protiv života i tela. Prema zakonu svako ko drugog liši života, kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina. Svrha kažnjavanja je da se počinilac krivičnog dela spreči da čini krivična dela i vrši uticanje na njega da ubuduće ne čini krivična dela, uticanje na druge da ne čine krivična dela, izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona, kao i ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine krivične sankcije.
Teškom telesnom povredom se smatra ona povreda koja izaziva: opasnost po život, trajno ili teško narušenje zdravlja, osakaćenje ili unakaženje, trajni ili teško izlečivi invaliditet.
Ubistvo u pokušaju je situacija kada neko pokuša da ubije drugu osobu, ali do smrti ne dođe. Da bi neko delo bilo ubistvo u pokušaju, mora da postoji: jasna namera (ubilačka namera), radnja usmerena ka ubistvu (npr. ubodi nožem) i neuspeh u izvršenju.
Prema članu 54. Krivičnog zakonika „sud će učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.“
Kada postoji sumnja za učinjeno delo teške telesne povrede i ubistva u pokušaju, advokat za krivično pravo može da zastupa okrivljenog ili oštećenog. U oba slučaja, advokat za krivično pravo postupa u skladu sa zakonom i najboljim interesima klijenta. Kod kršenja odredaba Krivičnog zakonika, advokat za krivično pravo pruža savetodavne usluge, pribavlja dokaze i priprema svedoke. Advokat za krivično pravo pregovara sa tužiocem, u slučaju odbrane okrivljenog, kako bi postigao najbolje uslove za stranku. Advokat za krivično pravo zastupa stranku tokom čitavog sudskog postupka, oslanjajući se na najbolju pravnu strategiju. Po presudi, advokat za krivično pravo podnosi žalbe i zastupa stranku u žalbenim postupcima.
Apelacioni sud u Beogradu rešenjem KŽ1 1113/24 dana 07.11.2024. godine, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113 Krivičnog zakonika (KZ) u vezi člana 30 KZ, odlučujući o žalbama javnog tužioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu 10K.br.439/22 od 17.05.2024. godine, doneo je presudu kojom se odbijaju kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okrivljenog AA i branioca okrivljenog i presuda Višeg suda u Beogradu 10K.br.439/22 od 17.05.2024. godine, se potvrđuje.
Obrazloženje:
„Presudom Višeg suda u Beogradu 10K.br.439/22 od 17.05.2024. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113 KZ u vezi člana 30 KZ, pa ga je sud primenom navedene zakonske odredbe, te članova 4, 42, 45, 54, 55a i 63 KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina i 1 (jedan) mesec, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 06.06.2022. godine. Na osnovu člana 264 stav 4 ZKP, okrivljeni AA oslobođen je od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka, koji padaju na teret budžetskih sredstava suda. Na osnovu člana 258 stav 4 ZKP, navedenom presudom, oštećeni BB, upućen je na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.
Protiv navedene presude, žalbe su blagovremeno izjavili:
– javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu usvoji žalbu i preinači prvostepenu presudu, tako što će okrivljenog AA, osuditi na kaznu zatvora u trajanju od 15 (petnaest) godina,
– okrivljeni AA, bez navođenja zakonskog osnova, ali iz sadržine žalbe proizlazi da se ista odnosi na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i odluku o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu usvoji žalbu i ukine prvostepenu presudu a spis predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i suđenje pred kompletno izmenjenim sudskim većem i
– branilac okrivljenog AA, zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu usvoji žalbu i preinači prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije i u pogledu visine izrečene kazne okrivljenom.
Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je, u podnesku Ktž.br.1180/24 od 24.10.2024. godine, predložio da Apelacioni sud u Beogradu usvoji žalbu javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i preinači prvostepenu presudu, samo u pogledu odluke o kazni, tako što će okrivljenog AA, zbog krivičnog dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osuditi na kaznu zatvora u trajanju od 15 (petnaest) godina, a da se žalbe okrivljenog i njegovog branioca, odbiju kao neosnovane i presuda u nepreinačenom delu, potvrdi.
