Porodičnim zakonom regulisano je pod kojim uslovima dolazi do prekida bračne zajednice. Jedan vid rešavanja brakorazvodne parnice je razvod braka po tužbi.
Razvod braka po tužbi podrazumeva da jedan od supružnika (ili angažovani advokat za razvod braka po tužbi) zahteva od suda da presudom proglasi prestanak bračne zajednice. Tužba za razvod braka po tužbi je formalnog karaktera. Po Porodičnom zakonu ona mora da sadrži sve one elemente koji su neophodni da bi se po tužbi za razvod braka moglo postupiti: označenje suda, ime i prezime, prebivalište ili boravište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca.
Tokom postupka za razvod braka po tužbi, sud mora odlučiti o:
- vršenju roditeljskog prava,
- čuvanju, vaspitanju i izdržavanju dece,
- načinu viđanja maloletnog deteta sa roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo.
U postupku za razvod braka po tužbi, tužbom se može tražiti i odluka o:
– lišenju roditeljskog prava (delimičnom ili potpunom lišenju vršenja roditeljskog prava),
– merama o nasilju u porodici koje se trebaju primeniti protiv tužene strane.
Supružnik koji pokreće tužbu za razvod braka (ili ovlašćeni advokat za razvod braka po tužbi) može u tužbi predložiti način na koji treba urediti čuvanje, vaspitanje i izdržavanje deteta (dece) i održavanje njihovih ličnih odnosa. Sud će predlog supružnika razmotriti, ali će postupiti shodno svojoj proceni o tome šta je u najboljem interesu deteta (dece). Sud ne mora da postupi po predlogu stranke.
Kada se pokrene postupak (tužba) za razvod braka po tužbi, kod pitanja vezanog za vršenje roditeljskog prava sud pribavlja izveštaj centra za socijalni rad, a po potrebi može doneti rešenje o određivanju veštačenja od strane veštaka odgovarajuće struke, sve u cilju donošenja odluke u najboljem interesu deteta u pogledu vršenja roditeljskog prava.
Porodični sporovi se mogu voditi iz različitih razloga nakon razvoda braka po tužbi, naknadno, ukoliko dođe do određenih promena koje nisu u skladu sa najboljim interesima deteta, odnosno koji nastanu tokom prekida bračne zajednice u odnosima roditelj – dete.
Kod brakorazvodne parnice (razvod braka po tužbi ) i ostalih porodičnih sporova stručnu pravnu pomoć pruža advokat za porodično pravo odnosno advokat za razvod braka po tužbi.
Advokat za razvod braka po tužbi podnosi tužbu za razvod braka Osnovnom sudu na čijem području tuženi ima prebivalište odnosno boravište ili osnovnom sudu na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. Advokat za razvod braka po tužbi može tražiti i odluku o lišenju roditeljskog prava i merama o nasilju u porodici koje se trebaju primeniti protiv tužene strane. Advokat za razvod braka po tužbi može zahtevati izdržavanje supružnika od suda kao deo tužbe za brakorazvodnu parnicu, ali najkasnije do zaključenja glavne rasprave u bračnom sporu. U slučaju postojanja porodičnog spora nakon brakorazvodne parnice, advokat za razvod braka po tužbi vrši sve pravne radnje, kako bi se iznašlo najbolje rešenje i zaštiti najbolji interes deteta.
Primer porodičnog spora upućuje na problematiku lišenje poslovne sposobnosti roditelja sa kojim dete ne živi, a koje je postalo nedovoljno sposobno da donosi ispravne odluke i odluke u najboljem interesu deteta. Upravo lišenje poslovne sposobnosti oca usled nemogućnosti da proceni o odlučivanju o davanju saglasnosti za promenu prebivališta i prava da odlučuje o obrazovanju deteta.
Apelacioni sud u Beogradu … u parnici tužilјe AA iz … protiv tuženog BB …. radi delimičnog lišenja roditelјskog prava vezano za promenu prebivališta deteta i prava da odlučuje o obrazovanju deteta, odlučujući o žalbi tužilјe, izjavlјenoj protiv presude Osnovnog suda u Lazarevcu P2 176/22 od 6.12.2022.godine, u sednici veća održanoj 23.2.2022. godinue, doneo je rešenje kojim se ukida presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P2 176/22 od 06.12.2022.godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.
