Rad u radnom odnosu se uspostavlja ugovorom o radu. Ugovor o radu je posebna institucija na koju se primenjuju norme radnog prava. Ugovor, koji se potpisuje između poslodavca i zaposlenog, a koji se odnosi na rad i radni odnos, je posebnim zakonskim normama regulisan, od kojih se kao opšti zakonski propis primenjuje Zakon o radu.
Ugovor o radu je ugovor kojim se zasniva radni odnos između poslodavca i zaposlenog, a kojim se detaljno regulišu njihova međusobna prava i obaveze.
Prema Zakonu o radu, utvrđuje se obaveza zaključivanja ugovora o radu, njegova forma i oblik u kome se zaključuje, momenat zaključivanja, sadržina i mesto ugovora o radu, kao i njegov odnos prema opštim aktima kojima se reguliše radni odnos.
Shodno Zakonu o radu ukoliko zaposleni ne stupi na rad onog dana koji je naveden u ugovoru o radu, smatra se da nije ni zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih i objektivnih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije dogovore.
Ugovor o radu je takav ugovor koji ne proizvodi pravno dejstvo samim zaključenjem ugovora (obostranim potpisivanjem ugovora), već danom stupanja zaposlenog na rad. Ukoliko zaposleni ugovorenog dana ne počne da radi kod poslodavca, ugovor o radu, koji jeste potpisan, ne proizvodi pravno dejstvo i smatra se da nije ni zaključen, uz izuzetak objektivne sprečenosti zaposlenog da ugovorenog dana stupi na rad ili postignutog dogovora sa poslodavcem. U tom slučaju zaposleni će stupiti na rad u novom roku zavisno od prirode trajanja objektivne sprečenosti da stupi na rad ugovorenog dana, odnosno u skladu sa sporazumom između zaposlenog i poslodavca. Sporazum mora biti takav da objašnjava na koji način i pod kojim uslovima je ugovoreno novo stupanje na rad.
U slučajevima, vezanim za bilo koju odredbu ugovora o radu, prava i obaveze zaposlenog i poslodavca koje proističu iz njega, advokat za radno pravo celovito i kompleksno tumači zakone bilo zaposlenom ili poslodavcu, iznalazi najbolje pravno rešenje za stranku (poslodavca i zaposlenog), prikuplja i izrađuje potrebnu dokumentaciju, zastupa stranke pred odgovarajućim organima u skladu sa zakonom. Advokat za radno pravo, u slučaju tužbe povodom kršenja zakonskih odredbi u vezi ugovora o radu, zastupa stranke pred sudom.
Ukoliko advokat za radno pravo zastupa zaposlenog on dokazuje postojanje objektivnih okolnosti i time sprečava da zaposleni snosi pravne posledice. Advokat za radno pravo prikuplja dokaze (lekarska uverenja, policijske zapisnike, potvrde o vanrednim okolnostima, prepiske sa poslodavcem, svedoke) i dokazuje da nije postojala krivica zaposlenog. Ukoliko advokat za radno pravo zastupa poslodavca tada advokat utvrđuje da li su objektivne okolnosti stvarne i opravdane – da li je zaposleni imao realan razlog za nepojavljivanje na poslu ugovorenog dana. Advokat za radno pravo proverava komunikaciju i dokumentaciju, kako bi utvrdio da li je zaposleni najavio izostanak i dostavio dokaze, kao i to da li postoji osnova za otkaz zaposlenom.
Sudska praksa – Sentenca iz rešenja Vrhovnog suda Rev2 1852/2022 od 8.11.2023. godine
„Ukoliko zaposleni ugovorenog dana ne počne da radi kod poslodavca, ugovor o radu ne proizvodi pravno dejstvo i smatra se da nije ni zaključen, osim u slučaju njegove objektivne sprečenosti kada pravo da stupi na rad u novom roku zavisi od prirode trajanja nemogućnosti da radi ili u skladu sa sporazumom između zaposlenog i poslodavca. Iz obrazloženja: „Prema članu 30. Zakona o radu ugovor o radu je akt zasnivanja radnog odnos kojim se određuje sadržina prava, obaveza i odgovornosti svakog zaposlenog i svakog poslodavca, a smatra se zaključenim kada ga potpišu zaposleni i poslodavac. Zaključuje se pre stupanja na rad u pisanom obliku, a ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je danom početka rada, odnosno stupanjem na rad zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme (član 32. istog zakona). Odredbom člana 34. navedenog zakona propisano je da zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije dogovore. Saglasno napred citiranim odredbama zakona, ugovor o radu ne proizvodi pravno dejstvo samim zaključenjem odnosno potpisivanjem ugovora, već danom stupanja na rad. Ukoliko zaposleni ugovorenog dana ne počne da radi kod poslodavca, ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i smatra se da nije ni zaključen, osim u slučaju objektivne sprečenosti zaposlenog ili dogovora sa poslodavcem. U tom slučaju zaposleni će stupiti na rad u novom roku zavisno od prirode trajanja objektivne sprečenosti da stupi na rad ugovorenog dana, odnosno u skladu sa sporazumom između zaposlenog i poslodavca. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u skladu sa zaključenim ugovorom o radu bila je u obavezi da stupi na rad 01.07.2015. godine. Prema navodima tužilje nije dolazila na posao jer tužena to od nje nije tražila, s tim što je prvog dana kada je trebalo da stupi na rad usmeno zamolila tuženu da se odloži početak rada zbog bolesti deteta. Nakon mesec dana obavestila je tuženu da je sprečena da radi usled trudničkog bolovanja počev 03.08.2015. godine. Imajući u vidu te okolnosti u odnosu na period od 01.07.2015. godine do 03.08.2015. godine, ostalo je neutvrđeno relevantno činjenično stanje za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari po tužbi tužilje i protivtužbi tužene. Ovo posebno zato što su nižestepeni sudovi propustili da cene na koji način i pod kojim uslovima je u skladu sa usmenim zahtevom tužilje (u odsustvu potvrde o privremenoj sprečenosti za rad usled bolesti deteta) odloženo stupanje na rad, kao i period trajanja te objektivne sprečenosti s obzirom na njenu prirodu. Ukoliko je stupanje na rad sporazumom između stranaka odloženo, izostala je ocena sadržine tog dogovora, dakle na koji način i pod kojim uslovima je ugovoreno novo stupanje na rad, a od nastupanja te buduće činjenice zavisi nastanak, promena ili prestanak pravnog odnosa, odnosno pravno dejstvo ugovora o radu, a time i nastanak prava i obaveza iz potpisanog ugovora o radu.“
Izvor: Sentenca iz rešenja Vrhovnog suda Rev2 1852/2022 od 8.11.2023. godine, utvrđena na sednici Građanskog odeljenja od 5.11.2024. godine.
