Zakon o zaštiti prava pacijenata uređuje se sistem zdravstvene zaštite, organizacija zdravstvene službe, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti, prava i obaveze pacijenata. Prema Zakonu o pravima pacijenata jedno od utvrđenih prava pacijenata je pravo na prigovor. Definisana su i druga prava pacijenata, kao što su: pravo na informacije, poverljivost, preventivne mere, kvalitet pružanja zdravstvene usluge, bezbednost, obaveštenje, pravo na pristanak, uvid u medicinsku dokumentaciju ili pravo na naknadu štete. U slučaju narušavanja prava pacijenta, moguće je pokrenuti tužbu, kako bi se prava zaštitila u skladu sa zakonom.
Pojam lekarske greške se može razmatrati i sa medicinskog i sa pravnog stanovišta. Lekarska greška se može odnositi i na postupke bilo kog zdravstvenog radnika koji učestvuje u lečenju pacijenata. Medicinsko određenje lekarske greške je takvo da je ona okarakterisana prema važećoj naučnoj normi (medicine i njoj komplementarnih disciplina), dok se pravno određenje lekarske greške povezuje sa propustima u izvršavanju pravno preuzetih obaveza. Moralne dužnosti lekara proizilaze iz njegove profesionalne obaveze da savesno i odgovorno obavlja dužnost radi koje je i stupio u odnos sa pacijentom. Pravne obaveze lekara zasnivaju se ugovorom i tiču se pružanja usluge lečenja, u skladu sa propisima a prema procedurama u postupku lečenja koje je odredila medicinska nauka, praksa i etička norma. Bitan element odgovornosti se sastoji u tome da se ustanovi greška, kao kršenje dužnog ponašanja od strane lekara. Lekarske greške mogu biti u vidu činjenja ili propuštanja činjenja od strane lekara, preduzimanju neindikovanog ili u preduzimanju pogrešnog indikovanog medicinskog zahvata, kao i primeni pogrešnih mera ili nepropisnim dispozicijama lekara. Između ostalog, lekarska greška može biti dijagnostička, organizacijska, greška u vođenju medicinske dokumentacije, u ponašanju medicinskog osoblja, taktička greška ili tehnička greška.
U slučajevima narušavanja prava pacijenata, adekvatnu pravnu pomoć može pružiti advokat za medicinsko pravo. Advokat za medicinsko pravo se bavi svim aspektima pravne zaštite u oblasti zdravstva, sa posebnim akcentom na prava pacijenata i medicinsku odgovornost. Advokat za medicinsko pravo radi na slučajevima (prikuplja dokumentaciju, podnosi tužbu, zastupa u postupku), koji uključuju lekarske greške, kao što su nepravilno postavljene dijagnoze, pogrešan tretman, hirurške greške, greške u vođenju terapije ili propuštanje pružanja odgovarajuće nege. Advokat za medicinsko pravo, u takvim slučajevima, ima za cilj da dokaže profesionalnu odgovornost lekara ili zdravstvene ustanove i obezbedi naknadu za klijenta. Advokat za medicinsko pravo posreduje i zastupa u slučajevima naknade štete nastale prilikom lečenja i medicinskih zahvata. Advokat za medicinsko pravo takođe zastupa u krivičnim postupcima u slučaju nastalog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi (nesavesno pružanje lekarske pomoći, neukazivanje lekarske pomoći).
Primer sudske prakse daje uvid u sudski postupak vezan za tužbeni zahtev povodom propusta lekara (lekarske greške), te neadekvatne dijagnostike kod tužioca (pacijenta). Apelacioni sud je doneo presudu Gž 1731/2024 od 06. 06. 2024. godine odlučujući o žalbi protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10513/19 od 18.9.2023. godine, i to tako da presudu potvrđuje – dr … nije postupio u skladu sa pravilima struke kojima lekar predlaže i sprovodi postupke koji su neophodni za pouzdano dijagnostifikovanje i lečenje koji su u skladu sa proverenim standardima savremene medicinske nauke i struke, a tužilac ima pravo na naknadu štete.