Apelacioni sud u Beogradu, održao je sednicu veća u smislu odredbe člana 447 stav 2 ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, pa je razmotrivši spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao u smislu odredbe člana 451 stav 1 ZKP u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbama, te po oceni žalbenih navoda i predloga, a imajući u vidu i predlog javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, našao:
– žalbe su neosnovane.
Pobijajući prvostepenu presudu, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, žalbom okrivljenog AA i njegovog branioca, osporava se ocena suda o izvedenim dokazima, a pre svega ocena iskaza oštećenog i ispitanih svedoka, te ocena odbrane okrivljenog, tako što se u žalbama iznosi sopstvena analiza navedenih dokaza, drugačija od one koju je dao prvostepeni sud u obrazloženju presude, a s tim u vezi, osporavaju se činjenični i pravni zaključci prvostepenog suda da je okrivljeni AA izvršio predmetno krivično delo za koje je oglašen krivim.
Međutim, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, izneti žalbeni navodi su neosnovani, s obzirom da je prvostepeni sud činjenično stanje u odnosu na krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113 u vezi člana 30 KZ, bliže opisano u izreci pobijane presude, pravilno i potpuno utvrdio na osnovu dokaza izvedenih u dokaznom postupku, pred prvostepenim sudom, a pobrojani na strani 3. obrazloženja prvostepene presude, koje dokaze je prvostepeni sud cenio, kako pojedinačno, tako i u međusobnoj povezanosti i u sklopu sa odbranom okrivljenog, dajući jasne i argumentovane razloge, iz kojih je prihvatio iskaz oštećenog i drugih svedoka, kao i razloge iz kojih nije prihvatio odbranu okrivljenog i u kom delu.
Iskaz oštećenog BB, detaljno je interpretiran i ocenjen u pobijanoj presudi, a oštećeni je opisao sve okolnosti povređivanja i to da mu je okrivljeni prvu povredu nožem zadao dok su bili u stojećem položaju, kada je zamahnuo nožem i malo ga bocnuo, odnosno dodirnuo nožem u levu stranu ispod pazuha, a kada su bili na podu, da ga je ubo u levu stranu ispod pazuha, dok je bio nadvijen nad njim i krv počela da šiklja, da mu je povredio i glavu i zna da ima sekotinu na temenom delu, a iskaz oštećenog u ovom delu potvrđen je nalazom i mišljenjem sudskog veštaka, iz koga proizlazi da se ne može isključiti da je površna sekotina u levom plećnom predelu bila prva nanesena, kada su se oštećeni i okrivljeni nalazili u uspravnom položaju, okrenuti jedan drugom u lice, a nož bio u desnoj šaci povredioca, odnosno okrivljenog, kako se to i navodi u iskazu oštećenog, da se ubadanje noža u levi pazušni predeo, odnosno ovo povređivanje moglo dogoditi kada su se oštećeni i povredilac nalazili u položaju u kojem se povredilac nalazio na podu u ležećem položaju na leđima, a oštećeni iznad njega, licem okrenut ka povrediocu, a pri tom nož mogao biti u desnoj ruci povredioca, kako se to i navodi u iskazu oštećenog, te da je i povreda u vidu režnjaste sekotine na granici potiljačnog i temenog predela, nanesena tangencijalnim dejstvom oštrice mehaničkog oruđa, u koje spada i oštrica predmetnog noža, a pojašnjeno od strane sudskog veštaka na glavnom pretresu, da ova povreda nije nastala dejstvom tupine mehaničkog oruđa, odnosno udarom glave o neku tupu, tvrdu površinu, te da je ubodina grudnog koša, sa ulaznim otvorom, u levom pazušnom predelu u vreme nanošenja predstavljala tešku telesnu povredu opasnu po život, dok su druge dve povrede predstavljale lake telesne povrede, a sve tri povrede skupno procenjene u vreme nanošenja tešku telesnu povredu opasnu po život, koja opasnost je otklonjena blagovremenom i adekvatnom lekarskom intervencijom. Sa navedenih razloga, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je iz dokaza izvedenih u dokaznom postupku, te činjenica utvrđenih njihovim izvođenjem, sa potrebnim stepenom izvesnosti dokazano da je okrivljeni AA, u vreme i na mestu kako je to bliže opisano u izreci presude, nakon verbalnog sukoba sa oštećenim, zbog mobilnog telefona, kada je oštećeni pokušao da napusti lice mesta, prvo nožem dužine 26 cm i dužine sečiva 14,5 cm, oštećenom naneo laku telesnu povredu i to površnu sekotinu u levom plećnom predelu, dužine oko 5 cm, nakon čega su nastavili verbalnu raspravu, a potom, dok je oštećeni rukom držao okrivljenog za vrat, oštećenom navedenim nožem zadao ubodinu grudnog koša, sa ulaznim otvorom u levom pazušnom predelu, koja povreda je u vreme nanošenja predstavljala tešku telesnu povredu opasnu po život, kao i laku telesnu povredu u vidu režnjaste sekotine na granici potiljačnog i temenog predela, koje povrede skupno procenjene su u vreme nanošenja predstavljale tešku telesnu povredu opasnu po život, a koja opasnost je otklonjena blagovremenom i adekvatnom lekarskom intervencijom.
