Sudska praksa – razvod braka i vršenje roditeljskog prava

Porodično pravo, koje je uređeno Porodičnim zakonom u Republici Srbiji, se bavi, između ostalog, i razvodom braka. Razvod braka se definiše kao prestanak bračne zajednice do koje dolazi ukoliko su „bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika“. Razvod braka može biti kao sporazumni razvod braka ili razvod braka po tužbi. Koji oblik će biti prisutan zavisi od supružnika. U oba slučaja za razvod braka se rešavaju najvažnija pitanja vezana za bračnu zajednicu i porodicu (vršenje roditeljskog prava, poveravanje deteta, alimentacija, viđanje deteta sa roditeljem sa kojim ne živi), posebno pitanja ugroženih kategorija i maloletne dece, te zaštita njihovih prava.

Poveravanje deteta, kao i izdržavanje i sva ostala pitanja koja se javljaju kod razvoda braka mogu biti rešena sporazumno, ako je reč o sporazumnom razvodu braka. Sporazumni razvod braka je brži, jednostavniji i manje stresan u odnosu na razvod braka po tužbi. Sporazumni razvod braka se preporučuje uvek kada je to moguće i kada su supružnici saglasni da sačine sporazum o razvodu braka, sporazum o vršenju roditeljskog prava kao i sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine.

Kada ne postoji mogućnost sporazumnog razvoda braka, pokreće se razvod braka po tužbi (bračni spor), gde jedan od supružnika podnosi zahtev (tužbu) za razvod braka sudu. U tom slučaju se sudskim putem rešavaju sva pitanja vezana za razvod. Sud odlučuje kojem roditelju će biti povereno dete, vodeći računa o njegovom najboljem interesu. Takođe sud određuje i vršenje roditeljskog prava (samostalno ili zajedničko), visinu doprinosa za izdržavanje deteta (alimentaciju), način održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim rediteljem, starateljstvo nad decom, nasilje u porodici.

Litispendencija je pravni pojam koji označava situaciju kada je između istih stranaka već pokrenut sudski postupak o istoj stvari, pa nije dozvoljeno pokretati novi postupak o toj istoj stvari dok prvi traje. U primeru sudske prakse, tužilja je tužbom predložila da sud donese presudu kojom će razvesti brak parničnih stranaka i da se njoj kao majci poveri mal. dete na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da se obaveže tuženi da doprinosi izdržavanju mal. deteta i da se uredi održavanje ličnih kontakata između tuženog i deteta.

Kod razvoda braka je često neophodna pomoć stručnog lica iz oblasti porodično pravo (advokat za razvod braka), posebno ako je reč o nekim retkim i vrlo specifičnim situacijama. Advokat za razvod braka pruža pravne usluge vezane za sastavljanje sporazuma za razvod braka. U slučaju razvoda braka po tužbi, advokat za razvod braka podnosi tužbeni zahtev u skladu sa zakonskom formom i zastupa stranku pred sudom. Tokom postupka razvoda braka tužbom, advokat za razvod braka će posebno vršiti pravne radnje koje se odnose na sledeća pitanja: vršenje roditeljskog prava (u cilju donošenja odluke u najboljem interesu deteta, sud mora da pribavi izveštaj centra za socijalni rad, u slučaju pogrešne procene centra advokat može predložiti veštačenje od strane veštaka odgovarajuće struke), dečije izdržavanje (kada je reč o dečjim potrebama sud će ih ceniti u zavisnosti od uzrasta deteta, pritom vodeći računa o minimalnoj sumi izdržavanja, pri čemu je važno napomenuti da je roditelj koji vrši roditeljsko pravo dužan da doprinosi dečjem izdržavanju i to maloletnog deteta, kao i punoletnog deteta koje se nalazi na redovnom školovanju, a najkasnije do 26. godine života), način viđanja maloletnog deteta sa roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo (sud konsultuje mišljenje centra za socijalni rad, a model viđanja će se odrediti u zavisnosti od uzrasta i obaveza deteta, ali i prostorne udaljenosti deteta i roditelja). Kada su supružnici državljani različitih zemalja, advokat za razvod braka vodi računa o litispendenciji i okončanju bračnog spora u zemlji jednog od supružnika koji nije državljanini RS. Nakon okončanja spora u zemlji gde je on započet, advokat za razvod braka rešava sva pitanja za razvod braka u Republici Srbiji. Advokat za razvod braka zastupa stranku pred sudom i vodi računa o najboljem interesu deteta i stranke.

