Radno pravo je grana pozitivnog prava, koja podrazumeva primenu pravnih normi i načela sadržanih u radnom zakonodavstvu.
Radno pravo sadrži sva zakonska pravila o pravima i obavezama iz radnog odnosa, uslovima rada, zaštiti na radu, zapošljavanju, i drugim aspektima radnih odnosa.
Osnovni zakon, kojim se reguliše pravna oblast radno pravo i radni odnosi je Zakon o radu.
Posmatrano iz ugla odnosa koje reguliše radno pravo (radne odnose između poslodavca i zaposlenih), kao ključni pravni aspekti radnog prava se izdvajaju:
• način zaključivanja ugovora o radu i stupanja na rad,
• radno vreme provedeno na radu i odmori,
• plate i naknade zaposlenima i ostala davanja,
• prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca,
• kolektivni ugovori i sindikalno udruživanje,
• zaštita na radu,
• zabrana diskriminacije i zaštita radnih prava,
• prestanak rada i radnog odnosa.
Stupanje na rad zaposlenog kod poslodavca moguće je samo nakon potpisivanja ugovora o radu, koji mora da sadrži obavezne elemente, kao što su: vrsta i trajanje ugovora o radu, opis poslova, plata, radno vreme. Ugovor o radu može biti zaključen kao ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme, kao ugovori o privremenim i povremenim poslovima ili kao ugovor o delu.
Radno vreme koje zaposleni provede na radu je zakonom utvrđeno kao 40 sati rada nedeljno, što se smatra punim radnim vremenom. Vreme prevedeno na radu kraće od zakonom propisanog punog radnog vremena je skraćeno radno vreme. Zaposleni može da radi i prekovremeno, ali je ono ograničeno zakonom i poslodavac je u obavezi da prekovremeni rad plati dodatno. U toku rada, zaposleni ima zakonsko pravo na dnevni odmor (minimalno 30 minuta dnevne pauze) i nedeljni odmor (minimalno 24 sata nedeljnog odmora).
Svaki zaposleni ima pravo po zakonu na: minimalnu zaradu (propisanu zakonom), dodatke na platu (prekovremeni rad, noćni rad, rad praznicima se dodatno plaćaju), kao i naknade (za bolovanje, porodiljsko odsustvo, godišnji odmor).
Zakonom, ali i internim dokumentima poslodavca, se definišu prava i obaveze zaposlenih i poslodavca. Zaposleni imaju pravo na bezbedne uslove rada, zaštitu od diskriminacije, kolektivno pregovaranje, dok su im obaveze uključuju poštovanje radne discipline i izvršavanje ugovorenih obaveza. Obaveze poslodavca su da redovno isplaćuje zaradu zaposlenima, kao i osiguranje zaposlenih (penziono i socijalno osiguranje) i poštovanje odredbi Zakona o radu i svih drugih zakona koji bliže uređuju radne odnose.
U poslovni organizacijama je zakonom dozvoljeno sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje, kojim se uređuju dodatna prava zaposlenih. Svi zaposleni imaju pravo na štrajk na način koji je u skladu sa zakonom.
Poslodavac je u zakonskoj obavezi da obezbedi sigurno radno okruženje u cilju osiguranja bezbednosti na radu i neugrožavanja zdravlja zaposlenih. Zaposleni, u slučaju povrede na radu ili nastupanju profesionalnog oboljenja, imaju pravo na naknadu štete.
Zakonodavac je strogo definisao zabranu svakog oblika diskriminacije na radnom mestu – zabrana diskriminacije po osnovu pola, starosti, nacionalnosti, invaliditeta ili drugih ličnih karakteristika. Zaposleni takođe imaju pravo na zaštitu od svakog oblika psihičkog ili svakog drugog oblika uznemiravanja na radu (zabrana mobinga).
Prema zakonu, radni odnos može prestati samo ukoliko je u skladu sa zakonom, ukoliko postoje razlozi za to bilo (otpuštanje zaposlenim mora biti opravdano) da je to sporazumni raskid ili otkaz od strane zaposlenog odnosno poslodavca ili istek ugovora o radu. Prilikom prestanka radnog odnosa propisan otkazni rok je obično između 15 i 30 dana.
Rešavanjem problema nastalih povodom ugrožavanja ma kog pravnog aspekta iz radnog odnosa, se bavi advokat za radno pravo. Advokat za radno pravo može pomoći na više načina i zaposlenima i poslodavcima, zavisno od specifičnih potreba i situacije u kojoj se subjekt radnog prava nalazi. Advokat za radno pravo savetuje stranku u pogledu svih relevantnih pravnih pitanja, kao što su prava i obaveze bilo kao zaposlenog ili kao poslodavca. Advokat za radno pravo proverava valjanost ugovora o radu i svih dugih dokumenata kojima su regulisani radni odnosi u konkretnom slučaju. Pitanja kao što su diskriminacija, seksualno ili bilo koji drugi vid uznemiravanja na radnom mestu su takođe oblasti u kojima savet advokata za radno pravo može pružiti pouzdan način za rešavanja nastalog problema. Advokat za radno pravo pokreće sudski postupak u slučaju nemogućnosti da se problemi iz radnog odnosa reše mirnim putem (medijacijom) i zastupa u sudskim sporovima vezanim za radne odnose. Rešavanje radnih sporova u vezi sa radnim uslovima (neplaćeni prekovremeni rad, sigurnost na radnom mestu) su takođe oblast rada advokata specijalizovanog za radno pravo (advokat za radno pravo).