Nadalje, nasuprot žalbenim navodima okrivljenog AA i njegovog branioca da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, odnosno da se samo branio od napada oštećenog, dok je sa druge strane samo oštećeni naveo da je okrivljeni držao nož u ruci, dok ostali svedoci to ne navode, zbog čega je sud trebalo da prihvati odbranu okrivljenog, da je bio u afektivnom stanju i u strahu od napada oštećenog, da nije imao ni svest, ni nameru da liši života oštećenog, jer da je to imao, delo bi i dovršio, za šta je imao mogućnosti, te da izvedeni dokazi osim iskaza oštećenog, upućuju na to da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, odnosno u prekoračenju nužne odbrane, ocenjeni su i odbijeni od strane Apelacionog suda u Beogradu, kao neosnovani.
Ovo stoga, što je tokom postupka na osnovu analiziranih dokaza izvedenih u dokaznom postupku, te činjenica utvrđenih njihovim izvođenjem, utvrđeno da je okrivljeni kritičnog dana preko supruge VV pozvao oštećenog da se nađu, kako bi mu vratili njegov telefon “Viko”, a da on njima zauzvrat ponese neki drugi telefon koji je u ispravnom stanju, što je oštećeni i uradio, da su mu okrivljeni AA i svedok VV, na stanici, gde su se našli, rekli da idu na drugo mesto gde će ga čekati njegov telefon, što nije želeo, ali je zbog VV koja mu je ulivala poverenje ipak pošao i kada su mu u stanu GG, rekli da nemaju njegov telefon i da on njima duguje telefon koji je u prethodnom događaju polomio, o čemu nije imao saznanja, rekao im zašto su ga prevarili i kada je shvatio da mu neće vratiti telefon, pokušao je da napusti stan, ali se okrivljeni isprečio ispred njega, držeći nož u ruci i nije mogao da ga obiđe i ode do vrata, kako bi izašao, da bi okrivljeni zamahnuo nožem i malo ga bocnuo, odnosno dodirnuo nožem u levu stranu ispod pazuha, a zatim dok je okrivljeni bio na podu, a oštećeni nad njim, klečeći na njemu i držeći ga jednom rukom za vrat, kako bi mu izbio nož iz ruke, okrivljeni ga je nožem ubo u predelu grudnog koša, a takođe, nožem ga je udario i po glavi, nakon čega je oštećeni napustio lice mesta tražeći pomoć. Nadalje, a po pravilnom nalaženju prvostepenog suda, nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad i kako je čine dva elementa i to postojanje napada i odbijanje napada, pri čemu i napad i odbijanje napada moraju da ispune kumulativno zakonom određene uslove, dok su nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi u pogledu postojanja napada od strane oštećenog, u smislu njegove protivpravnosti, kada se ima u vidu da je prethodno obećanje okrivljenog da će oštećenom vratiti telefon, uslovilo da oštećeni pođe sa njim i njegovom suprugom u stan GG, da mu je u stanu okrivljeni rekao da nema njegov telefon, a da on njima duguje telefon, koji je prethodno polomio, a što nije znao i kada je hteo da napusti stan, jer je shvatio da mu neće vratiti telefon, okrivljeni je stao ispred njega sa nožem u ruci i isti mu naneo povredu u levom plećnom predelu, dakle, da je okrivljeni smišljeno, znajući da nema telefon oštećenog, koji je trebalo da mu vrati, zbog čega je oštećeni i pošao sa njima do mesta gde su mu obećali da će mu isti vratiti, izazvao oštećenog da nakon povređivanja, besan što nemaju telefon, krene prema njemu, a zatim kada je okrivljeni pao na pod, a oštećeni kleknuo na njega i jednom rukom ga držao za vrat, a drugom pokušao da mu izbaci nož iz ruke, okrivljeni mu je, dok su se nalazili u tom položaju naneo još dve povrede nožem, od kojih jednu tešku telesnu povredu opasnu po život, to sve navedene radnje oštećenog, po pravilnoj oceni prvostepenog suda, ne predstavljaju napad u krivično-pravnom smislu, jer se oštećeni štitio od prethodne protivpravne radnje okrivljenog, kada mu je okrivljeni držeći nož u ruci, prethodno ugrozio integritet, pa u takvoj situaciji se ne može raditi ni o nužnoj odbrani, niti pak o njenom eventualnom prekoračenju, jer istoj mora prethoditi napad od strane oštećenog, a što u konkretnom nije bio slučaj.