Primer iz sudske prakse se bavi bračnim sporom gde su supružnici državljani RS odnosno Makedonije i suđenja u Makedoniji, odnosno ponovnog suđenja za razvod braka u Srbiji.

Apelacioni sud u Beogradu …u parnici tužilje AA iz …, protiv tuženog BB iz …, radi razvoda braka, poveravanja deteta i izdržavanja, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 64/20 od 10.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 7.3.2025. godine, doneo je rešenje Gž2 47/25 kojim se ukida presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 64/20 od 10.10.2024. godine i predmet vraća istom prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Obrazloženje:

“Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor mesne nenadležnosti Drugog osnovnog suda u Beogradu podnet od strane tuženog. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor litispendencije tuženog. Stavom trećim izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari podnet od strane tuženog. Stavom četvrtim izreke, razveden je brak zaključen 2.7.2011. godine u Republici Severnoj Makedoniji-Tetovu koji se vodi u matičnoj knjizi venčanih za matično područje Voždovac-Beli Potok u Beogradu pod tekućim brojem … za 2011. godinu, zaključen između tužilje AA (rođene pod imenom …, a prilikom sklapanja braka nosila je ime i prezime …) iz …, …, …, …. …, JMBG …, rođene … godine u …, …, od oca … i majke … i tuženog BB iz …, …, JMBG …, rođenog … godine od oca … i majke … Stavom petim izreke, dete parničnih stranaka – mal. VV, rođen 12.5.2012. godine u … JMBG …, poveren je na čuvanje, podizanje i vaspitavanje majci – ovde tužilji koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo, te je ujedno određeno da će prebivalište deteta biti na adresi njegove majke. Stavom šestim izreke, uređeno je održavanje ličnih odnosa između mal. VV i tuženog tako što će tuženi viđati mal. VV svake druge nedelje u kući u kojoj mal. VV živi u …, … Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća iznos od 20.000,00 dinara, počev od dana presuđenja 10.10.2024. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi ili dok se aktuelna presuda ne izmeni drugom sudskom pravnosnažnom odlukom, svakog 1. do 5. u mesecu za tekući mesec – a sve to neposredno na ruke majci AA, pod pretnjom izvršenja. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 550.566,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, do konačne isplate

Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući je u celosti, iz svih razloga propisanih odredbom člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je blagovremeno odgovorila na žalbu tuženog.

Ispitujući prvostepenu presudu u smislu odredbe člana 386. Zakona o parničnom postupku – ZPP (“Službeni glasnik RS“, br. 72/11, sa kasnijim izmenama i dopunama), Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je žalba tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju i stanju u spisima, tužilja je protiv tuženog 17.1.2020. godine podnela tužbu radi razvoda braka i vršenja roditeljskog prava. Parnične stranke su 2.7.2011. godine u Republici Severnoj Makedoniji, u Tetovu, zaključile brak koji je upisan u MKV za matično područje Voždovac – Beli potok pod tekućim brojem … za 2011. godinu i imaju jedno maloletno dete, sina VV, koji je rođen 12.5.2012. godine u … Tužilja ima srpsko državljanstvo, tuženi makedonsko, dok zajedničko maloletno dete ima makedonsko državljanstvo, po osnovu rođenja i srpsko, po osnovu porekla. Nakon zaključenja braka parnične stranke su živele u Republici Severnoj Makedoniji, a tokom 2018. godine preselile su se u …, najpre tužilja sa sinom a potom i tuženi, gde su obavljale privrednu delatnost do 30.12.2019. godine, a mal. VV je pohađao Osnovnu školu “…” u … Tokom trajanja zimskog raspusta, tuženi je 31.12.2019. godine odveo dete na teritoriju Republike Severne Makedonije, gde ga je protivno dogovoru i volji tužilje zadržao, čime je došlo do trajno poremećenih bračnih odnosa između stranaka, tužilja je pokrenula ovaj postupak, a pred sudom u Tetovu postupak za razvod braka i vršenje roditeljskog prava je odmah zatim pokrenuo i tuženi. Drugi osnovni sud u Beogradu je pravnosnažnim rešenjem o privremenoj meri Gž2 243/20 od 12.11.2020. godine mal. dete parničnih stranaka poverio tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava. Zahtev tužilje za priznanje navedene sudske odluke pred sudom Severne Makedonije pravnosnažno je odbijen rešenjem Osnovnog suda u Tetovu od 1.9.2021. godine, sa obrazloženjem da su parnične stranke i mal. dete makedonski državljani, sa poslednjim zajedničkim prebivalištem u Republici Severnoj Makedoniji, iz kog razloga je nadležan makedonski sud, te nema mesta priznanju strane sudske odluke. U Republici Severnoj Makedoniji tužilja je podnela i zahtev za povrat deteta koji je odbijen pravnosnažnim rešenjem JU Međuopštinskog centra za socijalni rad Tetovo br.09-1082-1 od 25.11.2020. godine. Protiv navedenog rešenja tužilja je pokrenula upravni spor, ali je njena tužba odbijena kao neosnovana.

