Primer sudske prakse za slučaj zasnivanja tužbe na rušljivosti usmenog zaveštanja zbog nepostojanja zakonskih uslova za njegovo sačinjenje, gde se pravilno postavljenim tužbenim zahtevom traži poništaj zaveštanja.
Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, broj Gž. 3588/13 od 2. 10. 2013. godina:
„Postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut je tužbom zasnovanom na činjeničnim navodima da nije bilo zakonskih uslova za sačinjenje usmenog zaveštanja pok. Š. D, jer nisu postojale izuzetne prilike zbog kojih on ne bi mogao da sačini pismeno zaveštanje. Tužilac je predložio da sud donese presudu da se utvrđuje da usmeno zaveštanje sada pok. Š. D. iz K. nije proglašeno na usmenoj, glavnoj i javnoj raspravi 8. 2. 2012. godine, a navodno je sačinjeno dana 17. 11. 2011. godine ne postoji, da ga nije bilo i da je ništavo i da ne proizvodi pravno dejstvo odnosno da Š. D. nikada nije sačinio nikakvo usmeno zaveštanje, ili da se osporava punovažnost usmenog zaveštanja sada pok. Š. D. iz K. koje nije proglašeno na usmenoj, glavnoj i javnoj raspravi dana 8. 2. 2012. godine, a navodno je sačinjeno dana 17. 11. 2011. godine. Tužilac je naveo da zadržava pravo da svoj tužbeni zahtev naknadno uredi, ali to nije učinio, niti je prvostepeni sud u postupku prethodnog ispitivanja tužbe preduzeo mere u smislu odredaba člana 293. u vezi sa članom 101. ZPP-a. Imajući u vidu činjenične navode tužbe, proizlazi da tužilac svoj tužbeni zahtev temelji na nepostojanju uslova za sačinjenje usmenog zaveštanja, u smislu odredaba člana 164. i člana 168. Zakona o nasleđivanju, pa kako je usmeno zaveštanje proglašeno nakon saslušanja tri zaveštajna svedoka, a tužilac upućen na parnicu radi osporavanja punovažnosti usmenog zaveštanja, pravilno postavljenim tužbenim zahtevom tužilac je trebalo da traži poništaj usmenog zaveštanja u smislu odredaba člana 165. ZON-a, a ne utvrđenja navedena u tužbi koja se mogu tražiti kada je zaveštanje ništavo ili nepostojeće.
Pored toga tužilac je u tužbi postavio dva zahteva predlažući da sud usvoji jedan ili drugi, a što je nedozvoljeno i u suprotnosti sa odredbama člana 197. ZPP-a. Prvostepeni sud je postupao po tako neurednom zahtevu, a pobijanom presudom odbio je tužbeni zahtev koji je delimično sam formulisao kao jedinstven, a ne nepravilno postavljene, pa je zbog svega navedenog pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP-a.“
Izvor: Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, broj Gž. 3588/13 od 2. 10. 2013.