Dakle, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna obeležja bića krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113 u vezi člana 30 Krivičnog zakonika, na način bliže opisan u izreci presude, pravilno zaključivši da je okrivljeni predmetno krivično delo izvršio sa umišljajem, o čemu su u obrazloženju dati detaljniji razlozi.
Naime, nasuprot žalbenim navodima branioca okrivljenog AA, advokata Marijane Kralj, da umišljaj okrivljenog spornom prilikom nije išao za time da oštećenog liši života, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud je pravilno ceneći psihički odnos okrivljenog AA prema izvršenom krivičnom delu, imajući u vidu pri tom sve izvedene dokaze, radnje koje je okrivljeni preduzeo i okolnosti pod kojima je to učinio, našao da je okrivljeni bio svestan svojih radnji i da je hteo njihovo izvršenje, te da je bio svestan da preduzetim radnjama, tj. ubadanjem oštećenog u predelu grudnog koša, odnosno levog pazušnog dela, istog može lišiti života, te da je to i hteo, dakle, da je postupao sa direktnim umišljajem, koji je bio usmeren na lišavanje života oštećenog BB, zbog čega je prvostepeni sud pravilno zaključio da je umišljaj okrivljenog i to direktan, bio usmeren na lišavanje života oštećenog, koja posledica nije nastupila, jer u konkretnom slučaju smrtni ishod je sprečen zahvaljujući blagovremenom i adekvatnom lečenju.
Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, a po žalbama javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Marijane Kralj, Apelacioni sud u Beogradu je našao da su žalbe neosnovane.
Naime, prvostepeni sud je odlučujući o izboru vrste i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, pravilno cenio sve okolnosti iz člana 54 KZ, koje su od uticaja na visinu kazne, pa je tako od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog, cenio porodične prilike okrivljenog, odnosno da mu je supruga o kojoj se stara bolesna, dok je od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je prema izveštaju iz kaznene evidencije, okrivljeni višestruko osuđivan, da je između ostalog pravnosnažno osuđivan i zbog izvršenja krivičnih dela protiv života i tela ljudi, pa kako je okrivljeni osuđivan dva puta, na kazne zatvora u efektivnom trajanju iznad jedne godine i da iz spisa predmeta, odnosno izvoda iz registra lica lišenih slobode od 17.05.2024. godine, proizlazi da je okrivljeni otpušten sa izdržavanja kazne zatvora dana 23.08.2019. godine i da od otpuštanja do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina, to su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 55a KZ, te je pravilno prvostepeni sud okrivljenog AA, zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 113 KZ u vezi sa članom 30 KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, shodno članu 45 KZ i 55a KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina i 1 (jedan) mesec, u koju kaznu će mu se shodno odredbi člana 63 KZ uračunati vreme koje okrivljeni provodi u pritvoru, bliže navedeno u pobijanoj presudi.
Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, kazna zatvora u navedenom trajanju na koju je okrivljeni osuđen, srazmerna je težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, ista je nužna, ali i dovoljna za postizanje svrhe kažnjavanja iz člana 42 KZ, a u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija iz člana 4 stav 2 KZ.
Imajući u vidu da je prvostepeni sud svim utvrđenim okolnostima, kako olakšavajućim, tako i otežavajućim okolnostima na strani okrivljenog AA, dao adekvatan značaj, to su suprotni žalbeni navodi javnog tužioca VJT u Beogradu, kojima se osporava pravilnost odluke o krivičnoj sankciji, tako što se ističe da prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio značaj otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog, pre svega njegovu višestruku osuđivanost (pravnosnažno je osuđen sedamnaest puta), da je čak sedam puta osuđivan za krivična dela sa elementima nasilja, što je ispoljio i u predmetnom događaju, pri tom učinivši čak teže delo koje je sticajem okolnosti blagovremenom i adekvatnom lekarskom intervencijom i zbrinjavanjem oštećenog ostalo u pokušaju, kao ni okolnosti pod kojima je okrivljeni krivično delo izvršio, i to upotrebom noža dužine 24 cm, sečiva 14,5 cm, što sve ukazuje na visok stepen krivice kod okrivljenog, te ga je zbog toga bilo nužno osuditi na strožu kaznu, ocenjeni su kao neosnovani. Ovo stoga, jer je prvostepeni sud pravilno imao u vidu i cenio sve okolnosti, kako olakšavajuće, tako i otežavajuće koje stoje na strani okrivljenog, a koje su od značaja prilikom odmeravanja visine kazne, između ostalog i raniju osuđivanost okrivljenog, koji je višestruki povratnik u vršenju krivičnih dela, kao i strukturu krivičnih dela za koja je pravnosnažno osuđivan ranijim osudama, dajući navedenim okolnostima odgovarajući značaj. Naime, po oceni ovog suda, pravilno je prvostepeni sud ocenom svih navedenih okolnosti u odnosu na okrivljenog AA, našao da je kazna zatvora u trajanju od 10 (deset) godina i 1 (jedan) mesec, srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog.
Žalbeni navodi okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Marijane Kralj, kojima se osporava pravilnost odluke o krivičnoj sankciji, tako što se ističe da prvostepeni sud nije cenio činjenice da je krivično delo ostalo u pokušaju, da je izostala bilo kakva teža posledica po oštećenog, te da je okrivljeni dobrovoljno odustao od daljeg izvršenja krivičnog dela za koje je osuđen, zbog čega je bilo nužno izreći mu blažu kaznu, ocenjeni su kao neosnovani, imajući u vidu zakonom propisanu kaznu za krivično delo za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, te postojanje svih napred navedenih okolnosti, koje stoje na strani okrivljenog, a koje su od značaja prilikom odmeravanja visine kazne, koje po oceni ovog suda ne opravdavaju ublažavanje kazne okrivljenom, imajući pri tom u vidu pre svega raniju višestruku osuđivanost okrivljenog, vrstu krivičnih dela za koja je pravnosnažno osuđivan, te visinu kazni na koje je osuđen po ranijim pravnosnažnim presudama, čime su se stekli uslovi za obaveznu primenu instituta višestrukog povrata iz člana 55a KZ, koji je prvostepeni sud i primenio i u pogledu čega je dao jasno i argumentovano obrazloženje u prvostepenoj presudi, na strani 28. i 29., koje u celosti prihvata i ovaj sud, kao drugostepeni, sa kojih razloga nije bilo uslova za izricanje blaže kazne okrivljenom, te je žalba okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Marijane Kralj u ovom delu odbijena kao neosnovana.
Shodno navedenom, a na osnovu odredbe člana 457 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu odlučio je kao u izreci presude.“
Izvor: Presuda Apelacionog suda u Beogradu KŽ1 1113/24 od 07.11.2024. godine.