Prema izveštajima GCSR-Odeljenje Voždovac porodica se u njihovoj evidenciji nalazi još od 2018. godine kada su angažovani u postupku razvoda braka, ali su stranke ponovo zasnovale zajednicu. Za vreme trajanja bračne zajednice, od rođenja mal. VV je bio upućen na majku u zadovoljavanju svakodnevnih potreba jer je otac češće bio odsutan iz domaćinstva. Do septembra 2018. godine parnične stranke su živele u Republici Severnoj Makedoniji, nakon čega se tužilja sa mal. detetom preselila u … i nastavila neposrednu brigu o detetu, a tuženi je povremeno dolazio da viđa dete. Krajem 2018. godine kada su obnovili zajednicu, tuženi se preselio u …, gde su nastavili život u domaćinstvu tužilje i zajedno vodili poslovanje … do kraja 2019. godine. Mal. VV je 31.12.2019. godine prešao državnu granicu poslednji put, kada ga je tuženi odveo na teritoriju Republike Severne Makedonije, gde ga je bez saglasnosti tužilje zadržao i upisao u školu, a tužilja kontakt sa detetom ostvaruje putem video poziva. Prema izveštajima javne ustanove Centra za socijalni rad-Tetovo parnične stranke su često menjale prebivalište (nakon zaključenja braka živeli su u … i …, zatim u …, a veći deo bračnog života u …, nakon čega su se preselili u …). Prema zajedničkom dogovoru, tuženi je za vreme zimskog raspusta odveo mal. VV u Republiku Severnu Makedoniju, …, gde je ostao da živi sa tuženim i pohađa OŠ “…”, gde je adaptiran, otvoreno komunicira, redovan u školi i pokazuje odličan uspeh. Stručni tim je, imajući u vidu prava i interese mal. deteta da ostvaruje lične odnose i neposredne kontakte sa roditeljem sa kojim trenutno ne živi, doneo rešenje 12.4.2021. godine o uređenju ličnih odnosa i neposrednih kontakata tužilje i mal. VV. Od ukupno 17 kontakata ostvareno je 6 viđanja, u kojima je konstatovano da zbog toga što nije ostvaren lični odnos i neposredni kontakt između majke i deteta u dužem vremenskom periodu od jedne godine i šest meseci, kod deteta postoji otpor, ljutnja, negodovanje i negativno ponašanje za ostvarivanje kontakta sa majkom. Stručni tim je mišljenja da u konkretnom slučaju postoji potreba dubljeg savetodavnog tretmana parničnih stranaka u cilju podizanja roditeljskih kapaciteta, a za mal. dete u cilju uklanjanja negativnog stava i odnosa sina prema majci.

Presudom Osnovnog suda u Tetovu P2 375/21 od 30.11.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 375/21 od 8.2.2023. godine, razveden je brak parničnih stranaka, mal. dete parničnih stranaka povereno ocu, ovde tuženom, na samostalno vršenje roditeljskog prava, određeno održavanje ličnih odnosa između majke i mal. deteta, koja je obavezana da doprinosi njegovom izdržavanju. Protiv navedene presude tužilja je izjavila žalbu.