Obrazloženje:
„Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac se zbog bolova u donjem delu stomaka koji su se javili dana 4.3.2019. godine, u večernjim satima, javio u Urgentni centar tuženog Kliničkog centra Srbije dana 5.3.2019. godine, gde je primljen na pregled od strane dežurnog hirurga dr …, koja je sprovela pregled i postavila dijagnozu. Tužiocu su dati uputi za RTG i ultrazvuk, na osnovu kojih je radiolog utvrdio da se kod tužioca ne vizualizuje apendiks i da su istom na osnovu analize krvne slike povećani leukociti (12,2h10*9/L), pa je predviđena kontrola za sutradan. Na kontrolnom pregledu dana 6.3.2019. godine tužioca je ponovo pregledala dr …, kojoj je ukazao na i dalje prisutne bolove i povišenu telesnu temperaturu, pa je ista dala uput za RTG pulmo i nativnog abdomena, ultrazvuk abdomena i uput za pregled urina. Po povratku sa predmetnih analiza dr …, pošto je dr … u međuvremenu otišla kući, tužioca je uputio na dalji pregled na Institut za grudne bolesti KCS pulmologu, jer je na ultrazvuku uočeno diskretno zasenčenje. Prema izveštaju Klinike za pulmologiju od 6.3.2019.godine, na osnovu pregleda koji je sprovela dr … proizlazi da kod tužioca nema indikacija za hitan prijem u tu ustanovu, pa je tužilac upućen da se javi svom pulmologu u Domu zdravlja radi daljeg praćenja i kontrole, a nije upućen da se vrati u hiruršku ambulantu. Iz analize krvi od 6.3.2019. godine kod tužioca uočeno je povećanje leukocita (17,2h10*9/L). Dana 7.3.2019. godine tužilac se ponovo javio u Urgentni centar Kliničkog centra Srbije gde ga upućuju kod urologa, a kako su svi urolozi u tom trenutku bili zauzeti operacijom, tužiocu je predočeno da će čekati najmanje četiri sata, a s obzirom na to da tužilac nije mogao više da izdrži bolove, kao i na izuzetan strah koji je osetio tužilac je odlučio da zakaže pregled kod urologa u privatnoj praksi „Bel Medic”. Nakon pregleda od strane dr … tužilac je upućen na skener, jer je delovalo da se radi o upali slepog creva. Tužilac je istog dana operisan od strane istog lekara dr … koji je utvrdio da je došlo do perforacije slepog creva. Tužilac je u bolnici „Bel Medic” ležao sve do 11.3.2019. godine, nakon čega je otpušten, te je dolazio na kontrole. Tužilac je snosio troškove lečenja u bolnici „Bel Medic”.
Prema nalazu veštaka dr Zlatka Bokuna specijaliste opšte hirurgije od 3.8.2022. godine, posle pregleda tužioca od strane pulmologa nije isključeno postojanje abdominalnog oboljenja, a postupanje dr … bilo je u skladu sa pravilima struke, jer je na osnovu raspoložive dokumentacije od iste tražena konsultacija u vezi sa nalazom RTG pluća i srca, što je ista obavila isključivši hitno pulmološko stanje koje bi zahtevalo hospitalizaciju. S obzirom na dalje prisustvo lumbalnih bolova kod tužioca, porasta leukocita i prisustvo eritrocita u sedimentu urina i prisustvo simptoma duže od 24 časa uprkos prethodnoj opservaciju i datoj terapiji i isključenju pulmološkog oboljenja, dr … trebalo je da savetuje novu kontrolu pacijenta u roku od 12 – 24 sata ili da pošalje pacijenta na konsultativni pregled kod urologa što isti nije učinio, kao i to da na osnovu do tada dostupne dijagnostike nije sa sigurnošću mogla biti postavljena dijagnoza akutnog apendiktisa, te da je bilo moguće proširiti dijagnostička oruđa na biohemijske analize sa parametrima za zapaljenje ili eventualno zatražiti MSCT abdomena čime bi pravila struke bila u potpunosti ispoštovana, a što nije učinjeno, jer iz izveštaja dr … od 6.3.2019. godine nije uočeno da je traženo da se pacijent-tužilac vrati hirurgu nakon obavljenog pulmološkog pregleda, kao ni to da je traženi pregled pulmologa konslutativan, jer to nije eksplicitno navedeno. U slučaju da tužilac