Shodno Porodičnom zakonu, brak se može razvesti na dva načina – kao sporazumni razvod braka ili kao razvod braka po tužbi. Na koji način će se brak okončati zavisi od odnosa među supružnicima. Ukoliko su supružnici u mogućnosti da se dogovore oko samog razvoda i svih pitanja koja su za razvod vezana, tada je moguć sporazumni razvod braka. U slučaju da su odnosi među supružnika takvi da, usled trajno narušenih odnosa, nije moguć dogovor odnosno sporazum, podnosi se tužba za razvod braka od strane jednog supružnika i time otpočine postupak razvoda braka po tužbi. Ma koji oblik razvoda bio prisutan, okončanje braka je zvanično i nastupilo pravosnažnošću sudske presude.
Pravni sledbenici su lica koja preuzimaju prava i obaveze neke osobe nakon njene smrti. U slučaju da je već otpočeo razvod braka lica koje je kasnije preminulo (supružnik je umro tokom trajanja brakorazvodne parnice), njegovi pravni sledbenici imaju pravo na nasledstvo, ali preuzimaju i sve obaveze preminulog lica, pa time i obaveze koje su proizašle iz braka.
Način pripreme, vođenja postupka, kao i žalbeni postupci kod razvoda braka po tužbi (postojanja tužbe za razvod braka, kao inicijalnog akta odnosno tužbe za okončanje braka) su detaljno uređeni Porodičnim zakonom. Zakonodavac je predvideo da pravo na tužbu za razvod braka ne prelazi na naslednike supružnika, ali naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.
Angažovanje stručnog lica sa užom specijalizacijom iz oblasti porodičnog prava i razvoda braka je poželjno kada dođe do razvoda braka. Advokat za porodično pravo (advokat za razvod braka) detaljno upućuje stranke o pravima i obavezama koje imaju tokom brakorazvodne parnice i nakon njenog okončanja. Advokat za porodično pravo (advokat za razvod braka) sačinjava sporazum o razvodu braka, kao i sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi imovine. Advokat za porodično pravo (advokat za razvod braka) podnosi tužbu za razvod braka i prateću dokumentaciju. Angažovani advokat za porodično pravo (advokat za razvod braka) zastupa stranke pred sudom, braneći njihove najbolje interese. Advokat za porodično pravo (advokat za razvod braka) izvodi dokaze tokom ročišta, kontaktira sa nadležnim institucijama, podnosi žalbe i bavi se pravnim pitanjima isplate alimentacije. Tokom svih postupaka, vezanim za razvod braka (sporazumni razvod braka ili razvod braka po tužbi), posebno mesto advokata za porodično pravo zauzimaju pitanja vezana prava dece i njihovu zaštitu.
Sudska praksa (Apelacioni sud u Beogradu Gž2. br. 994/11 od 02.11.2011. godine) daje primer razvoda braka u toku kojeg je tuženi preminuo, a tužena odustala od započetog sporazumnog razvoda braka. Nakon smrti tuženog, njegovi pravni sledbenici su stavili predlog za nastavak započetog postupka za razvod braka. Apelacioni sud je, odlučujući o žalbi tužene izjavljene protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 4-P2.br. 3654/10 od 20.07.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 02.11.2011. godine, doneo presudu kojom se odbija kao neosnovana žalba tužene i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 4-P2.br. 3654/10 od 20.07.2011. godine.
Obrazloženje:
„Pobijanom presudom u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilja AA i AA1 pravnih sledbenika pok. PP pa je utvrđeno da je postojao osnov za razvod braka BB rođene __. godine i sada pok. PP rođenog __. godine zaključen u Beogradu dana 03.09.1998. godine i upisan u MKV Opštine Stari Grad pod tekućim brojem 612 za 1998. godinu. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiljama na ime parničnih troškova plati iznos od 275.625,00 dinara sve u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom izvršenja.
Protiv navedene presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu pobijajući istu iz svih razloga predviđenih članom 360 stav 1 Zakona o parničnom postupku.
Tužilje su dale odgovor na žalbu sa predlogom kao u odgovoru.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 372 ZPP Apelacioni sud je našao:
žalba nije osnovana.
U provedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti a ne stoji ni povreda iz tačke 12 navedenog stava na koju se žalbom ukazuje jer je doneta odluka jasna i razumljiva, sadrži razloge o bitnim činjenicama koje su u skladu sa dokazima izvedenim u postupku. Obrazloženje odluke je sačinjeno u skladu sa odredbom člana 342 stav 4 ZPP tako da ne stoji ni povreda člana 361 stav 1 u vezi napred navedenog člana na koju se žalbom ukazuje.