Odlučujući o zahtevu tužilje, prvostepeni sud je najpre ocenio kao neosnovane prigovore mesne nenadležnosti, litispendencije i presuđene stvari istaknute od strane tuženog. Polazeći od činjenice da se više ne ostvaruje svrha braka prvostepeni sud je zaključio da su se stekli uslovi iz odredbe člana 41. Porodičnog zakona Republike Srbije-PZ, pa je primenom te zakonske odredbe brak stranaka razveo. Polazeći od kompleksne porodične situacije u kojoj otac deteta svesno zadržava dete u svom domaćinstvu u Severnoj Makedoniji i ne dozvoljava tužilji kao majci da učestvuje u njegovom rastu i razvoju i ograničava je u vršenju roditeljskog prava svojom odlukom, prvostepeni sud je primenom čl. 6. stav 1, 61. stav 1, 77. stav 3. i 266. stav 1. PZ doneo odluku da je u najboljem interesu mal. deteta da se poveri tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava i uredi model viđanja tuženog sa mal. detetom uz prisustvo majke, dok je tuženog obavezao da doprinosi izdržavanju mal. deteta u smislu odredbe čl. 154 stav 1, 160, 161 i 162 istog zakona.

Međutim, osnovano se žalbom tuženog ukazuje da ovakva odluka prvostepenog suda, nije pravilna i zakonita, jer je prilikom njenog donošenja učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, budući da ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati, a imajući u vidu da o bitnim činjenicama nisu dati razlozi, dok su oni koji su dati nejasni i nedovoljni da bi se opravdalo pravno stanovište na kojima je pobijana presuda zasnovana. Takođe, ni činjenice bitne za donošenje pravilne odluke nisu potpuno i pravilno utvrđene, a što je dovelo do pogrešne primene materijalnog prava.

Polazeći od činjenica da su parnične stranke brak zaključile u Severnoj Makedoniji, da je tužilja državljanka Republike Srbije, a tuženi državljanin Republike Severne Makedonije (zajedničko mal. dete poseduje oba državljanstva), prvostepeni sud je nužno trebao da pravilno oceni da li je u ovoj pravnoj stvari sud Republike Srbije nadležan za postupanje, a što nije učinio. Ovo zbog toga što se u konkretnom slučaju radi o sporu sa elementom inostranosti i u takvom sporu se, kada je tužba podneta pred domaćim sudom, postavlja pitanje njegove nadležnosti i primene merodavnog prava, koja pitanja reguliše Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ( “Sl.list SFRJ” br. 43/82 i 72/82-ispr., “Sl.list SRJ” br.46/96 i “Sl.glasnik RS” br. 46/2006-dr) u odredbama čl. 11. stav 1, 35, 40, 46, 61, 66. i 69. Naime, odredbom člana 61. tog zakona propisano je da je u bračnim sporovima nadležnost suda SRJ, odnosno Republike Srbije isključiva ako je tuženi državljanin Republike Srbije i ima prebivalište u Republici Srbiji, a da je i u slučaju kada tuženi nema prebivalište u Republici Srbiji domaći sud nadležan ako su oba bračna druga državljani Republike Srbije, bez obzira na to gde imaju prebivalište, ili ako je tužilac državljanin Republike Srbije i ima prebivalište u Republici Srbiji, ili ako su bračni dugovi imali svoje poslednje prebivalište u Republici Srbiji, a tužilac u vreme podnošenja tužbe ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji. Odredbom člana 11. stav 1. propisano je da se, za slučaj da lice koje je državljanin Republike Srbije ima državljanstvo neke druge države, za primenjivanje ovog zakona smatra se da ima samo državljanstvo Republike Srbije. Imajući u vidu navedenu zakonsku regulativu prvostepeni sud je propustio da utvrdi sve relevantne činjenice za njihovu primenu. Naime, na osnovu uvida u uverenje o državljanstvu za tužilju utvrđeno je da je državljanin Republike Srbije, a prebivalište i boravak iz Republike Severne Makedonije odjavila je 12.2.2021. godine, kako to proizlazi iz potvrde MUP Republike Severne Makedonije od 31.8.2021. godine (nakon podnošenja tužbe u ovoj parnici). Međutim, prvostepeni sud za tužilju nije pouzdano utvrdio bitnu činjenicu prebivališta, odnosno da li je tužilja u trenutku podnošenja tužbe imala prebivalište ili boravište na teritoriji domaćeg suda. Osim navedenog, prvostepeni sud nije pouzdano utvrdio ni gde su parnične stranke imale poslednje zajedničko prebivalište, da li je bilo na teritoriji Republike Srbije ili Republike Severne Makedonije, uzimajući u obzir činjenicu da su parnične stranke tokom trajanja bračne zajednice više puta menjale mesto stanovanja i centar svojih životnih aktivnosti. Kako je odredbom člana 61. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, pored činjenice državljanstva, propisano više drugih kumulativnih uslova (prebivalište tužilje i poslednje zajedničko prebivalište), a koje je tokom postupka prvostepeni sud propustio da na pouzdan način utvrdi i dovede u vezu sa navedenim zakonskim odredbama, za sada se pobijana presuda kojom je razveden brak parničnih stranaka i odlučeno o vršenju roditeljskog prava ne može prihvatiti kao pravilna, jer činjenice bitne za donošenje odluke nisu potpuno i pravilno utvrđene, pa se ne može ispitati ni pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Sledom navedenog, kako tokom prvostepenog postupka činjenica poslednjeg prebivališta parničnih stranaka nije nesumnjivo utvrđena, odnosno da li su parnične stranke u Republici Srbiji imale poslednje zajedničko prebivalište ili samo centar životnih aktivnosti, kao i da li je tužilja imala prebivalište u Republici Srbiji, a od kojih zavisi pravilna primene odredbe člana 48. ZPP, u vezi sa članom 209. PZ, ne može se prihvatiti kao pravilna odluka prvostepenog suda o prigovoru mesne nenadležnosti, istaknutog od strane tuženog (stav 1.).