nije operisan 7.3.2019. godine, a imajući u vidu nalaze iz Opšte bolnice „Bel Medic” pogotovo nalaz perforacije crvuljka prekrivenog fibrinskim naslagama gangrenom zida creva moguće posledice bi zavisile od toga u kom trenutku bi dalje lečenje započelo, operativno ili konzervativno. Najčešća moguća posledica po medicinskoj literaturi su sepsa, upala potrbušnice i formiranje ograničene gnojne kolekcije u trbušnoj duplji sve ona iziskuju dugotrajno lečenje i eventualno povećanje opasnog hirurškog zahvata sa većim brojem potencijalnih komplikacija, a u slučajevima navedenih komplikacija i klinička slika oboljenja je jasna (tzv. akutni abdomen i kod takvih pacijenata se bliže i lakše donosi odluka o operativnom zahvatu). Opravdano je to što je pacijent upućen pulmologu radi konsultacija, s obzirom na suspektan nalaz zapaljenskog procesa na plućima uočen od strane radiologa. Terapijske mere od 5.3.2019. godine, tokom opservacije u Urgentnom centru, kao i savetodavna terapija za kućno lečenje nisu mogle negativno da utiču na tok bolesti, dok je sa aspekta eventualnog propusta radnika Kliničkog centra Srbije utvrđeno da s obzirom da postoji vremenski okvir od 20 sati između poslednjeg pregleda u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije i prijema u Opštu bolnicu “Bel Medic” kada je uočena upala i perforacija crvuljka MSCT abdomena i postavljena indikacija za hitnu operaciju, a znajući da patohistološki nalaz gangrene i perforacije zida creva i gnojnog sadržaja u crvuljku i fibrinskih naslaga na crvuljku govore u prilog tome da je sama perforacija bila prisutna barem 5 do 6 sati pre zahvata, kada je sadržaj crvuljka stupio u kontakt sa potrbušnicom i olakšao dijagnostiku kroz klinički pregled, te je moguće utvrditi da je tužilac trpeo bolove jačeg intenziteta od 6 do 12 sati pre operacije. Dodatnom dijagnostikom u vidu konsultativnih pregleda i proširenih biohemijskih analiza kao i MSCT abdomena u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije sigurno bi povećalo šansu da se do dijagnoze lakše dođe i pacijent hospitalizacije u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije na dalju opservaciju.
Prema pisanom izjašnjenju veštaka dr Zlatka Bokuna od 14.3.2023. godine, dr … – lekar kod tuženog, napravio je jasan propust, jer na osnovu dostupne dokumentacije i medicinske dokumentacije nije naveo da je pacijent trebalo da se vrati hirurgu nakon što je upućen na konsultativni pregled pulmologu koji je isključio pulmološko oboljenje. Pacijent-tužilac je ostao bez mogućnosti dalje dijagnostike i lečenja, nerazrešen, uprkos prisutnih bolovima u jasnom prisustvu laboratorijskih medijatora zapaljenja. Ukazano je da je propust utoliko veći jer je propuštena šansa za dalju dijagnostiku celog niza oboljenja od kojih su brojna navedena upravo u domenu lečenja od strane hirurga (upala žučne kese, perforacija ulkusa dvanaestopalačnog creva, upala Meckelovog divertikuluma, pankreatitis, zapaljenske bolesti creva i dr.). Veštak smatra da je dr … kao iskusan hirurg upoznat sa istima i tim pre, jer je po pravilu medicinske struke bio dužan, a Klinički centar Srbije ima te dijagnostičke mogućnosti da proširi dijagnostička oruđa i angažuje druge konsultante ukoliko istom inicijalno nije bila jasna dijagnoza, hospitalizuje pacijenta na opservaciju ili barem da savetuje kontrolu u razumnom vremenskom roku. Istakao je da sam dijagnostički proces nije mogao naneti štetu odnosno da je propust što je dijagnostički proces obustavljen bez da je došlo do uzroka bolesti ili započeto lečenje. Ukazao je da bi dodatna dijagnostika sigurno povećala šansu da se do dijagnoze laške dođe i lečenje započne ranije, što podrazumeva i dužinu trajanja i intenziteta bolova.