Obrazloženje:
„Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilјe AA, da se tuženi BB delimično liši roditelјskog prava prema mal.VV, rođenog …2011.godine u pogledu prava da odlučuje o davanju dozvole za promenu prebivališta i prava da odlučuje o obrazovanju deteta. Stavom drugim izreke, obavezana je AA da na ime troškova parničnog postupka plati BB iznos od 12.750,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.
Protiv navedene presude tužilјa je blagovremeno izjavila žalbu iz svih zakonom propisanih razloga.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u granicama zakonskih ovlašćenja iz odredbe člana 386 Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS” broj 72/11…18/20), u vezi sa članom 202 Porodičnog zakona, Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je žalba tužilјe osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilјa i tuženi su zaklјučili brak 14.11.2010.godine u kom braku je rođeno jedno zajedničko maloletno dete VV, …2011.godine. Brak stranaka razveden je presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P2 279/19 od 12.12.2019.godine i određeno da će majka samostalno vršiti roditelјsko pravo uz obavezu oca da u izdržavanju deteta doprinosi, a kojom presudom je uređen i način viđanja mal.VV sa ocem, ovde tuženim. Prebivalište deteta će biti na adresi majke u … u ul….broj … Aktuelno tužilјa živi u … sa novim partnerom i zaposlena je u …Tuženi živi u …Mal VV trenutno živi kod majke u … i autobusom putuje u … u školu. Maloletni VV dva puta nedelјno trenira u FK “…”, na trening ga odvozi mama ili roditelјi druge dece iz …, koji treniraju a njim, na isti način u istim terminima, dok jedanput nedelјno trenira u … u FK “…” za koji vikendom igra utakmice i do sada je funkcionisao na način koji je bio u interesu mal.VVe bez problema, uredno je pohađao školu u … i, pohađao je navedene treninge. Prema mišlјenju Centra za socijalni rad Lazarevcu od 03.08.2022.godine, tuženi nema realni uvid u potrebe maloletnog VV i nije u stanju da donese odluke vezane za promenu prebivališta koja je u najbolјem interesu maloletnog deteta, i oca treba delimično lišiti roditelјskog prava u pogledu odlučivanja o davanju saglasnosti za promenu prebivališta i prava da odlučuje o obrazovanju deteta, ali otac i dalјe treba da održava lične kontakte sa detetom kao i da sada u modelu koji je presudom regulisan. Mišlјenje je centra da nema kontraindikacija za promenu prebivališta deteta. Prema iskazu predstavnika Centra, dete je samostalno da bi u … gde mama ima pomoć komšinice i novog partnera moglo provoditi vreme u stanu dok mama radi. Protiv interesa deteta ne bi bilo ni da ostane da živi u …, kao ni da promeni prebivalište i preseli se u … U njegovom interesu je da i dalјe živi sa majkom i njoj bude povereno jer sa njom živi zadnje 3 godine. Kod mal.VV izražen je konflikt lojalnosti jer voli oba roditelјa i ne želi da mu roditelјi budu lјuti. Međutim, prema mišlјenja Centra za socijalni rad od 06.12.2022.godine, centar se izjasnio da u tom momentu nema elemenata za delimično lišenje roditelјskog prava oca i konstatovao, a imajući u vidu da je pred sudom u toku postupak po tužbi, ovde tuženog radi izmene odluke o vršenju roditelјskog prava da je po predlogu za određivanje privremene mere u tom postupku opravdano dete poveriti ocu na samostalno vršenje roditelјskog prava uz praćenje adatapcije deteta na život kod oca. Centar je u ovom izveštaju ponovo konstatovao da kod deteta postoji intezivan konflikt lojalnosti i strah od drugog roditelјa.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po mišlјenju prvostepenog suda za dete tog uzrasta sigurnije je da ima prebivalište u gradu gde mu žive babe i dede – roditelјi njegovih roditelјa koji svakodnevno naizmenično vode brigu o njemu u periodu dok mama radi ,nego da živi u … i da u tom periodu kada ne ide u školu brigu o njemu vodi komšnica. Vreme koje bi bez majke dete provodilo u … bilo bi i duže s obzirom da majka, kao što je već navedeno, ima mesto rada bliže …, nego …, gde je trenutno iznajmila stan, jer istoj treba više vremena za odlazak i dolazak na posao iz …, nego iz … na mesto rada. Sama činjenica da maloletno dete VV aktuelno živi sa majkom u …, putuje autobusom gotovo svakodnevno s obzirom da ga majka nekada poveze kada ide na posao, bez pratnje odrasle osobe putuje za …., da i dalјe pohađa osnovnu školu, što u svakom slučaju ne samo da ugrožava bezbednost nego utiče i na kvalitet njegovog života. … je faktički odvojen od svog društva i sredine u kojoj odrasta i u kojoj želi da živi, pa je prvostepeni sud zaklјučio da nisu ispunjeni uslovi iz čl 82 Porodičnog zakona i odlučio kao u izreci.
