Skip to main content

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Sonje Pavlović i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u privredno-kaznenom postupku protiv okrivljenog Preduzeća DOO za proizvodnju … „AA“ iz …, kao pravnog lica i BB kao odgovornog lica, zbog privrednog prestupa iz člana 46. stav 1. tačka 20. i stav 2. Zakona o računovodstvu, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odgovornog lica BB, adv. Branislava Manića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Privrednog suda u Pančevu 5Pk 328/17 od 15.09.2017. godine i Privrednog apelacionog suda u Beogradu 1Pkž 860/17 od 04.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 30.01.2019. godine, doneo je rešenje koji se odbacuje kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odgovornog lica BB, adv. Manić Branislava, podnet protiv pravnosnažnih presuda Privrednog suda u Pančevu 5Pk 328/17 od 15.09.2017. godine i Privrednog apelacionog suda u Beogradu 1Pkž 860/17 od 04.10.2018. godine.

Iz obrazloženja:

„Presudom Privrednog suda u Pančevu 5Pk 328/17 od 15.09.2017. godine, okrivljeno pravno lice „AA“ DOO i okrivljeno odgovorno lice BB, oglašeni su odgovornim zbog privrednog prestupa iz člana 46. stav 1. tačka 20. i stav 2. Zakona o računovodstvu, za koje im je izrečena uslovna osuda, tako što je okrivljenom pravnom licu „AA“ DOO utvrđena novčana kazna u iznosu od 20.000,00 dinara, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeno pravno lice ne učini novo delo privrednog prestupa u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude, a okrivljenom odgovornom licu BB utvrđena je novčana kazna u iznosu od 4.000,00 dinara koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeno odgovorno lice ne učini novo delo privrednog prestupa u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ili krivično delo koje ima obeležje privrednog prestupa.

Na osnovu člana 261. i člana 264. stav 1. ZKP, a u vezi člana 56. ZOPP-a obavezano je okrivljeno pravno lice da na ime paušala plati iznos od 1.900,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Privrednog apelacionog suda 1Pkž 860/17 od 04.10.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog pravnog lica „AA“ DOO i BB, a presuda Privrednog suda u Pančevu 5Pk 328/17 od 15.09.2017. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog odgovornog lica BB, adv. Manić Branislav podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredbe člana 396. Zakona o privrednim društvima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak iste preinači u smislu navoda zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća ispitujući dozvoljenost podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Procesnom odredbom člana 56. Zakona o privrednim prestupima (“Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 i “Službeni glasnik RS“, broj 101/2005), propisano je da ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno, u postupku za privredne prestupe shodno će se primenjivati odredbe Zakona o krivičnom postupku između ostalih, odredbe o zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 419. do 424). Zakonom o privrednim prestupima u delu koji se odnosi na postupak po pravnim lekovima i to na zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek (glava XIII tačka 3), u članu 130. je propisano, da protiv pravnosnažne sudske odluke kojom je povređen ovaj zakon ili protiv sudskog postupka koji je prethodio pravnosnažnoj sudskoj odluci, nadležni javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a u članu 133. istog zakona, da javni tužilac zahtev može podići u roku od 6 meseci od dana kada je strankama dostavljena odluka protiv koje je dozvoljeno podizanje zahteva.

Zakonikom o krivičnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je, u članu 483. stav 1, da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, s tim da je pravo okrivljenog i branioca za podnošenje zahteva vremenski ograničeno na rok od 30 dana računajući od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke okrivljenom (član 485. stav 4. istog Zakonika).

Iz citiranih propisa proizilazi da je odredbama Zakona o privrednim prestupima, koji se primenjuju u postupku za privredni prestup, u odnosu na važeće opšte odredbe krivičnog postupka, između ostalog, različito određen krug lica koja su ovlašćena za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog čega u postupku za privredni prestup ne dolazi u obzir shodna primena odredbe člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 56. Zakona o privrednim prestupima, već se u pogledu ovlašćenja za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti primenjuje odredba člana 130. Zakona o privrednim prestupima.

Kako je, u smislu odredbe člana 130. Zakona o privrednim prestupima, isključivo nadležni javni tužilac ovlašćen za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke donesene u postupku za privredni prestup, to je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odgovornog lica BB adv. Branislava Manića, nedozvoljen, jer je podnet od neovlašćenog lica u smislu citiranih propisa.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 130. Zakona o privrednim prestupima i shodnom primenom člana 487. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 483. Zakona o krivičnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.“

Izvor: Vrhovni kasacioni sud Beograd, Kzz P 1/2019 od 30.01.2019. godine.