Prema pisanom izjašnjenju veštaka dr Zlatka Bokuna od 13.6.2023. godine i na ročištu od 18.9.2023.godine, propust dr … da blagovremeno primi ili bar zakaže kontrolni pregled pacijenta kod kog se evidentno po kliničkim i laboratorijskim nalazima razvio patološki proces upale apendiktisa, kao i da ne proširi dijagnostičke metode koje su mu u KCS apsolutno bile dostupne, dovelo je do situacije da se operacija izvrši u stadijumu perforacije – pucanja apendiksa, što je samo po sebi mnogo rizičniji zahvat povezan sa mnogo većim brojem komplikacija, pa je tim propustom dr … produžio tok bolesti koja je mogla biti dijagnostifikovana i razrešena ranije i povećao rizik od neželjenog ishoda i tu je uzročno posledična veza između propusta lekara i nastale štete za tužioca. U pogledu urološkog pregleda u Kliničkom centru Srbije koji je pomenut, a kako ne postoji evidencija da je izvršen potpuno je irelevantan za veštačenje. Ne ulazeći u internu organizaciju Urgentnog centra za sve potrebne procedure bilo bi dovoljno 3-6 sati da se sprovedu, te bi u procentima 90% moglo da se prepozna da je reč o upali “crvuljka” – “slepog creva”. Od konkretnih dijagnostičkih procedura koje je trebalo preduzeti su multislajs skener abdomena, opciono nuklearna magnetna rezonanca abdomena, prošireni laboratorijski nalaz i to – prokalcitonin koji pokazuje da li je nastupilo septičko stanje ili ne, a uzeti su samo leukociti ali iz nalaza ne proizlazi da li je rađena leukocitna formula koja pokazuje da li je reč o virusnom ili bakterijskom zapaljenju i u kojem stepenu je zapaljenje. Na dužinu bolova kod tužioca bila je od uticaja i dužina dijagnostike, a zbog osnovnog zdravstvenog problema tužilac je trpeo bolove. Od 6 do 12 sati pre operacije došlo je do izlivanja sadržaja u trbušnu duplju. Ukazao je i na to da je izbor ustanove u kojoj će pacijent biti lečen i operisan isključivo u domenu odluke pacijenta i da to nije pitanje za veštaka.
Prema nalazu veštaka dr Predraga Tasovca neuropsihijatra od 27.10.2022. godine, tužilac u sadašnje vreme ne ukazuje bilo koji tip psihičkog poremećaja, dok se u sferi ličnosti evidentiraju elementi neuroticizma, odnosno iskazuje senzibilnije reagovanje na stres što se manifestuje kroz povišenu anksioznost, brigu i sklonost ka dramatičnoj interpretaciji životnih situacija. Tužilac prema prezentiranim okolnostima nije trpeo primarni strah, sekundarni strah slabog intenziteta u periodu od početka tegoba 4.3.2019. godine u večernjim satima, do kraja narednog dana 5.3.2019. godine, a potom zbog intenziviranja tegoba i nerazjašnjenog uzroka strah srednjeg intenziteta do vremena eskalacije tegoba dana 6.3.2019. godine, dok se strah jakog intenziteta razvio u periodu daljeg intenziviranja tegoba i neizvesnosti i traje oko jednog dana, preciznije tokom noći dana 6.3.2019. godine i do vremena učinjenog operativnog zahvata i u popodnevnim satima dana 7.3.2019. godine. Nakon hirurškog zahvata u periodu hospitalizacije i neko vreme po izlasku iz bolnice zaostaje strah slabog intenziteta koji se vremenski procenjuje na period oko dve nedelje, a potom se manifestuje povremeno pozni strah fokusiran na sopstveno zdravstveno stanje, koji je dominantno uzrokovan prethodno navedenim karakteristikama ličnosti. Sa neuropsihijatrijske strane nije evidentirano umanjenje OŽA, a dužina i intenzitet pretrpljenog straha je cenjen na osnovu realnih okolnosti.