Nejasni su razlozi kojima se rukovodio prvostepeni sud kada je odlučio o prigovoru litispendencije koji je istakao tuženi, polazeći od iskaza tužilje u pogledu postojanja postupka pokrenutog pred sudom Severne Makedonije od strane tuženog. Prema odredbi člana 203. stav 3. ZPP dok parnica teče, ne može se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica među istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud će tužbu da odbaci. Uslov za to je dakle osim identiteta stranaka i identiteta tužbenog zahteva, da je u drugoj parnici tužba ranije dostavljena tuženom. U konkretnom slučaju tužilja je tužbom predložila da sud donese presudu kojom će razvesti brak parničnih stranaka, da se njoj kao majci poveri mal. dete na samostalno vršenje roditeljskog prava, da se obaveže tuženi da doprinosi izdržavanju mal. deteta i da se uredi održavanje ličnih kontakata između tuženog i deteta, međutim iz spisa predmeta proizlazi da je i tuženi protiv ovde tužilje pokrenuo postupak sa identičnim zahtevom pred Osnovnim sudom u Tetovu. Sledom navedenog, prvostepeni sud je propustio da nesumnjivo utvrdi da li u parnici pokrenutoj od strane tuženog pred sudom Severne Makedonije postoji identitet stranaka i identitet tužbenog zahteva sa ovom parnicom, kao i kada je u toj drugoj parnici tužba dostavljena tuženoj, ovde tužilji, odnosno da li je parnica pred Osnovnim sudom u Tetovu ranije počela da teče (što može utvrditi i iz sadržine presude tog suda). Kako prvostepeni sud činjenice bitne za pravilnu odluku o istaknutom prigovoru litispendencije nije nesumnjivo utvrdio, ne može se prihvatiti kao pravilna odluka suda da je navedeni prigovor u konkretnom slučaju neosnovan (stav 2.).