Međutim, ovakva odluka prvostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilna, jer je ista zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačka 12 ZPP-a, a zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno.
Odredbom člana 6 stav 1 Porodičnog zakona (“Službeni glasnik RS” broj 18/05…6/2015), propisano je da je svako dužan da se rukovodi najbolјim interesom deteta u svim aktivnostima koja se tiču dece, najbolјi interes deteta je jedan od komplementarnih principa koji proizilaze iz Konvencije o pravima deteta i predstavlјa pravni standard koji je uvek u prvom planu, kada se odlučuje o pravima i interesima deteta, a ceni se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Roditelјsko pravo je izvedeno iz dužnosti roditelјa i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti prava i interesa deteta (član 67 Porodičnog zakona). Sadržina roditelјskog prava koja se sastoji od dužnosti staranja o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja, obrazovanja, zastupanja i izražavanja, kao i upravlјanje i raspolaganje njegovom imovinom regulisana je odredbama 68 i 84 navedenog zakona, a suština ove dužnosti i prava roditelјa je dobrobit i najbolјi interes deteta. Ako roditelј zloupotreblјava i grubo zanemaruje dužnosti, odnosno nesavesno vrši prava ili dužnosti sadržine roditelјskog prava, može biti potpuno ili delimično lišen roditelјskog prava, pod uslovom iz člana 81, odnosno 82 istog zakona.
Imajući u vidu navedeno, na prvom mestu uloga suda je kada odlučuje o pravima i interesima dece je da se rukovodi nihovim najbolјim interesom. U skladu sa tim prvostepeni sud ne ceni da je mal dete povereno majci na samostalno vršenje roditelјskog prava,a ona aktuelno živi u… U toku postupka su u razmaku od nekoliko meseci data dva nalaza i mišlјenja Centra za Socijalni rad u Lazarevcu koji su sasvim različiti,pa je nejasno na osnovu čega je došlo do ove razlike u mišlјenjima. U postupku je konstatovano da je dete u konfliktu lojanosti, pa je na prvostepenom sudu da ovoj činjenici posveti posebnu pažnju, i prilikom uzimanja mišlјenja od mal. deteta, i da donese odluku koja će na prvom mestu biti u interesu deteta, a ne roditelјa ili ostalih srodnika.
Iz navedenih razloga pobijana presuda je morala biti ukinuta primenom čl. 391 stav 1 i 392 stav 2. ZPP.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući u vidu izneto, upotpuniti činjenično stanje, nakon čega će u okviru instituta lišenja roditelјskog prava vrednovati značaj eventualnog protivlјenja tuženog promeni prebivališta za ostvarivanje najbolјeg interesa maloletnog deteta, te da li u tome postoje elementi nesavesnog vršenja roditelјskog prava, koje ima za posledicu i delimično lišenje roditelјskog prava u pogledu pitanja koja su od značaja za ostvarivanje prava deteta propisanim zakonom, te će se rukovoditi najbolјim interesom maloletnog deteta i doneti novu odluku u ovoj pravnoj stvari.
Odluka o troškovima postupka takođe je ukinuta, na osnovu člana 401. tačka 3. u vezi sa članom 165. stav 3. ZPP, jer zavisi od konačnog ishoda spora i postignutog uspeha stranaka.“
Izvor: Apelacioni sud u Beogradu, presuda Gž2 61/23 od 23.2.2023. godine