Prvostepeni sud je shodno članovima 199 i 200 Zakona o parničnom postupku dozvolio objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 14.11.2022. godine, pošto je ocenio da je isto celishodno.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi članova 1, 2 stav 1 tačka 1 i 2, 3 stav 1, 6 stav 1, 7 stav 1, 10 stav 1, stav 2, stav 3 tačka 10, 11 stav 1, stav 2 tačka 1 stav 2, 29 stav 1 i 31 stav 1 i 2 Zakona o pravima pacijenta (“Službeni glasnik RS”, br. 45/2013 i 25/2019 – i dr. zakon”), člana 20 stav 1 i 186 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, člana 47 Kodeksa medicinske etike lekarske komore Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 104/2016”) i članova 154 stav 1, 155, 170 stav 1, 185 stav 1, 189 stav 1 190, 195 stav 1 i 200 Zakona o obligacionim odnosima i člana 232 Zakona o parničnom postupku ocenio na osnovu nalaza i mišljenja veštaka da dr … nije postupio u skladu sa pravilima struke kojima lekar predlaže i sprovodi postupke koji su neophodni za pouzdano dijagnostifikovanje i lečenje koji su u skladu sa proverenim standardima savremene medicinske nauke i struke. Prvostepeni sud je ocenio da dr … napravio jasan propust koji se ogleda u tome što nije naveo da pacijent-tužilac treba da se vrati hirurgu nakon što je upućen pulmologu na konsultativni pregled, imajući u vidu dostupnu dokumentaciju, dalje prisustvo lumbalnih bolova, porast leukocita i prisustvo eritrocita u sedimentu urina i prisustvo simptoma duže od 24 časa u opservaciji i pri datoj terapiji i isključenju pulmološkog oboljenja. Osim toga, prvostepeni sud je ocenio i da se propust dr … prilikom prvobitnog pregleda ogleda i u tome što, imajući u vidu dostupne anamnestičke i kliničke podatke, nije sproveo sve dijagnostičke procedure koje je imao na raspolaganju, te da je isti bio dužan da proširi dijagnostička oruđa i angažuje i druge konsultante ukoliko mu inicijalno nije bila jasna dijagnoza, hospitalizuje pacijenta na opservaciju ili da barem savetuje kontrolu u razumnom roku. Ocena je prvostepenog suda da je navedenim propustom produžio tok bolesti koja je mogla biti dijagnostifikovana i razrešena ranije i na taj način povećao rizik od neželjenog ishoda, te da je navedeni propust u uzročno-posledičnoj vezi sa nastalom štetom za tužioca. Prvostepeni sud je zaključio da se radi o (stručnoj) grešci u smislu člana 186 stav 1 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, jer je dr … prilikom pružanja lekarske pomoći tužiocu postupio sa nepažnjom, jer je propustio da sprovede sve potrebne testove koji su bili dostupni, što podrazumeva navedene analize, te je bio dužan da proširi dijagnostička oruđa i angažuje druge konsultante ukoliko istom inicijalno nije bila jasna dijagnoza, hospitalizuje pacijenta na opservaciju ili da barem savetuje kontrolu u razumnom roku.
Prvostepeni sud je ocenio da odgovornost tuženog proizlazi iz člana 170 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima iz čega proizilazi i pasivna legitimacija tuženog, dok obaveza odnosno tužiočevo pravo da zahteva naknadu materijalne štete proizilazi iz člana 185 Zakona o obligacionim odnosima, pa je s obzirom da je tužilac imao troškove u vezi sa lečenjem i da je dokazao visinu materijalne štete koju je po tom osnovu pretrpeo opredeljenu u skladu sa dostavljenim dokazima – priznanica, informacijama o platnim transakcijama i gotovinskih računa kao obračun materijalne štete koju je tužilac imao oko lečenja u Opštoj bolnici “Bel medik” obavezao je tuženog da tužiocu isplati iznos od 423.557,00 dinara i iznos od 1.459,00 dinara na ime krvnih analiza na osnovu računa Zavoda biomedika od 7.3.2019. godine, ukupno iznos od 425.016,00 dinara. Na dosuđeni iznos tužiocu je, shodno članu 277 Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 3 stav 1 Zakona o parničnom postupku dosuđena zakonska zatezna kamata od dana 11.3.2019. godine do isplate.
Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, prvostepeni sud je polazeći od kriterijuma propisanih odredbom člana 200 Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 232 Zakona o parničnom postupku i imajući u vidu nalaze i mišljenja veštaka i okolnost konkretnog slučaja, ocenio da tužiocu pripada pravična novčana naknada za pretrpljene fizičke bolove u iznosu od 400.000,00 dinara. Primenom iste metodologije, prvostepeni sud je utvrdio da pravična novčana naknada za pretrpljeni strah iznosi 300.000,00 dinara, dok je odbio preko dosuđenog za strah za iznos od još 300.000,00 dinara, smatrajući da bi se dosuđivanjem višeg iznosa bilo u suprotnosti sa svrhom naknade. Prvostepeni sud je na dosuđene iznose naknade nematerijalne štete u skladu sa članom 277 Zakona o obligacionim odnosima dosudio tužiocu zakonsku zateznu kamatu od dana presuđenja do isplate.
Po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku u potvrđujućem delu razloge koje u celosti prihvata Apelacioni sud i shodno članu 396 stav 2 Zakona o parničnom postupku na iste upućuje.
Neosnovano se žalbom tuženog osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i primena materijalnog prava ukazivanjem da prvostepeni sud propustio da utvrdi da li su upravo propusti doveli do štete odnosno da li su lekari na radu kod tuženog prilikom lečenja tužioca postupali protivno pravilima medicinske struke te ukoliko jesu u čemu se sastoje njihovi propusti.
Odredbom člana 170 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima propisano je da za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu, odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.
Odredbom člana 171 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se odredbe člana 170 istog Zakona primenjuju i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za štetu koju zaposleni koji kod njih radi prouzrokuju u radu ili u vezi sa radom.
Lekarska greška je postupanje protivno pravilima lekarske struke, kršenje skupa pravila koja čine medicinski standard, a kojih se mora pridržavati svaki lekar i zdravstveni radnik u skladu sa dobrom zdravstvenom praksom. U svakom slučaju neophodno je da lekar ima mogućnost i pravo da odluči da li je lečenje pacijenta potrebno i na koji način će ga izvršiti, odnosno da ima slobodu da izabere one dijagnostičke i terapijske mere za koje smatra da su za određenog pacijenta najprimerenije i koje će postići najbolje efekte u lečenju, a koje prihvata i sam pacijent.
Da bi postojala odgovornost za naknadu štete zbog lekarske greške u vezi sa članovima 154, 155, 170, i 200 Zakona o obligacionim odnosima potrebno je da se ispune određeni uslovi – postojanje lekarske greške, odnosno da lekar ne postupa u skladu sa važećim medicinskim standardima, da pacijent trpi štetu i da postoji uzročno-posledična veza.
Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i citirane zakonske odredbe, pravilno je prvostepeni sud ocenio da su konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odgovornost tuženog, s obzirom da je tužilac saglasno članu 228 Zakona o parničnom postupku dokazao da je dr …, zaposlen kod tuženog, prilikom prvobitnog pregleda, trebalo da savetuje novu kontrolu pacijenta u roku od 12 – 24 sata ili da pošalje pacijenta na konsultativni pregled kod urologa što isti nije učinio, kao i da je bio dužan da proširi dijagnostička oruđa na sve biohemijske analize sa parametrima za zapaljenje ili eventualno zatražiti MSCT abdomena čime bi pravila struke bila u potpunosti ispoštovana, a prema nalazu veštaka da tužilac nije operisan dana 7.3.2019. godine, moglo je doći do sepse, upale potrbušnice i formiranja ograničene gnojne kolekcije u trbušnoj duplji, što iziskuju dugotrajno lečenje i eventualno povećanje opasnog hirurškog zahvata sa većim brojem potencijalnih komplikacija, pa je prvostepeni sud pravilno zaključio da postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu.