Pored navedenog, u pobijanoj presudi u pogledu odluke prvostepenog suda o prigovoru presuđene stvari istaknutog od strane tuženog izostali su razlozi prvostepenog suda kojima se rukovodio prilikom njegove ocene. Naime, odredbom člana 360. stav 1. ZPP propisano je da pravnosnažna presuda deluje samo među strankama, dok je odredbom člana 359. stav 2. istog zakona propisano da sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu. Iz spisa predmeta proizlazi da je između istih parničnih stranaka vođen postupak pred Osnovnim sudom u Tetovu koji je doneo presudu P2 375/21 od 30.11.2022. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde tuženog, kojim je tražio da se razvede brak parničnih stranaka, da se mal. VV poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava tužiocu, ovde tuženom, da se obaveže tužena, ovde tužilja, da doprinosi izdržavanju mal. deteta i da se uredi održavanje ličnih odnosa između nje i deteta. S tim u vezi, da bi se smatralo da je stvar pravnosnažno presuđena potrebno je da postoji pravnosnažna presuda između istih parničnih stranaka kojom je rešeno u istoj pravnoj stvari, te je u konkretnom slučaju prvostepeni sud trebao da na pouzdan način utvrdi da li je presuda Osnovnog suda u Tetovu P2 375/21 od 30.11.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 375/21 od 8.2.2023. godine, pravnosnažna u trenutku presuđenja, te da li je ta odluka priznata u domaćem pravnom poretku, da bi se izjednačila sa odlukom domaćeg suda, a što prvostepeni sud nije učinio, a odlučio je o istaknutom prigovoru. U situaciji da pravnosnažna sudska odluka nije priznata, to prethodno pravno pitanje može da reši sud u ovom postupku ili može da predstavlja razlog za prekid postupka, ako prvostepeni sud odluči da o priznanju strane sudske odluke odluči drugi nadležni sud. Ako je o predmetu spora već pravnosnažno presuđeno, nije dopuštena nova tužba o istom predmetu spora, a ako je ipak podneta, sud će je odbaciti ako je presuda stranog suda priznata u domaćem zakonodavstvu ili ispunjava uslove za priznanje. Stoga, ne može se prihvatiti kao pravilna ni odluka suda da je prigovor presuđene stvari u konkretnom slučaju neosnovan (stav 3.).

Iz izloženih razloga pobijana presuda je morala biti ukinuta u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke, primenom člana 391. stav 1. i 392. stav 2. ZPP.

Imajući u vidu da je pobijana presuda ukinuta u pogledu glavne stvari, ukinuta je na osnovu člana 401. tačka 3. ZPP i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu osmom izreke, jer ista zavisi od konačnog ishoda spora.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe na koje mu je ukazano ovom odlukom, pa će otkloniti učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka tako što će nakon sprovedenog postupka, polazeći od dužnosti suda da se rukovodi najboljim interesom deteta i da primenjuje istražno načelo u smislu odredbe člana 205. PZ, utvrditi najpre sve bitne činjenice za ocenu nadležnosti domaćeg suda u konkretnoj pravnoj stvari shodno kriterijumima propisanim odredbama Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, nakon čega će, ukoliko utvrdi nadležnost domaćeg suda, pravilno oceniti sve prigovore istaknute od strane tuženog, i u zavisnosti od te ocene, u skladu sa odredbama ZPP, opredeliti svoje dalje postupanje. S tim u vezi prvostepeni sud će, imajući u vidu odredbu člana 86. stav 1 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, zatražiti izjašnjenje od stranaka da li je strana sudska odluka (odluka doneta pred sudom Severne Makedonije) kojom je rešeno o zahtevima identičnim ovde postavljenim, eventualno pravnosnažna i priznata u za to zakonom propisanom postupku. Osim toga, prvostepeni sud će imati u vidu i odredbe Zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 5/2012) kojim je u odeljku 3. pod naslovom “Isprave” između država ugovornica propisano oslobođenje od legalizacije (član 21.) i dokazna snaga javnih isprava (član 22.), kao i postupak za priznanje i izvršenje (član 24.). Takođe, prvostepeni sud će imati u vidu da se odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, s obzirom na to da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven (član 194. stav 1. Ustava), primenjuju u skladu sa članom 226. PZ, što znači da u slučaju kakav je predmetni, nadležni sud pred kojim je pokrenut postupak za razvod braka, biva nadležan i za ostale porodične sporove, dakle i za spor o vršenju roditeljskog prava, pošto se svi oni moraju istovremeno rešiti i ne mogu se razdvajati, jer je tako najcelishodnije i u najboljem interesu maloletnog deteta. Pošto postupi po primedbama iz ovog rešenja u smislu člana 398. stav 2. ZPP, prvostepeni sud će za svoju odluku dati jasne i potpune razloge zasnovane na činjenicama utvrđenim na osnovu sprovedenog dokaznog postupka.”

Izvor: Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 47/25 od 7.3.2025. godine.