Po provedenom postupku je utvrđeno da je sad pok. suprug tužene PP podneo 25.08.2003. godine tužbu za razvod braka u predmetu P.br. 4471/03 i da je tužena na ročištu za glavnu raspravu od 09.01.2004. godine izjavila da ne osporava osnovanost tužbenog zahteva predlažući da se brak sporazumno razvede. Presudom P.br. 4471/03 od 09.01.2004. godine brak je razveden sporazumno ali je tužena nakon smrti supruga a pre pravnosnažnosti navedene presude odustala od sporazumnog predloga za razvod braka zbog čega je prvostepeni sud rešenjem P.br. 4471/03 od 06.04.2004. godine konstatovao da se predlog za sporazumni razvod braka smatra povučenim a da je presuda P.br. 4471/03 od 09.01.2004. godine bez dejstva koje rešenje je postalo pravnosnažno 02.06.2004. godine. Pre pravnosnažnosti rešenja od 06.04.2004. godine pravni sledbenici sada pok. PP koji je preminuo u toku postupka za razvod braka 28.02.2004. godine stavili su predlog za nastavak započetog postupka za razvod braka.
Tužena i pok. PP su zaključili brak _. godine a tužena je u junu mesecu 2003. godine napustila zajednički stan čime je bračna zajednica faktički prekinuta i ista nije uspostavljena do smrti sada pok. PP niti je po navodima tužene bilo uslova da se bračna zajednica uspostavi zbog prisustva porodice sada pok. PP u stanu niti su u dva telefonska razgovora koja su obavili nakon prekida bračne zajednice razgovarali o nastavku zajednice života već o vraćanju dokumenata i novca koje je tužena odnela prilikom napuštanja stana. Podnetu tužbu za razvod braka pok. PP za života nije povukao.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak prvostepenog suda da su bračni odnosi supružnika bili ozbiljno i trajno poremećeni te da je u smislu člana 41 Porodičnog zakona osnovan zahtev sada pok. PP za razvod braka. Stoga je pravilno postupio prvostepeni sud kada je doneo odluku kao u izreci jer je tako doneta odluka u skladu sa odredbom člana 41 Porodičnog zakona u vezi sa članom 220 tačka 2 istog Zakona koje odredbe se u smislu člana 357 stav 4 Porodičnog zakona u konkretnom slučaju primenjuju. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao dovoljne i jasne razloge koje prihvata i Apelacioni sud.
Ocenjujući žalbene navode tužene Apelacioni sud nalazi da se istima ne dovodi u pitanje pravilnost donete prvostepene odluke. U žalbi se u suštini ponavljaju navodi koji su isticani i tokom prvostepenog postupka a vezani su za tvrdnju tužene na odsustvo inicijalnog akta odnosno tužbe pozivanjem na to da je tužba izjavom tužene preimenovana u sporazumni predlog za razvod braka od kog predloga je tužena odustala čime je prestao da postoji inicijalni akt. Ovakvi navodi ne mogu se prihvatiti kao osnovani. Postupak u ovoj pravnoj stvari je pokrenut tužbom za razvod braka a tužba je voljom tužene u smislu člana 348 stav 3 ranije važećeg Zakona o braku i porodičnim odnosima preimenovana u sporazumni predlog za razvod braka. U situaciji kada je tužena povukla svoju izjavu odnosno odustala od sporazumnog predloga za razvod braka nakon saznanja o smrti muža, tada se u procesnom smislu u suštini aktivira inicijalni akt odnosno tužba. Ovo stoga što datom izjavom o odustanku od sporazumnog predloga za razvod braka tužena ne može na taj način svojom voljom da menja i utiče na volju tužioca koji je podnetom tužbom tražio razvod braka jer bi u suprotnom značilo da bi tužena svojom izjavom praktično ishodovala povlačenje tužbe od koje tužilac nije odustao. Stoga je imalo mesta nastavku započetog postupka od strane pravnih sledbenika pok. tužioca.
Kako se ni ostalim žalbenim navodima pravilnost donete odluke ne dovodi u pitanje a imajući u vidu da je pravilna i odluka o troškovima s obzirom da je ista doneta u skladu sa odredbama člana 149 i 150 ZPP to je žalba odbijena kao neosnovana te je shodno članu 375 ZPP odlučeno kao u izreci.“
Izvor: Apelacioni sud u Beogradu Gž2. br. 994/11 od 02.11.2011. godine.