Neosnovano se žalbom tuženog osporava utvrđeno činjenično stanje što je za posledicu imalo pogrešnu primenu materijalnog prava ukazivanjem da dopunskim nalazima nisu otklonjene primedbe tuženog na osnovni nalaz iz kojeg razloga je predloženo veštačenje od strane Sudskog medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Odredbom člana 271 stav 1 Zakona o parničnom postupku propisano je da će stranka ako ima primedbe na nalaz i mišljenje sudskog veštaka dostaviti u pisanom obliku, u roku koji sud odredi za izjašnjenje. Stavom 2 istog člana propisano je da stranka može angažovati stručnjaka ili drugog veštaka upisanog u registar sudskih veštaka, koji će da sačini primedbe na dostavljeni nalaz i mišljenje ili novi nalaz i mišljenje u pisanom obliku. Na ročištu za glavnu raspravu sud može da ih pročita i da dozvoli tom licu da učestvuje u raspravi, postavljanjem pitanja i davanjem objašnjenja. Stavom 3 istog člana propisano je da će sud na ročištu raspraviti primedbe i pokušati da usaglasi nalaze i stručna mišljenja veštaka. Stavom 4 istog člana propisano je da ako se na ročištu ne usaglase nalaz i stručna mišljenja veštaka, odnosno ako sud smatra da bitne činjenice nisu dovoljno raspravljene, sud će odrediti novo veštačenje koje će poveriti drugom veštaku i o tome obavestiti stranke.
Prema odredbi člana 7 i člana 231 stav 2 u vezi sa članom 228 Zakona o parničnom postupku, parnične stranke su dužne da za svoju tvrdnju pruže dokaze (pravilo o teretu dokazivanja), a na tužiocu je teret dokazivanja činjenice na koju se poziva, imajući u vidu da je odredbama Zakona o parničnom postupku propisano načelo dispozicije po kojem su stranke dužne da predlože dokaze, dok sud po službenoj dužnosti dokaze izvodi samo kada se radi o nedozvoljenim raspolaganjima u smislu odredbe člana 3 stav 3 Zakona o parničnom postupku. Odredbom člana 8 Zakonao parničnom postupku propisano je da sud po svom uverenju odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane a na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno kao i na osnovu rezultata celokupnog dokaznog postupka.
Prema stanju u spisima, sudski veštak dr Zlatko Bokun iz oblasti opšte hirurgije dostavio je svoj nalaz i mišljenje dana 3.8.2022. godine, a tokom prvostepenog postupka pismeno izjašnjenje dana 14.3.2023. i 13.6.2023. godine i usmeno se izjasnio na ročištu dana 18.9.2023. godine na sve primedbe tuženog, kao i sudski veštak dr Predrag Tasovac iz oblasti neuropsihijatrije na koji nalaz parnične stranke nisu imale primedbe, što ukazuje da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje relevantno za donošenje odluke u ovoj parnici odlučujući na osnovu sopstvenog uverenja, a sve u cilju da se postupak sprovede bez odugovlačenja u razumnom roku, a pošto je ocenio da su sve bitne činjenice dovoljno raspravljene. Osim toga, u smislu odredbe člana 8 Zakona o parničnom postupku, sud po svom uverenju odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog dokaznog postupka. Prema tome, pri oceni dokaza sud je dužan da svaki dokaz zasebno ceni i potom sve dokaze zajedno ocenjuje u skladu sa pravilima logičkog zaključivanja, opštepoznatim činjenicama i onim što je životno prihvatljivo. Razlozi presude, nezavisno od toga da li je usvojen ili odbijen tužbeni zahtev nužno moraju da izražavaju jednu objektivno prihvatljivu analizu celine i ocenu tog spornog događaja. Takav pristup u pogledu činjeničnog osnova nije izostao i izložen je u obrazloženju pobijane presude. Stoga se žalbom tuženog neosnovano ukazuje da činjenično stanje bitno za donošenje pravilne odluke nije pravilno i potpuno utvrđeno.
Prilikom donošenja odluke Apelacioni sud je cenio i ostale žalbene navode, ali ih posebno ne obrazlaže, jer su bez uticaja na mogućnost drugačijeg presuđenja.
Pravilnom primenom članova 153, 154 i 163 Zakona o parničnom postupku prvostepeni sud je odlučio o troškovima postupka, čiju visinu je opredelio saglasno odredbama Advokatske tarife i Taksene tarife važećim u vreme presuđenja.
Na osnovu izloženog, primenom člana 390 u vezi sa članom 387 stav 1 tačka 2 i primenom člana 401 tačka 2 Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Kako odgovor na žalbu nije nužan trošak u smislu člana 154 stav 1 Zakona o parničnom postupku to je u skladu sa članom 165 stav 1 Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 153 stav 1 istog zakona odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, odlukom sadržanom u drugom stavu izreke.“
Izvor: Apelacioni sud Gž 1731/2024 od 06. 06. 2024. godine.
